Migracija stanovnistva ka Beogradu

[Plodni bizon]

Polovina leskovačkih maturanta želi da studira i ostane u velikim gradovima
Malo ko se vrati iz Beograda
Autor: M. Ivanović | 28.04.2007 - 11:23



LESKOVAC - Polovina od oko 1.500 ovogodišnjih leskovačkih maturanata planira da upiše fakultete u Nišu, Beogradu ili Novom Sadu. Kada diplomiraju, ako je suditi po iskustvima prethodnih generacija, samo pet odsto njih vratiće se u Leskovac. Tako znanje, mladost i i pamet ostaju u velikim gradovima.

Uprkos tome, Leskovcu ne manjkaju visokoobrazovani kadrovi. Fakultetsku diplomu mnogi su stekli po „ubrzanom postupku“ na isturenim odeljenjima u Leskovcu, okolnim gradovima, ili u Bugarskoj pod sumnjivim okolnostima.

- Odliv mladih kadrova predstavlja veliki problem. Mnogi od naših fakultetski obrazovanih kadrova imaju nedostatke u obrazovanju, između ostalog - ne govore engleski jezik i ne barataju kompjuterom. To je jedan od razloga dugogodišnjeg propadanja Leskovca - kaže Vladan Marinković, predsednik opštine.

Maturanti se ne osvrću na žalopojke opštinara.

- O tome je trebalo da razmišljaju ranije dok su zapošljavali ljude isključivo po partijskoj pripadnosti bez obzira na njihove kvalitete - veli Milan Prokopović, apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, koji ne planira da živi i radi u rodnom gradu.

Mnogi leskovački maturanti navode da ne planiraju da se posle studija vrate u „prljavi Leskovac“ jer u njemu nema posla, a nema ni mesta za noćne izlaske. Niko od budućih akademaca ne misli da bi svojim povratkom mogao da utiče da se u gradu nešto pozitivno promeni.

- Studiraću ekonomiju, odnosno bankarstvo u Beogradu, i tamo ću se zaposliti u nekoj dobroj banci. To je dobro plaćen i siguran posao, a odavde želim da pobegnem što pre - veli Milena Mitrović iz Ekonomske škole.

Milenino mišljenje deli većina maturanata odeljenja IV/5 u leskovačkoj Ekonomskoj školi, a ni gimnazijalci iz odeljenja IV/1 ne žele da životnu sudbinu vežu za rodni grad.

- Od detinjstva želim da studiram filmsku režiju i pravim dobre filmove - kaže gimnazijalac Vlastimir Stojanović.
Njegova drugarica Marija Mitić planira da završi žurnalistiku i ostane da živi u Beogradu, dok će Jelena Stamenković i Milica Mitić okušati sreću na Pravnom fakultetu u Beogradu ili Nišu. Aleksandar Anđelković i Saša Stojanović žele da budu profesori fizičkog vaspitanja i svoje životne planove ne vezuju za Leskovac.

Stefan Savić Trifunović odmalena planira da bude sveštenik i da živi u Leskovcu.

- Kad završim Bogosloviju, mislim da ću u Leskovcu dobiti parohiju - kaže ovaj mladić i obećava da će svima iz odeljenja krstiti decu i seći kolač na slavi.

Da su svetlosti velegrada jače od želje za povratak u rodni grad, govori i podatak da se posle završenih studija, iz Beograda u Leskovac iz generacije 2001. vratilo samo pet bivših gimnazijalaca.

- U Leskovac su se vratili samo oni koji imaju probleme sa ispitima. Većina nas je diplomirala u roku i svi radimo. Ja od prošle jeseni radim u jednoj privatnoj firmi za platu od 500 evra. Iako ponekad radim i po 16 sati, veoma sam zadovoljna - kaže Jadranka Vasiljević, profesorka nemačkog jezika.

Njena koleginica Valerija Ivanković ima još dva ispita do diplome profesora engleskog jezika.

- Želela sam da studiram u Beogradu kako bih otišla iz Leskovca. Ne brinem za posao. Problem je samo stan, ali to će rešiti moji roditelji jer planiraju da mi kupe garsonjeru u Beogradu - veli Valerija.


