Stranacki centralizam u Srbiji

[Admini...]

Slobodan Lalović, ministar za rad i lokalnu samoupravu
Za razvoj juga ima para

NIŠ - Ministar za rad, zapošljavanje i lokalnu samoupravu Slobodan Lalović najavio je u Nišu na sastanku sa predstavnicima sindikata i lokalne samouprave, da će se na sednici vlade u Vršcu usvojiti Strategija regionalnog razvoja, koja predviđa mnogo ravnomerniji razvoj na teritoriji čitave zemlje.

- Od 1. januara angažovanje radne snage na jugu Srbije biće neuporedivo jeftinije nego u Beogradu ili Novom Sadu, tako da će se proizvodnja svakom ko želi da u nju ulaže mnogo više isplatiti u, recimo, Lebanu, nego u Beogradu. Država ima para za pokretanje proizvodnje na jugu Srbije, a potrebna je samo inicijativa i projekti da bi se pokrenula proizvodnja i ožive propala preduzeća - rekao je Lalović.
Odgovarajući na pitanja sindikalaca o tome šta će se uraditi za smanjivanje ogromnog broja nezaposlenih na području Niša, Vranja i Leskovca, ministar Lalović je rekao da su ove godine učinjeni značajni pomaci u oblasti politike doprinosa i poreza, ali da bi lokalna samouprava morala da bude mnogo aktivnija u rešavanju ovog problema.

- Nije realno očekivati da se svi problemi rešavaju na centralnom nivou. Nije vlada kriva za to što ne funkcionišu socijalno-ekonomski saveti, niti je realno očekivati da vlada detaljno kontroliše privatizaciju svakog preduzeća. Zato je neophodno i da se sindikati i lokalne zajednice aktivnije uključe u ovaj posao - naveo je Lalović.

Prema njegovim rečima, na predstojećoj ili narednoj sednici vlade predložiće se i izmene Zakona o zapošljavanju, prema kome će radnici, kojima je do penzije ostalo pet godina, umesto dosadašnje dve, moći da ostvare pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje do odlaska u penziju, a ovim programom biće obuhvaćeno oko 180 hiljada ljudi.

M. Coha,
Glas Javnosti, 28. decembar 2006.

[Admini...]

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOG ZAKONA O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI DRŽAVE
Dnevnik, 30. decembar 2006.

Vlada Republike Srbije juče je zasedala u Vršcu, a premijer Vojislav Koštunica je na konferenciji za novinare rekao da je njegov kabinet juče usvojio predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije kojim 12 opština dobija status grada. Trenutno status gradova u Srbiji imaju Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar rekao je da je Vlada, posle usvajanja novog Ustava Srbije i raspisivanja izbora za budući saziv Republičke skupštine, usvajanjem predloga zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije učinila novi bitan korak na konstituisanju države na novim ustavnim osnovama.

– Vlada je predložila da status gradova dobiju: Vranje, Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac. Vođeno je računa o tehničkim i razvojnim kriterijumima. Zahvaljujući principima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja, možemo očekivati da još neke sredine koje su u ovom trenutku opštine, čim ispune kriterijume, dobiti status grada. Vlada je ovim predlogom zakona stvorila osnov da Skupština Srbije nakon njegovog usvajanja stvori uslove da se raspišu izbori za organe vlasti u Vojvodini, a s druge strane, učinjen je prvi od tri neophodna koraka da bi mogli da se raspišu i lokalni izbori – rekao je Lončar.


Vojvodina ostala u svojim granicama

Kako je ministar Zoran Lončar pojasnio za “Dnevnik”, Vojvodina je ostala ovim zakonom u svojim granicama, iako je postojala inicijativa nekih rubnih opština, koje privredno, ekonomski i saobraćajno gravitiraju ka Beogradu, da se izdvoje iz Vojvodine, naglašavajući da je to u interesu lakšeg života građana, prvenstveno Pančeva. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu bilo je protiv toga.

