Regionalni jaz i prosecne plate u Srbiji (statistika, analize)

[Admini...]

Regionalni razvojni jaz i prosečne plate u Srbiji (prema opštinama)


Prosečne plate za oktobar 2006.
Jug Srbije i dalje na začelju po primanjima

Plate zaposlenih Nišlija iznosile nepunih 19 hiljada, dok je republički prosek bio 22.340 dinara. Beograd na čelu, jug na začelju.

Zarade u Nišu prošlog meseca iznosile su nepunih 19 hiljada dinara, ili 2,6 odsto manje nego u septembru. Prosečne plate u Srbiji imale su, međutim, blagi rast a i inače su veće za skoro 3,4 hiljade dinara nego u Nišu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, primanja u Republici od početka godine su nominalno povećana 24, a realno blizu 10,5 procenata. Niš je u tom pogledu u zaostatku. Plate zaposlenih nominalno su porasle 22 odsto, dok su realno imale određeni rast, ali ne toliko kao na republičkom nivou.

Odnos između najviših i najnižih primanja po opštinama i gradovima je manje-više ostao kao i u ranijim mesecima. Beograd, odnosno grupa opština glavnog grada sa još nekim sredinama u Vojvodini i u oktobru su prednjačile, dok je jugoistočni deo Srbije ostao na začelju. Najveće zarade u proteklom mesecu, sa više od 38 hiljada dinara, imali su zaposleni u beogradskoj opštini Surčin, slede plate u Novom Beogradu i na Vračaru sa oko 32,3 hiljade, u Starog gradu su blizu 32 hiljade, u Apatinu sa nešto iznad 31 hiljadu, itd; na drugoj strani u Beloj Palanci zarađivalo se manje od sedam hiljada, u Svrljigu nepunih osam, u Kuršumliji, Blacu, kao i u nekoliko opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga nešto iznad devet, odnosno ispod 10 hiljada dinara.

А. Р., Narodne novine, 21. novembar 2006.

[Plodni bizon]

Vec cujem "gradjane" Nisa i ostatka Srbije bez Beograda i Vojvodine - "Cuti, dobro je"!

Evo da izdvojim da se lepse vidi.

Prosecne plate za oktobar 2006.

- Niš (Južna Srbija) - 19.000
- Surčin (Beograd) - 38.000
- Stari Grad (Beograd) - 32.000
- Novi Beograd (Beograd) - 32.300
- Vračar (Beograd) - 32.300
- Apatin (Vojvodina) - 31.000
- Bela Palanka (Južna Srbija) - 7.000
- Blace (Južna Srbija) - 9.000
- Svrljig (Južna Srbija) - 8.000
- Kuršumlija (Južna Srbija) - 9.000

Po ovome se ipak vidi pomak jer je u odnosu na proslu godinu prosecna plata barem nominalno veca nego sto je bila - mislim na plate u ovim manjim mestima u juznoj Srbiji. Ranije su imali do 4.000. Znaci, cuti - dobro je. A glavni grad ne treba "dzaba da bude glavni", nego i da ima najvise.

[Plodni bizon]

Jeste li navikli na ove podatke pa vas ne iznenadjuju ili ste se pomirili i vi da Beogradjanin treba da ima 15000 vecu prosecnu platu od nas?

[provincijalac]

navikao. pa sta ocekivati od ovakvog tempa "razvoja"? beograd se gradi, nis prestao i da radi, kako da se promeni stanje sa platama? nema bre nista, sve puklo.

[Domaci I.]

Pratio sam prosečne plate i prošle godine po mesecima. Mislim da postoje i na sajtu organizacije. Zato i nisam iznenađen. Razlika između prosečne plate u Nišu i Beogradu je blizu onoj od prošle godine. (Pri tom bi valjalo zamisliti koliko više novca dobije jedna prosečna porodica u Beogradu a koliko prosečna porodica u Nišu. Koliko to iznosi ukupno na godišnjem nivou.) Postoji čudna promena što se tiče Svrljiga koji je dosta napredovao, iako se i dalje nalazi u zoni siromašnih opština, i spada u jednu od sedam ili osam najsiromašnijih i najnerazvijenijih u zemlji. Lebane se isto tako nalazi na dnu, ali se prosečna plata povećala za par hiljada dinara.

Odnos prema Beogradu se nije izmenio. Beograd i dalje biva pomognut od strane republike, favorizovan sistemom i trebalo bi očekivati da se jaz u platama povećava iz meseca u mesec. Priča je tužna, ali to su činjenice.