Ako momak ima stan

Da njihove ćerke ne bi imale smeštajne probleme na studijama u Beogradu, mnogi roditelji podižu skupe kredite i kupuju jeftinije stanove. Neke preduzimljivije studentkinje iz Leskovca taj problem rešavaju udajom.

- Ako momak ima stan, kriterijumi o njegovom izgledu i pameti se snižavaju. Problem, međutim, predstavljaju Beograđani. Pročitali su nas, pa niko od njih ne želi s nama ozbiljniju vezu - priča Milena S.

[Domaci izdajnik]

Ne znam šta da mislim. Jako žalosno. Ne mogu da verujem da se u Leskovcu niko nakon ovako stravičnog teksta ne obazire. Nigde reakcije, nigde otpora.

Posebno mi je jezivo ovo:

Neke preduzimljivije studentkinje iz Leskovca taj problem rešavaju udajom.
- Ako momak ima stan, kriterijumi o njegovom izgledu i pameti se snižavaju. Problem, međutim, predstavljaju Beograđani. Pročitali su nas, pa niko od njih ne želi s nama ozbiljniju vezu - priča Milena S.

Leskovčanke se prodaju kao na pijaci. Zaista, jadno je ovo dete koje je moglo tako nešto da izgovori, bukvalno se na tacni nudi, skoro kao prostitutka. I to je tamošnjoj vlasti (u Leskovcu) sasvim u redu!?

[modesty]

Muka mi je od te price unutrasnjost-BG, BG-unutrasnjost  mora mi se ipak odati utisak da i kod mene na faxu, vecina devojaka iz unutrasnjosti daje sve od sebe ne bi li uspostavila vezu sa Beogradjanima... Mog druga bukvalno grupa devojaka iz Jagodine proganja... Smehoholicno je kada se sjati horda tih dodjoski i onda lupkaju onako stiklicama i nanulicama, redovno provokativno obucene, trce po onim hodnicima Pravnog i kao vecito nesto imaju da pitaju asitente, profesore, sve je to tako dramaticno i vazno... Malo mi sve to deluje tesko malogradjanski ponekad, iako ne volim da bacam hate i nisam konzervativna, razumem da im je potreban stan, ali to kao Beogradjani-glavni trofej mi deluje jako komicno, posebno sto su beogradski frajeri toliko razmazeni i onda im ovakve devojke dobro hrane ego... Drugarica i ja se redovno zezamo na ovu temu, posebno sto je doticni njen bivsi decko...

[provincijalac]

Blic je to objavio, citao sam i bas se cudio sto niko to ovde nije pomenuo. Misilo sam da je tekst mozda nepogodan jer je pisan dirigovano, da se ne krivi Beograd za ovu situaciju nego Leskovac. A onda Domaci kaze

Leskovčanke se prodaju kao na pijaci. Zaista, jadno je ovo dete koje je moglo tako nešto da izgovori, bukvalno se na tacni nudi, skoro kao prostitutka. I to je tamošnjoj vlasti (u Leskovcu) sasvim u redu!?

Mozda mislis na to sto se u Leskovcu politicka vlast ne dize i ne cini nista povodom ove situacije. Shvatam da je potrebno da se dignu gradjani kojima je lose, jer je jasno da nece Beograd da pomogne da ga oborimo. Ali na ovaj nacin dajes losu interpretaciju teksta citaocima. Obican citalac ce da protumaci tvoj komentar kao da je Leskovac kriv sto deca odande moraju da se prodaju, kao da je Beograd tu sasvim nevin. Ne razumeju svi ovu nasu situaciju, mnogi ce da shvate jednosmerno.
Situacija je tuzna, nisam znao da se mladi iz unutrasnjosti jos i prodaju kako bi ostali tamo. Beograd je njihov grad, oni su ga izgradili svojim parama, platili "leskovackom prljavstinom" ("necu da se vratim u prljavi Leskovac"). Ne svidja mi se ni koncept ovog teksta tako da se uopste ne cilja glavni grad, nego leskovacka vlast samu sebe osudjuje. Nigde se ne pominje problem totalne beogradizacije i opste centralizacije.