– Ispunio sam svoje obećanje dato na izbornoj konvenciji DSS–NS-a u Zrenjaninu, kada sam u ime Vlade javno obećao da u podržati inicijativu da Zrenjanin dobije status grada – rekao je Lončar. – Usvajanjem ovog zakona u Skupštini Srbije omogućiće se realizacija obaveze iz člana 3 Zakona o sprovođenju Ustava, kojim je predviđeno da će pokrajinski izbori biti raspisani u roku od 60 dana od donošenja zakona o teritorijalnoj organizaciji, a raspisuje ih predsednik Skupštine Srbije.

Kako je kazao Lončar, Ustavnim zakonom je predviđeno da nakon održavanja izbora za pokrajinski parlament sledeći saziv Skupštine Vojvodine, u roku od 90 dana, donese nacrt statuta Vojvodine koji treba da se dostavi Skupštini Srbije na saglasnost.

[Domaci Zdajnik]

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOG ZAKONA O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI DRŽAVE

Dakle, sada znamo šta je ova Vlada mislila pod novim zakonom o teritorijalnoj organizaciji. (Lupam glavom o zid.)

– Vlada je predložila da status gradova dobiju: Vranje, Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac. Vođeno je računa o tehničkim i razvojnim kriterijumima.

U ovoj novoj tzv. "teritorijalnoj organizaciji" još se bolje očituje stanje opština u istočnoj i južnoj Srbiji. Vranje i Leskovac će dobiti status zato što imaju priličan broj stanovnika (Leskovac zbog toga što se prostire na ogromnoj površini ima mnogo stanovnika). Međutim, da li primećujete to da nijedan grad iz istočne Srbije, ili tzv. Timočke krajine nije dobio status? Zašto Zaječar nije pomenut? Ako status grada dobija Sremska Mitrovica, zašto na istom kriterijumu ne bi status dobio i ovaj grad, budući da je najstariji (kao što je i SM) i najveći u tom delu Srbije? Dalje, po čemu Pančevo dobija status grada? Pančevo bi trebalo da uskoro postane jedna od beogradskih opština. Možda je ovo učinjeno (još se pominje neko spajanje sa Beogradom, odvajanje od Vojvodine) da bi Beograd postao megalopolis, kao grad koji sabira više gradova u sebi.

Zahvaljujući principima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja, možemo očekivati da još neke sredine koje su u ovom trenutku opštine, čim ispune kriterijume, dobiti status grada.

Podebljao sam i zacrveneo ono što je morbidno u ovim izjavama srpske vlasti. Ovo je veleizdaja demokratije i ljudskih prava.

Pored toga, govori se o kriterijumima koji će nekim sredinama obezbediti status grada. S jedne strane status grada je nešto što obezbeđuje veću količinu sredstava, s druge za taj status se moraš izboriti - a čime drugim nego parama i ulaganjima. A kako da uloži nerazvijena opština? Drugim rečima: ako si slab, umri; ako si jak, evo ti još.

[provincijalac]

Slobodan Lalović, ministar za rad i lokalnu samoupravu
Za razvoj juga ima para

Pretpostavka DSS-a i Lalovica je: "Za razvoj juga nikad nije bilo para. Centralizacija je legitimna, ali mi cemo se boriti ipak za sve."

Od 1. januara angažovanje radne snage na jugu Srbije biće neuporedivo jeftinije nego u Beogradu ili Novom Sadu, tako da će se proizvodnja svakom ko želi da u nju ulaže mnogo više isplatiti u, recimo, Lebanu, nego u Beogradu.

Zar radna snaga nije vec odavno jeftinija u Nisu, ovde ljudi nemaju sta da jedu, normalno je da ce da rade i za 5 000 dinara mesecno, dok u Beogradu traze posao za 50 000.

[provincijalac]

I Sombor kandidat za status grada 
ZASEDALA VLADA SRBIJE


Vlada Srbije usvojila je juče amandman na predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike i uputila ga Skupštini. Ovim amandmanom status grada dobijaju i dosadanje opštine Valjevo, Sombor i Novi Pazar.

– Zapisano u novom Ustavu, dakle, nije mrtvo slovo na papiru, i Vlada ide evropskim putem regionalizacije i decentralizacije zemlje, po iskustvima najrazvijenijih država EU – rekao je predsednik Saveta za ravnomerni regionalni razvoj Bajram Omeragić na konferenciji za novinare, dodajući da, nakon Ustava i predloženog zakona o teritorijalnoj organizaciji, treba da usledi i zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, čime se država približava EU.
   