Što se mene tiče, verujem da bi još veća beda i jaz u odnosu na Beograd u pogledu životnog standarda mogla da povuče građane ovog dela Srbije da nešto učine po tom pitanju. Mislim da kad budu gledali uskoro kako se razlika između Beograda i New Yorka smanjuje, a njihovo mesto sve više zadobija konture srednjovekovne srpske varoši, te kad budu zavirili u svoj džep i videli da će možda uspeti da prežive do kraja meseca od plate od par hiljada dinara, dok na TV-u gledaju i slušaju (najverovatnije sa B92) kako prosečna beogradska porodica troši 10 puta više... možda će tada saznati da Srbija nije ta Bela Palanka, kao ni to Lebane, već da postoje i neka mesta koja ljudi nasmejana lica naseljavaju i gde se živi gotovo kao na Zapadu. Možda će... ali samo možda... tada početi da se bude.

[Shumadija do Tokija]

Sve više slučajeva žutice
30. novembar 2006. | 07:35 | Izvor: B92
Prokuplje, Vladičin Han -- Od zarazne žutice za nekoliko meseci u Prokuplju, Grdelici, Vladičinom Hanu i Bujanovcu obolelo više od 130 ljudi.
Glavni razlog za nastanak epidemije žutice jeste život u nehigijenskim naseljima i loša lična higijena. Najviše obolelih je u Grdelici, njih 40. Problem je u tome što pojedini viši delovi naselja nemaju kanalizacionu mrežu i što se otpadna voda sliva na ulicu.

Srđan Nikolić, koji se donedavno lečio od žutice, tužio je komšije jer nemaju kanalizaciju. "Svako ko prolazi gazi tu prljavštinu, unosimo je u kuću i normalno je da će svi da se zaraze. Zarazilo se njih osam iz naše ulice, i dalje hara žutica po Grdelici", kaže on.

Mnogo obolelih je i iz romskog naselja, a ugrožen je i centar grada.

Više od polovine zaraženih jesu deca školskog uzrasta. Iako se u Osnovnoj školi "Branko Radičević" u Vladičinom Hanu redovno održava higijena, problem su dotrajali mokri čvorovi i gomila smeća blizu školske zgrade.

Milan Stanković, direktor škole, kaže da je problem u tome što Vladičin Han nema deponiju. "To bi moralo biti rešeno što hitnije. Problem je u septembru, kada su restrikcije vode, tada punimo sve sudove koje imamo da bismo održavali higijenu", kaže on.

Zbog loše higijene, kažnjene su dve škole u Prokuplju. Nadležne službe naložile su češće uklanjanje smeća i pojačanu opštu higijenu u gradovima u kojima je proglašena epidemija.

Jadranka Krasić, iz Službe epidemiologije u Leskovcu, kaže da je osnovna karakteristika bolesti da se prenosi prljavim rukama, kontaktom, namirnicama i vodom. "U ovom slučaju je kontakt", kaže ona.

Pošto je period inkubacije zarazne žutice do 45 dana, objavljivanje epidemije se očekuje početkom 2007.

Baš lepo. Po Srbiji nema osnovnih uslova za život, širi se žutica, među zaraženima ima više od pola dece... Baš me interesuje hoće li se Beograd smilovati i na njih, kao što se skorije smilovao na Majdanpek i udeliti im neku kintu da naprave kanalizaciju. Jer izgleda da samo to još možemo da čekamo. MILOST!

[Domaci I.]

Kao da se radi o nekoj provinciji neke zemlje u Srednjoj Africi ili u vreme bolesti tokom srednjeg veka. Pod hitno Evropa mora da se umeša u ovo, a čak bi mogle da se organizuju i evropske vanpolitičke specijalne institucije za zaštitu zdravlja ljudi kao na već pomenutom kontinentu, pošto to što se događa u južnoj Srbiji nigde u Evropi više nije slučaj. Nisam često obilazio jug zemlje, ali onda kad sam tamo prolazio bilo je više nego jadno. To nije ličilo na civilizaciju, a i sada kad daju na tv-u priloge odande pitamo se kako je moguće da neko tamo još uvek živi.

Sve u svemu, jako tužna slika južne Srbije, i još tužniji životi ljudi koji tamo žive.

[Admini...]