[Plodni bizon]

Ogroman je promet ljudi iz unutrasnjosti kroz Beograd. To sve donosi prosperitet beogradskoj ekonomiji i privredi. Zato Lasta moze da toliko snizi cenu prevoza. Ne bi to mogla da ne postoji cirkulacija tolikog broja ljudi ka Beogradu. Beograd je nezaobilazan ako zelis bilo sta da pokrenes na lokalu, posto u Srbiji vaze jos uvek zakoni iz '95. godine koje je uveo Milosevic, koji su centralisticki u tolikoj meri da slicnih nema u Evropi. Direktno pogadjaju gradjane van Beograda, i sto se tice pokretanja investicionih projekata (cekanje odgovora iz Beograda do 3 godine), i sto se tice obrazovanja, sporta, dogadjaja u oblasti kulture (i posebno ovde). Na deluje neposredna diskriminacija podrucja koje se zove "unutrasnjost", kao nekakav stomak koji je tu da hrani glavu (Beograd). Problem odliva maturanata, studenata i diplomaca iz manjih gradova (pa i Nisa) u Beograd je vezan prvenstveno za centralisticku politiku drzave. Sistemom centralizma, odnosno teritorijalnom diskriminacijom, gradjaninu juzno od Beograda biva saopsteno da ako zeli da uspe, i ne samo da uspe nego da pristojno prozivi zivot, mora da dodje u Beograd, kupi ili iznajmi stan, skoluje se u Beogradu. Prica koju ovde imamo, da 1500 mladih Leskovcana svake godine napusti grad, odu u Beograd i pokusavaju da se prodaju ne bi li izbegli vracanje u rupu zvanu Leskovac ili unutrasnjost, ako ne referira na problem beogradizacije onda je jedino atak na Leskovac kao grad koji ne ume da sanira rane nacinjene od strane Beograda.

Ovde nam se savetuje da cistimo djubre koje nacini centralizovani sistem, sistem koji gura ruke u nase dzepove i vadi nam novac svakog meseca, ne bi li poboljsao uslove zivota drugih Srba, povlascenih jer imaju plemenito beogradsko poreklo. I iz unutrasnjosti se ne cuju drugaciji glasovi. Ovde se najcesce cuje argument i uteha da je to glavni grad, pa dakle trebalo bi da ima, a mi da nemamo, jer zar ne? mi nismo gradjani glavnog grada. Da jesmo, imali bismo, ovako nemamo, i to je to. Kraj. To je i psiho(pato)logija provincije koja se potcinjava sistemu kakav god bio.

[Ljubo Gazivoda]

Ima li ovde neka Leskovčanka slobodnih shvatanja pro-beogradski orijentisana sa grudima 5?

[Plodni bizon]

Mora mi se oteti utisak da su Nislije obicno vrlo uporni i odlucni momci.

Ne treba generalizovati. Nis je pun debila.

Moja najbolja prijateljica je pocela da se zabavlja sa jednim divnim momkom iz Nisa koji sada zivi ovde u Beogradu...

Mi takve ne smatramo vise Nislijama. Nislija je onaj ko zivi u Nisu.

[modesty]

E, pa mi ih smatramo Nislijama, jer su Beogradjani oni koji su se rodili u Beogradu 

[Plodni bizon]

Znaci, niti ih vi hocete, niti ih mi priznajemo. Apartidi.

Medjutim, ta psihologija da je neko "Nislija" zato sto je rodjen u Nisu, te "Beogradjanin" zato sto je rodjen u Beogradu je bitno provincijska. Malo tu fali jos da pocnete zavirivati u krvna zrnca, poput nekih nacista. Ali ocito je plemenska svest.

