Investiranje u Beograd

[provincijalac]

mozda ne bi trebalo da prisecam posto se vec mnogo govorilo ovde o tome, ali evo da se nadje, posto je takva tema:


nacionalni investicioni plan.....

i to su investicije, kapitalnije ne mogu da budu bar kad je kultura...

[Admini...]

Avalski toranj
 
O obnovi Avalskog tornja govori se mnogo, onda kad je moguće prikupiti dovoljno novca, no nikad se nije govorilo i  čemu će Toranj služiti. Neki mediji su tek između redova nagovestili da bi bilo korisnije tim novcem (prikupljenim pod idejom izgradnje novog Tornja) izgraditi nešto drugo, a iz razloga što Avalski toranj više ne bi služio kao predajnik, već je razlog njegove buduće izgradnje isključivo estetske prirode.
 
Potreba za Tornjem kao predajnikom isčezla je odavno, a ipak kad se pomene njegova izgradnja u mnjenju se obično misli kako će on imati neku konkretnu funkciju, i kako je njegova funkcija bitna za grad (neki čak misle da je i za Srbiju). Tako se Udruženje novinara Srbije (a ne Beograda) založilo da sakupi novac za njegovu ponovnu izgradnju, s tim što bi novi Toranj bio veći za trećinu. Pomoć je pružilo i Ministarstvo za kapitalne investicije, u iznosu od milion evra (od pet potrebnih za realizaciju), što je dovoljno da se u Nišu izgradi pet mostova.
 
S jedne strane Avalski toranj je dika Beograda, i još bi bilo više razloga kad on ne bi imao drugu funkciju do one da likuje i bude samo simbol grada. No, on, posredovanim pogledom, liči na šamar unutrašnjosti Srbije, takav da govori: vidite, Beograd ima i simbol od 5 miliona evra, a vi?
 
Još jedna informacija vređa uho izumrlih niških intelektualaca. Naime, radi se o informaciji koja curi ovih dana, a koja bi obelodanjena i otvorena rekla mnogo više od najvažnijeg zaštićenog svedoka. No, iako se radi o teškom kriminalu, o nečemu što bi bilo dokaz da Niš ima retardiranog gradonačelnika i najveći procenat retardiranog stanovništva, priča se da je Smiljko Kostić obećao pomoć izgradnji Avalskog tornja, i to od novca ušteđenog tokom prazničnih nedelja za vreme kojih Nišlija nije imao šta da vidi na trgu. Ako informacija bude potvrđena, tj. ako Smiljko prizna da je to izjavio, i objasni da to nije nikakva ironija (ma koliko ličilo čoveku koji ima makar prosečnu inteligenciju), biće to ujedno i dokaz da je Niš najkretenskiji grad u konkurenciji svih gradova koji su ikad na svetu postojali.
 
Bilo kako bilo, Beograd će dobiti simbol, tj. imaće dva simbola, a Srbija će klicati od ponosa, kao što smo klicali i kad se gradio Hram Svetog Save, potom Beogradska Arena, a klicaćemo i još mnogim čudima.
 

A. Kekenj
Niš, 13. januar 2006.

[Admini...]

Markice za Hram
 
Još jedan - divljenja vredan - projekat ovih dana je lansiran iz prestonice. Kažemo "vredan" jer su njegovo pokretanje i razvoj događaja tako uspešno predviđeni, da se kao jedina greška pokazuje to što u čitavoj stvari od onoga pod šajkačom nije izvučeno više novca. A i zašto da ne, kad je narod pun para.
 
Naime, dogodilo se da je narod obavešten (ne i pitan) da će nadalje uz svaku pošiljku plaćati i dodatnu markicu od osam dinara koji odlaze u fond za završetak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Zasigurno, Hram će imati nekog značaja za vernike, kao i za one koji to nisu ali od zdanja imaju neke druge koristi jer će on biti jedan od brojnih beogradskih čuda za čije viđenje turisti (iz inostranstva ali i oni iz zemlje) mogu da plate. No, kakve koristi će od ovoga imati onaj nebeogradski građanin, i pokraj toga ateista? Kojim pravom od takvoga tražiti da plati, pa makar to bilo i tih bednih osam dinara?
 