I u Srbiji se potvrđuje pravilo – na jugu se najteže živi
A oko Niša – siromaštvo

- Među 15 opština sa najnižim zaradama – Bela Palanka, Svrljig, Kuršumlija, Blace, Lebane, Vlasotince, Brus, Babušnica.
- Najniža oktobarska plata u Beloj Palanci – 6.900 dinara, a u Babušnici “čak” 13.200.
- Vlasotince gotovo bez proizvodnje, Dimitrovgrad vodeći po niskom prirodnom priraštaju, a Kuršumlija u razvoju zaostaje više nego ikad pre.

Zahvaljujući kolegama iz nedeljnika NIN nedavno smo “otkrili” da Niš zauzima visoko četvrto mesto među srpskim gradovima u kojima je najbolje živeti. Koliko nas je začudila ta činjenica, toliko smo očekivano prihvatili podatke iz poslednjeg NIN-a u kojem se potvrđuje pravilo da se na jugu, o bilo kojoj zemlji da je reč, najteže živi. Među 15 opština sa najnižim zaradama vodeće su Bela Palanka, Svrljig, Kuršumlija, Blace I Lebane, ali ne zaostaju ni Vlasotince, Brus, Babušnica.
 
Zahvaljujući činjenici da jedva učestvuje u nacionalnom dohotku zbog toga što gotovo I da nema proizvodnju I da je prosečna oktobarska zarada 13.200 dinara, najnepoželjniji grad za život u Srbiji je Vlasotince. Doduše, obiluje zdravom životnom sredinom – poljoprivrednim zemljištem I šumama, vedrim duhom žitelja…, ali mu zato nedostaju upošljene fabrike I radna mesta, lekari, kulturna zbivanja, adekvatna socijalna zaštita.

Ubedljivo najniže plate su u Beloj Palanci – oktobarski prosek iznosi samo 6.900 dinara. Beloj Palanci blizak Dimitrovgrad, opet, prednjači po niskom prirodnom priraštaju (minus 14) – ispred njega po tome je jedino Knjaževac, koji je sa minus 16,8 rekorder u Srbiji. Belopalanačkoj I dimitrovgradskoj privredi ne pomažu ni činjenice da se nalaze na važnom tranzitnom putu ka Bugarskoj, niti to da ne oskudevaju u poljoprivrednom zemljištu.

Dimitrovgrad, koji je osmi na listi nepoželjnih gradova, ima samo hiljadu zaposlenih, ali I ambiciozan plan da, zahvaljujući nedavnom ugovoru o otvaranju pograničnog prelaza između Bugarske I Srbije na njegovoj železničkoj stanici, smanji nezaposlenost.

Više nego ikada ranije u razvoju zaostaje Kuršumlija, na četvrtom mestu među najnepoželjnijim gradovima. I pored obilja prirodnih bogatstava – Lukovske, Prolom I Kuršumlijske banje, mineralne vode “Milan Toplica” I solidne sirovinske baze za drvnu industriju, u Kuršumliji je trećina stanovništva nezaposlena.

Drugi najnepoželjniji grad za život na NIN-ovoj listi je Preševo, šesti Bujanovac, deveti Knjaževac, a dvanaesti Aleksinac.


Što južnije, to bednije

Među najnepoželjnijim gradovima ne nalazi se nijedan vojvođanski, a nema ih ni “u blizini” kada je reč o negativnim statističkim pokazateljima. Možda je malo i iznenađenje Loznica, koja očito nije iskoristila blizinu razvijenih privrednih centara i Republike Srpske i plodno zemljište. Zato i deli četrnaesto i petnaesto mesto sa Borom.

Za dlaku su nominaciju među 15 nepoželjnih izbegli Zaječar i Negotin.


Narodne novine, 11. decembar 2006.

[Vidovita Rino]

I u Srbiji se potvrđuje pravilo – na jugu se najteže živi
A oko Niša – siromaštvo

Zahvaljujući činjenici da jedva učestvuje u nacionalnom dohotku zbog toga što gotovo i da nema proizvodnju i da je prosečna oktobarska zarada 13.200 dinara, najnepoželjniji grad za život u Srbiji je Vlasotince. Doduše, obiluje zdravom životnom sredinom – poljoprivrednim zemljištem I šumama, vedrim duhom žitelja…, ali mu zato nedostaju upošljene fabrike I radna mesta, lekari, kulturna zbivanja, adekvatna socijalna zaštita.