     
18.01.2007. Dnevnik, D. M.


Znaci da je istina! Vlada radi punim kapacitetom na decentralizaciji i regionalizaciji!!! 

[Domaci Zdajnik]

Koprcanje decentralizatora
Niški gambit
 
- Zakon o imovini i sredstvima još nije promenjen. Grad bez imovine.
- Na odobrenje za investiranje u grad sa strane neophodno odobrenje Beograda koje se u proseku čeka 3 godine i 10 meseci!
- I za hvatanje pasa lutalica potrebno odobrenje iz Beograda.
- Dok se u Nišu građani priklanjanju centralističkim strankama, Beograđani u velegradskim mukama.
 
 
Kažu da je direktnih stranih investicija u Srbiju samo u prva dva meseca ove godine bilo u iznosu od 737 miliona dolara (Blic, 25. april 2007). Niš za njih nije bio zainteresovan, mada mu ni centralistička imovinska politika ne dozvoljava da se u tom pogledu naročito aktivira. Srbija je novim ustavom dobila okvir za imovinsku decentralizaciju koja bi omogućila da se prekrati onaj prosečan period od tri godine i deset meseci potreban da se dobije dozvola Republičke direkcije za imovinu kako bi se strani novac mogao uložiti na teritoriji grada. Okvir, međutim, ne garantuje baš ništa. U zemljama Evropske unije nećete videti nikakve okvire, jer se oni nad postavljaju stvarima koje se definišu kao osetljive, gde se još ima razgovarati o njihovoj valjanosti. Zapravo, ovim okvirom u novom ustavu se afirmiše Zakon o sredstvima u svojini iz 1995. godine kojim je Slobodan Milošević oduzeo svu imovinu opštinana, bez obeštećenja i obrazloženja. Zakon još uvek nije promenjen, a takav je direktno u službi centralizma, odnosno suprotan politici ravnomernog regionalnog razvoja. Kako očekivati da se region i opština razvijaju ako za svaki dolar koji se želi uložiti mora zahtev da se šalje Beogradu na usvajanje?
 
Ali gde su otišle te investicije? Može biti da su to investicije koje su bile na dugogodišnjem čekanju, jer ovaj nam zakon i procedura nalažu da ako želimo nešto da gradimo u Nišu 2012, zahtev bi trebalo da predamo najkasnije 2008. godine. Pa ipak, i stari i novi ustav su se pobrinuli za to da grad Beograd ima drugačiji status od onoga kakav imaju drugi gradovi i opštine u Srbiji. Možda se time može objasniti otkud to da se u Beogradu svakog dana ulaže više miliona evra kapitalnih investicija, i što tamo nema zastoja na relaciji grad-republika.
 
A šta se dešava u Nišu? Novo je to što se gradonačelnik ohrabrio i počeo da hvata pse lutalice iako mu za to nije stigla dozvola iz Beograda. Kao i za kod pitanja imovine, i za ovakvu akciju potrebno je poslati zahtev i čekati odgovor Ministarstva. Na njegovu sreću, iako su mogli da potegnu prijavu, Ministarstvo je izašlo i gradonačelniku i Nišu u susret te su odobrenje poslali u rekordnom roku (nakon nekoliko dana od kršenja zakona). Kad je 21. januara skoro 12% izašlih Nišlija na parlamentarnim izborima glas dalo stranci G17 plus čudili smo se otkud i zašto, budući da je ta stranka upravljala NIP-om kojim je Niš sagledan kao trećerazredno područje. Svakako da G17 ne zaslužuje toliki procenat ni po kom osnovu, ali mi ne možemo da znamo baš sve (bar dok nismo njihovi članovi), možda se oni lepše odnose prema svojim članovima. Tako se ovih dana čekaju redovi ispred lokala niškog ogranka Nove Srbije. Da, redovi za člansku knjižicu. Na prvi pogled normalan čovek bi pitao otkud to da se Nišlija, nakon tri godine Smiljkovog izležavanja, neodgovornosti i lenštine, opredeljuje za člansku knjižicu koju nosi gradonačelnik. Još normalniji ili pametniji Nišlija odgovara da će jedino tako uspeti da dođe do posla u ovom gradu.
 