[modesty]

Apartidi bi bili da nemaju drzavljanstvo Srbije, a koliko znam Nis i Beograd su jos uvek gradovi iste drzave... Da se primetiti da podrzavas one vase anti-beogradske blokove ili kako ste vec smislili da se to zove  Ne znam cemu takvo raspolozenje, ali ne cudi me obzirom na onu rep grupu iz Nisa koja ispljuva u nekoj pesmi Beograd i Beogradjane, samo tako...  bez obzira na sve to, ja sam open-minded, pa jedva cekam da posetim Nis jednom i da vidim Cele-kulu... Nisam do sada bila u Nisu, mozda kao mala devojcica...

[modesty]

Ne, bas naprotiv, plemenska svest je kada kazes da neko vise nije Nislija, jer je napustio Nis, a ne ako kazes da neko nije Beogradjanin, zato sto nije rodjen u Beogradu. U Beogradu svi obicno budu vrlo lepo prihvaceni iz unutrasnjosti... Decko moje drugarice sebe smatra Srbinom iz Nisa koga su lepo prihvatili u Beogradu...

[Plodni bizon]

Pa, da, to ti je upravo palanacko shvatanje porekla. Gledanje u kosti, zube, krv, mesto rodjenja, roditelje, pa verovatno i horoskopski znak. Gradjanski je reci da covek pripada mestu s obzirom na onu lokaciju gde deluje/zivi/studira. Ako je taj momak resio da studira u Beogradu, i da tamo ostane, onda on nema nikakve veze vise sa gradom u kom je rodjen, i nema razloga da se zove Nislijom.

Decko moje drugarice sebe smatra Srbinom iz Nisa koga su lepo prihvatili u Beogradu...

A sto ovo "lepo prihvatili u Beogradu"? Je l' Beograd neko mesto koje pripada ljudima koji se tamo rode? Ja ne razumem to najbolje. Npr. ja platim za izgradnju vaseg Avalskog tornja, pa za izgradnju Hrama Svetog Save (citava Srbija je to placala), platim vam za RTS, uzmete nase pare da asfaltirate tri sloja vec savrsenog bulevara, sve od nasih para, i onda nas "lepo prihvatite". Mislim, ovde nas kao dva puta jashete. Jebi ga, ja sam mislio da Beogradjani mnogo bolje vide sta Beograd radi Srbiji. A ono "lepo vas prihvatamo".

[modesty]

Pa, da, to ti je upravo palanacko shvatanje porekla. Gledanje u kosti, zube, krv, mesto rodjenja, roditelje, pa verovatno i horoskopski znak. Gradjanski je reci da covek pripada mestu s obzirom na onu lokaciju gde deluje/zivi/studira. Ako je taj momak resio da studira u Beogradu, i da tamo ostane, onda on nema nikakve veze vise sa gradom u kom je rodjen, i nema razloga da se zove Nislijom.

Dobro, ako cemo pravnicki, izvor iz maticne knjige rodjenih je najrelevantniji i bez njega beogradski Nislija apsolutno ne moze da aplicira ni za jednu vizu, a u njemu pise da je rodjeni Nislija... Prema tome, mesto rodjenja cini znacajnu komponentu u zivotu svakog normalnog coveka i nejverovatnije ima i emocionalnu tezinu, osim ako se neko nije slucajno rodio negde i nije ni imao priliku da se i najmanje veze za odredjeni grad. Medjutim, u nasoj prici to nije slucaj. Ne gledam na BG kao na prihvatiliste i nije OK ta tvoja ironijica koja se oseca, jer mi uopste nije bila namera da ulazim u konverzaciju ovog tipa... Kazem samo da je sasvim normalno da volis grad u kome si rodjen i u kome si ziveo duze vreme i da se po nekim navikama, dijalektu, cak i mentalitetu razlikujes... to te ne sprecava da smatras sebe i kosmopolitom, a negiranjem ovog stava se pretvaras u tikvu bez korena...

[Plodni bizon]

Dobro, ako cemo pravnicki, izvor iz maticne knjige rodjenih je najrelevantniji i bez njega beogradski Nislija apsolutno ne moze da aplicira ni za jednu vizu, a u njemu pise da je rodjeni Nislija...

Ako se covek nastani u Beogradu, ima da dobije status gradjanina Beograda, kao sto ovde ljudi iz Leskovca, Beograda, Novog Sada i Prokuplja dobijaju status Nislije ako to zele, ako apliciraju za to.