....nema proizvodnju, dap...jedino shto radi ovde je "Sharic" (to je prezime na nekog choveka shto ima 90% prodavnice u Vl) i ja stvarno ne znam gde ovi ljudi shto zive ovde rade...stvarno ne znam...banka, opshtina, shkole, shtamparija (mislim da samo ona od preduzeca ovde radi (pa kad moj tata direktor xaxaxaxa), ne znam, mislim da i onaj benzin bata radi...al shta radi, ne znam...i shta, vishe nishta. Shta smo imali, besko, tu neko drvo se radelo, to ne radi, sinteks, reteks, to neshto za tekstil, ma mislim da ljudi idu na poso, al shta rade OO niti primaju plate,a da...
tako je i moja mama ishla svaki dan u Milosha Dimanica, nemam pojima neki stechaji neke gluposti, nikako da ga prodaju, cigani pokrali sve zivo, neki nesposobni prodavali mashine za nikakve pare, ne znam shta je sve bilo, samo znam da se ona josh zlopati sa tu firmu, to za stechaj, shta vec, neki put ode u nedelju da sredjuje papiri. Poznat je Markov komentar za to "Tvoja mama radi u firmu koja nikad ne radi, NEDELJOM" xaxaxa i troshi si zena vreme za nishta, pa shta cesh, mora nekako da si potroshi vreme.
Kad je to bilo, zbog nju nisu mogli da zatvore firmu, tolko se potresala za nju da je to nenormalno. I tako moja mama i sestra odu na more (ja nisam htela) i xaxaxaxa chim je otishla, zatvorishe firmu ti njeni kolege, katanac na bravu, neki transparenti xaxaxa a moja mama ce dozivi nervni slom...neg, proshlost. Tolko voli tu firmu da...ne znam...
Dalje, zakljuchili smo shta radi u Vl. prodavnice, shtamparija, benzin bata, shkole, banke i opstina (i biblioteka) (i autobuska stanica) (znachi vishe za troshenje pare, nego shto ljudi mogu da zarade)
dalje, shta josh...

zdravom zivotnom sredinom xm...pa da...ok...a dvorishte nashe shkole je bilo proglasheno za prvo po lepoti u SFRJ ne znam koje godine aaaaaaaaaaaaaaa xP
Lekari...da ne pricham od lekari. Ima dovoljno lekari, nego su lenjavi. (uh ona cica kad mi prepisala injekciju ,a ja nikad nisam primila injekciju, ona ce meni da prepisuje injekciju (ona uvek - injekcija) a ja samo izadjem iz ambulatnu i bacim onaj uput.
Neg, dalje,
Kulturna zbivanja...............(sad se kotrlja ono u pustinje shto ima.....) kao ovde postoji "KUD" dap....ne otishla vishe nikad tamo. Prave deca palachinke, jure se sa metle. A ja htela da izrazim svoju kreativnost, da izrazim glumachke sposobnosti,a oni me sabotirali. Dobro, tam me teta Tanja malo naterala da se malo poshtujem,ali sasvim malo. Tako da sam tamo samo gubila vreme. Znachi, imamo jedan bioskop, a to je rupchaga, doslovno, stolica su utonula u rupe, pocheo da tone pod, sve pokrsheno, uzas zivi...I ne samo da ne daju filmovi (2-3 puta sam ishla, i to kad sam bila mala), nego nema ni predstave, a kad ima to su one sa dechju postavu, izmotavaju se, bezveze totalno......ja imam ideju.....mada niko to nece...uh....mislila sam da neshto uradim sad za raspust, poshto ce ovo da bude najduzi raspust ikad... x/ vidicemo
Ima ponekad se desi neshto, shta sad...ne mogu da se setim, ima kao neki bendovi, al tamo ne idem, organizovali su neke koncerte, tako su puno grupe dolazile pre neku godinu, shta ima, vinski bal (xaxaxa) vashar, pijac...
x/ svidjaju mi se brda,; secam se kad smo chekali pomfrit, onaj shto przi prichao na neki ljudi, koji nisu odavde, kako kad dodju penzioneri iz vojvodinu, paa vide brda, uvate se za srce pa ne znaju shta da kazu, odushevljeni, a kao dolaze leti, tad bar se ima neki utisak da je neshto zivo ovde, al zimi sve opusti, nema ziva dusha na ulicu. A ja samo onako gledam OO xaxaxaxaxok znamo to K.
A,da, pa zaboravila sam, i kafici, kafane i kladionice rade...i one novine, "vlasina" i ono ekoloshko drushtvo, mada mislim da to sad ne radi.
Ima mnogo narkomani i idioti, al ih ima i likovi xaxaxaxaxa e boshke boshke
A upropastishe sve zivo, uh, shta je ruzno, bash je lepo drvece imalo u centar, a sve su ga isekli da bi stavili neku ciglu, ma skroz bezveze, i shimshiri iz park isekli, pusto, sad su neshto internat pocheli da diraju, ako ga srushe dddddd...dddddddd.d.ddddddd
a da, Hotel, zatvoren vec 7-8-9 godine,al ne znam kako su se tek proshle godine setili da razbiju staklo i kradu stvari
Mnogi su se obogatili.
Necu da duzim, poshto ono shto ja imam da kazem o Vlasoticnu prevazilazi okvire vasheg uma uuuu al sam si opasna,, a da, i grade neku haaaaluuuu.....boooozeeee........neku halu,....ma ne znam shta da kazem
a lepe su ljuljashkeok necuvishe