Tako, iako Niš nema autentičnu političku instituciju, lokalnu stranku ili nezavisni lokalni medij, autonomnu političku misao i strategiju autonomnog razvoja, vidimo da se u tom gradu ljudi naročito bave politikom. Oni su se prilagodili situaciji i na sasvim novi način shvatili onu poučnu: “Ako se ne budete bavili politikom, ona će se svakako baviti vama”, u stvari postali instrument te politike koju su zvali kurvom. Ali zar bi njih trebalo više kuditi nego one koji su ideološki privrženi takvoj partiji?
 
Na drugoj strani, tamo kad se prođe Toranj naš nasušni, Jovan Ćirilov se žali jer ima “velegradske muke”. Ne bih da prenesem neverno, jer bi mi se moglo prebaciti da preterujem, tako da citiram doslovno iz Blica (25. april 2007):
 
“Da sam tih dana hteo sve da vidim što je bilo po beogradskim salama, ne bi bilo mogućno, jer su se predstave poklapale. Tako nisam mogao da vidim «Barokni karneval» jer sam gledao ljubljanskog «Tartifa». Sutradan teorijski nisam mogao da gledam na Beogradskom festivalu igre bonsku «Žizelu» jer sam gledao «Barokni karneval». Onda opet nisam mogao da odem na premijeru «Isidorine izohimene» na Novoj sceni BGD, jer sam gledao u JDP Slovence koji su igrali prvi put u našoj bližoj ili čak daljoj okolini sjajni Šniclerov komad «Prostrana zemlja». Neću vam reći na šta sam se odlučio kuda da odem u četvrtak – da li da gledam Branku Veselinović u monodrami «Detelina sa tri i četiri lista» ili na reprizu Pavićeve «Svadbe u kupatilu», jer nisam mogao na premijeru, jer sam se bio orijentisao na «Anu Karenjinu» Slovenaca...”
 
A kad se poslednji put Nišlija ili Kragujevčanin mogao požaliti na to da ne može da stigne obići sve kulturne događaje u gradu? Pa i kad bi se takav slučaj i mogao dogoditi (mada je to domen fantastike), on ne bi mogao to da plati. Jednom prilikom je tako ministar za prosvetu odgovorio na skupu prosvetara iz svih krajeva zemlje jednom profesoru iz unutrašnjosti koji je pitao zašto prosvetari van Beograda imaju nižu platu pod istim radnim uslovima: “Gospodo, u Beogradu postoje opere, pozorišta, koncerti, širi izbor koji prosvetar mora da obiđe. Sve to košta. Vi nemate te probleme.”
 

Aleksandar Kekenj
Niš, 25. april 2007.

[provincijalac]

- I za hvatanje pasa lutalica potrebno odobrenje iz Beograda.

Nije bas tako. Potrebno je da Beograd izda dozvolu za koriscenje Azila koji je grad sagradio. Malo uvelicavanja zarad medijske pazhnje ipak nije na odmet. 

[Domaci Zdajnik]

Upravo da bi se hvatali psi lutalice potrebno je da Beograd dozvoli najpre izgradnju azila za pse, jer grad nema sopstvenu imovinu. Pošto Beograd to odobri, Niš gradi azil, i konačno pošto ga sagradi traži dozvolu od drugog ministarstva za upotrebu izgrađenog azila. Tako se to radi u centralizovanoj državi. To je ono za šta se zalažu domaće patriote, nacionalisti, rasisti, neonacisti, SRS-ovci, Obraz-ovci, Krvočasnici, SPC-ovci i slični.

[Johnny_kG]

A kad se poslednji put Nišlija ili Kragujevčanin mogao požaliti na to da ne može da stigne obići sve kulturne događaje u gradu? Pa i kad bi se takav slučaj i mogao dogoditi (mada je to domen fantastike), on ne bi mogao to da plati. Jednom prilikom je tako ministar za prosvetu odgovorio na skupu prosvetara iz svih krajeva zemlje jednom profesoru iz unutrašnjosti koji je pitao zašto prosvetari van Beograda imaju nižu platu pod istim radnim uslovima: “Gospodo, u Beogradu postoje opere, pozorišta, koncerti, širi izbor koji prosvetar mora da obiđe. Sve to košta. Vi nemate te probleme.”