Prema tome, mesto rodjenja cini znacajnu komponentu u zivotu svakog normalnog coveka i nejverovatnije ima i emocionalnu tezinu, osim ako se neko nije slucajno rodio negde i nije ni imao priliku da se i najmanje veze za odredjeni grad.

Mesto rodjenja nema bas nikakve veze sa vezom sa covekom. Veci je uticaj komshijskog petla na identitet jedne osobe nego to gde je rodjen.

Medjutim, u nasoj prici to nije slucaj. Ne gledam na BG kao na prihvatiliste i nije OK ta tvoja ironijica koja se oseca, jer mi uopste nije bila namera da ulazim u konverzaciju ovog tipa...

Prepotentno je reci da je Beograd tvoj grad, a da onaj ko nije tu rodjen nije Beogradjanin ako tu dodje. Jer u tom slucaju on jeste izbeglica, posto u Nisu nije mogao da se skoluje, nije grad mogao da mu ponudi to sto mu nudi Beograd, dakle u Beogradu je trenutno oko milion izbeglih iz Centralne Srbije.

Kazem samo da je sasvim normalno da volis grad u kome si rodjen i u kome si ziveo duze vreme i da se po nekim navikama, dijalektu, cak i mentalitetu razlikujes... to te ne sprecava da smatras sebe i kosmopolitom, a negiranjem ovog stava se pretvaras u tikvu bez korena...

Tikve bez korena zadrzi za razgovor sa Matijom Beckovic i Branom Crncevic, ovde to ne prolazi. Tikva s korenom, tikva bez korena. Tikva je tikva, ako se veze ili ne veze za koren. A ako hoces da kazes kako je pedigre vazan, onda je logicno da u Beogradu najvise vrede upravo oni koji tu dodju, jer da bi cura ili mladic iz unutrasnjosti zasluzio da mu roditelj [koji ima tri puta nizu platu od roditelja beogradskog deteta] obezbedi novac za stan u Beogradu, i pare za hranu i provod, dete mora sve da zasluzi silnim ucenjem u srednjoj skoli. Mora da bude izuzetno. O tom odnosu je pisao Hegel u cuvenoj prici o gospodaru i robu. U slucaju kad se ovo dete preseli u Beograd, sledeci tvoju pricu beogradsko dete je za njega gospodar, dete iz provincije rob, jer nema status beogradskog, vec mu se trazi pedigre. Kao SS jedinice.

[Domaci izdajnik]

Modesty ne shvata uzroke stvari i ima neku uobičajenu svest, apolitičku, pa ne vidi ove nijanse o kojima se raspravlja. Nije to ni potrebno, jer živi u Beogradu. Nema potrebe za ovakvim ubeđivanjem. Svako ko ode u Beograd njegov je problem kako će ga Beograđani tretirati. Da meni neko dođe u Niš iz Vranja ili Leskovca (gde je još mnogo puta gore nego u Nišu), ja bih ga posmatrao kao čoveka koji je imao teže uslove za život, a da za to nije kriv, te bih ga maksimalno uvažio i tretirao sa nekom dozom pozitivne diskriminacije. Bilo bi mi drago što je ocenio da bi Niš mogao da mu bude novi dom, i smatrao bih ga Nišlijom sve vreme dok studira ovde. Jer on će posećivati izložbe koje ja budem posećivao, ići u pozorište koje se nalazi u Nišu, gledati filmove u niškim bioskopima, šetati niškim ulicama i bulevarima, pohađati nastavu na niškom fakultetu, dakle, sve ono što i ja radim. Ni u čemu - sem u nečijim glavama koje su naviknute na predrasude i mediokritetsko razmišljanje - taj mladić ne zaslužuje da ga smatram strancem, niti da mu kažem kako je "dobrodošao". Ne smem da se osećam kao "domaćin" u gradu koji je moj koliko i njegov, i koliko je nekog Aboridžina ili Tadžikistanca koji je juče doputovao. To se zove kosmopolitizam, ali i građanska politika, otvoreno društvo, i psihologija slobodnog čoveka.