[Vidovita Rino]

u al sam upala u temu xexexexexee







(posle nekolko minuta)

uh, kad se vidim u ovakve teme....kakav naziv, i MOJE ime pored njegauuuuijjujijuijujijuji (vanzemaljski zvuci) (vanzemaljac pred nervnim slomom)

[Domaci I.]

Meni je najinteresantniji sledeći citat:

Koliko nas je začudila ta činjenica, toliko smo očekivano prihvatili podatke iz poslednjeg NIN-a u kojem se potvrđuje pravilo da se na jugu, o bilo kojoj zemlji da je reč, najteže živi.

Dakle, niški novinari se trude da što je moguće bolje sakriju posledice teritorijalne diskriminacije, da što je moguće više oslobode napetosti i odgovornosti državu, odnosno njene vlasti u proteklih pedeset godina. Amaterstvo i provincijalizam se pokazuje na delu time što oni i nemaju nikakvog interesa da to čine, već naprosto žele da pojačaju doživljaj time što će kazati neku rečenicu viška, kao deca u školi kad na pismenom zadatku žele da dopišu još jednu rečenicu ne bi li im rad bio duži (sadržajniji).

Ali hajde, da pitam, je li jug siromašniji u Nemačkoj? Dakako, sever Nemačke je najsiromašniji deo zemlje, mada to nije argument kojim bih hteo da se poslužim, pošto je Nemačka primer ravnopravnog regionalnog razvoja, s obzirom na stepen autonomije koji imaju njihove regije.

Činjenica je da je jug Srbije nerazvijen i činjenica je da nikoga nije bilo briga za ove ljude ovde. I dalje je tako, a oni brzo posustaju, i uskoro će biti sve aktuelnije pitanje ima li smisla boriti se.

[Admini...]

Zarade i korpa pod lupom statistike
Prosečna potrošačka korpa po meri Beograđana i Novosađana


Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u novembru je isplaćena prosečna zarada od 23.148 dinara. U odnosu na oktobar, novembarske plate veće su nominalno za 3,6 odsto, a realno za 2,5 odsto, dok su u poređenju sa novembrom 2005. godine zarade veće nominalno za 23,8 odsto, a realno za 15 odsto. Ali, pitanje koje mnogo više muči obične građane jeste šta se za mesečnu zaradu može kupiti. Iako je ovogodišnja inflacija projektovana na 9,3 odsto, njen rast zaustavljen je na 8,8 odsto na godišnjem nivou. To, međutim, nije "omelo" maloprodajne cene robe i usluga da zabeleže rast. Na takav zaključak upućuje vrednost prosečne potrošačke korpe za koju je, prema podacima Ministarstva trgovine u oktobru bilo potrebno oko 26 hiljada dinara ili 1,17 prosečnih plata, dok je za minimalnu potrošačku korpu iz kućnog budžeta trebalo izdvojiti oko 16 hiljada dinara, odnosno 0,72 zarade. U odnosu na novembar 2005. godine cene su zabeležile skok od 5,6 odsto, dok su troškovi života porasli za 5,2 odsto.