Ovo je biser nad biserima!

[Nebojsa]

A kad se poslednji put Nišlija ili Kragujevčanin mogao požaliti na to da ne može da stigne obići sve kulturne događaje u gradu? Pa i kad bi se takav slučaj i mogao dogoditi (mada je to domen fantastike), on ne bi mogao to da plati. Jednom prilikom je tako ministar za prosvetu odgovorio na skupu prosvetara iz svih krajeva zemlje jednom profesoru iz unutrašnjosti koji je pitao zašto prosvetari van Beograda imaju nižu platu pod istim radnim uslovima: “Gospodo, u Beogradu postoje opere, pozorišta, koncerti, širi izbor koji prosvetar mora da obiđe. Sve to košta. Vi nemate te probleme.”

To je ono "rekla-kazala"? Gde su imena, naziv i mesto seminara? Ufff...

[WolfTrax]

Od 4 grada koja su imala taj status, samo dva ispunjavaju te uslove. Pristina nije vise u Srbiji ( sticajem okolnosti ) a Nis ga zasluzuje samo po broju stanovnika...

[Ljubo Gazivoda]

Još samo da donesu Zakon o gradovima..... čisto da znamo u čemu je razlika izmedju Sombora i Vrbasa....

[Plodni bizon]

Proglasavanje nekih opstina gradovima samo je dodatak na politiku centralizma. Neki ovde spekulisu sa mislju da se Nis, a valjda sa Kg-om i Novim Sadom, izuzme od tog statusa koji ce da dobiju ovih 12 opstina uskoro (ako nisu vec dobili). Hoce da naprave neki dil sa vlastima da se izglasa da ova tri grada jesu "nesto vise od obicnih gradova", a sve sa ciljem kako bi se "zastitili njihovi interesi". Ako se tako stite interesi ovih gradova, sta je sa onim opstinama koje nisu ni medju onih 12 koje su dobile taj povlasceni status grada? Sta je dalje sa tih 12 koji su u podredjenom polozaju u odnosu na ova tri grada? I konacno ostaje iz davnina poznato pitanje Beograda, koji je u ovom i prethodnom ustavu imao status povlascenog grada.

Sva fama oko statusa gradova dakle zasniva se na diskriminaciji nekih opstina koje nisu razvijene, pa se samim tim guraju dalje u ambis. A to je supstitutivna metoda kad drzava ne zeli da se decentralizuje.

[Ljubo Gazivoda]

Problem je što ni Novi Sad i Kragujevac nemaju gradske opštine..... mislim, imaju ih na papiru ali u životu one ne funkcionišu, nisu funkcionalno formirane, praktično ne postoje. samo u Nišu postoji nekakav provizorijum gradskih opština, koje jedva da funkcionišu. Činjenica je da samo beogradske gradske opštine manje-više normalno rade (izuzev opštine Surčin, koja je novoformirana, u povojima i nema formirane sve neophodne službe - mada mi nije jasno čemu opština Surčin?). Poenta je da beogradskim gradskim opštinama umnogome smeta sam Grad Beograd. One bi htele da samostalnije raspolažu budžetom, da budu administrativno i funkcionalno samostalnije jer primerice jedna hiper gradska opština Novi Beograd ima manje ingerencija nego neka tamo Babušnica koja je JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, dok Novi Beograd to nije..... podleže Gradu. Dakle, beogradizacija ugrožava sam Beograd.... Naposletku, zašto su Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot i Grocka prišljamčene gradu Beogradu?

[WolfTrax]

Ne znam da li si u pravu u vezi NS. Gradske opstine Novog Sada su manje-vise neaktivne ali opstine sire teritorije grada ( Futog, Veternik, Petrovaradin, S.Karlovci, Temerin, Cenej, S.Kamenica, Beocin... ) su prilicno autonomne...