Najveća stavka u prosečnoj potrošačkoj korpi su meso i mesne prerađevine (4.026 dinara), dok je na komunalne usluge i električnu energiju potrošeno nešto više od 4.046 dinara. Za kupovinu voća i povrća potrošeno je tek nešto više od hiljadu dinara, što je manje od troška za cigarete (1.320 dinara). U prosečnoj potrošačkoj korpi za hranu i piće trebalo je izdvojiti 14.921 dinar, a za sve ostale troškove i usluge bilo je neophodno i 9.995 dinara. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi svaka stavka u toj korpi svedena je na minimum. Ne samo da je manje povrća i voća, već je i potrošnja mesa i mesnih prerađevina minimalna, a trošak je duplo manji nego u prosečnoj korpi (2.452 dinara). Za hranu i piće u minimalnoj korpi iz kućnog bužeta trebalo je izdvojiti 9.491 dinar. Interesantno je da u minimalnoj potrošačkoj korpi nema mesta za cigarete. Muški deo porodice mora da se zadovolji sa jednom litrom piva mesečno, mada porodica koja mora da preživljava sa minimalnom potrošačkom korpom može da kupi i dva litra mineralne vode, dok telefonski račun ne bi smeo da bude veći od iznosa potrebnog za pretplatu - oko 50 dinara. Inače, od novembra prošle do novembra ove godine cene hleba, kredita za mobilni i novina nisu korigovane, dok su neki artikli, među kojima su voće i povrće, odnosno proizvodi sa zelene pijace jeftiniji nego u novembru prošle godine.
Kupovna moć Beograđana bila je iznad proseka jer je statistika registrovala natprosečnu zaradu u oktobru (28.090 dinara). Slična situacija bila je i u Novom Sadu, Smederevu, Pančevu i Subotici. Zaposleni u Zrenjaninu, Šapcu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Zaječaru, Valjevu i Leskovcu su, imajući u vidu zarade koje su primili u oktobru bili ispod proseka. Inače, u svim gradovima koji se statistički prate prosečna zarada bila je dovoljna tek za pokriće minimalne potrošačke korpe, dok je prosečna korpa bila dostupna samo zaposlenima u Beogradu i Novom Sadu.

Ministarstvo trgovine i republički Zavod za statistiku još nisu formirali novu potrošačku korpu, koja bi trebalo da bude prilagođena aktuelnoj situaciji u Srbiji. Za razliku od dosadašnje statističke prakse prema kojoj prosečno domaćinstvo čine četiri člana nova metodologija koja će se primenjivati od januara naredne godine pratiće potrošnju tročlanog domaćinstva.

M. Janjić,
dnevni list Danas, 27. januar 2006.

[Admini...]

Siromaštvo i deca

Školska uprava raspolaže i podacima o standardu stanovništva po opštinama, što je usko povezano sa natalitetom u tim sredinama.

- Od Dimitrovgrada do Kuršumlije i od Ražnja do Doljevca najveći broj opština je suočen sa siromaštvom - kaže Gejo. - Babušnica je, recimo, na 160. mestu sa prosečnom platom od 6.700 dinara. Slična je situacija u opštinama Gadžin Han, Svrljig, Merošina, Prokuplje, Kuršumlija, Blace...

Narodne novine, Niš, 20. januar 2007.

[Admini...]

Za minimalnu potrošačku korpu korisnicima "minimalca" nedostaje još 7.000 dinara
Preživljavanje sa 320 dinara dnevno
 
Može li se u Srbiji preživeti sa minimalnom zaradom od 9.600 dinara? Ako se zna da je za prosečnu potrošačku korpu potrebno mesečno izdvojiti više od 26 hiljada dinara, onda prosta računica kaže da građani koji primaju "minimalac" od tog novca mogu da se prehrane samo desetak dana.

- Minimalna zarada je socijalna kategorija koja može da obezbedi podmirivanje samo egzistencijalnih potreba, odnosno održavanje "golog života". Treba, takođe, podsetiti da su plate čak 60 odsto zaposlenih na nivou prosečne zarade (23.148 dinara u novembru 2006. godine) koja je, prema podacima Ministarstva trgovine, dovoljna za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe (16.248 dinara). To znači da bi za prosečnu potrošačku korpu, koja je u novembru prošle godine koštala 26.271 dinar i prosečna zarada trebalo da bude veća za 20 do 30 odsto - izjavila je za Danas Vladana Hamović.

S. Čongradin - M. Janjić
dnevni list Danas, 25. januar 2007.

[provincijalac]

Za minimalnu potrošačku korpu korisnicima "minimalca" nedostaje još 7.000 dinara

E sad sta li da radimo mi po juznoj Srbiji gde je prosecna plata niza cak i od tih 7000 dinara??