Svakako da to nije nikakav novac, ali ako se pogledaju redovi samo u glavnoj pošti u Nišu, vidimo da se svakog minuta prodaju makar dve takve markice, te da ako se to pomnoži sa dnevnim radnim vremenom, dobijamo dvanaest hiljada dinara, samo na jednom šalteru, jednog dana, u jednoj od mnogih poštanskih ustanova u gradu. Čovek iz Niša se sigurno neće buniti zbog tih osam dinara prosutih na šalteru, već zbog toga što taj novac odlazi u svrhe koje njemu nikada ni na koji način neće značiti.
 
Pa ipak, da stvari ne stoje baš tako uveravaju nas neki prosečni građani.
 
Dragana Dinić (apsolvent ekonomije):
 
Podržavam sve humane i dobrotvorne akcije, pa i ovu. Ako je to način da se konačno izgradnja hrama privede kraju - zašto da ne? Osam dinara može da izdvoji svako od nas, mada ne verujem da će sredstva biti velika, jer je sve manje onih koji se dopisuju. Telefoni i internet su brzi, a poštari uglavnom nose penzije i pakete.
 
(Narodne novine, 17. januar 2006.)
 
Kako vidimo, našu mladu sugrađanku koja bi se po nekim standardima mogla nazvati i mladom intelektualkom, raduje to što će se njenim i parama njenih sugrađana graditi Hram koji će moći da obiđe prilikom neke ekskurzije, da bi je brinulo to što ljudi sve manje koriste poštansko pismo kao sredstvo dopisivanja. Možemo li je, tek u prolazu, pitati zašto tim parama ne bi bila pomognuta izgradnja arheološkog parka Mediana ili reanimacija sagorele Saborne crkve? Možda ovo: Zašto će sutra njena koleginica sa Vračara moći da se prošeta kraj velelepnog zdanja u prelepom (i skupom) okruženju, dok će ona šetati prljavim niškim ulicama, malobrojnim i neurednim parkovima?
 
Setimo se čije smo parkove i čija zdanja gradili. Tada pokušajmo osećati ponos, i ne mislimo o sebi kao o prevarenim budalama.
 
No, ima i drugačijih stavova (takođe građana Niša):
 
Jelenko Cvetković (penzioner):
 
Nemam ništa protiv ove akcije. Iznos je zanemarljiv i mislim da bi trebalo da bude deset dinara...
 
(Narodne novine, 17. januar 2006.)
 
Jasno, neke Nišlije rešile su da stare dane provedu u Beogradu (ili se radi o jakoj ironiji).
 
Bilo kako bilo, i ovaj projekat (kao i onaj sa Avalskim tornjem) osveštao je srpski patrijarh, kao što je to uradio i sa Arenom, kako će to raditi i nadalje. Srbi će biti složni u tome da se Beograd gradi, ali da ipak ostane i nešto u njihovim džepovima. Oni povlašćeni rađaju se u raju, a nama ostaje da se osećamo kao sponzori tog mesta. Malo li je?
 

A. Kekenj
Niš, 17. januar 2006.

[Admini...]

Falusoidna igla
 
Dva interesantna beogradska projekta (dodatna markica za bgd-ski Hram i fond za izgradnju bgd-skog tornja) izazvala su kod naših sugrađana i ljudi s juga zemlje različite reakcije. Videli smo (iz Narodnih novina) kako se izjašnjavaju oni koji će sutra već biti prozvani mladom niškom inteligencijom, koji, uzgred, iako jedino što znaju računati s novcem, ipak ne znaju izračunati koliko je novca na sličan način izašlo iz niške kase da bi ušlo u beogradsku. Uz to kao da je teško uvideti da suprotnog protoka nije bilo vekovima. Ima l' zaista neke čudne veze međ ovim gradovima i ljudima, tako da jedan daje, a drugi maše palicom i traži još, sasvim legitimno.
 
Ruku na srce, ima i onih koji osuđuju pomenute, takozvane "humanitarne" akcije prikupljanja novca ili pljačkanja naroda. Oni kažu kako je republičko ili narodno investiranje u te objekte (estetske, kao što je Toranj, ili religiozno-estetske, kao što je Hram) čisto bacanje para. Ali to je samo jedna strana ovih akcija, samo lice stvari. Prave plesni otkrivaju se tek kad zagleda neko kome je oko još uvek dovoljno sjajno da neometano i pročišćeno povezuje situacije, dela i namere.
 
Na jednoj strani gladan narod (kako se govori u javnosti), među poslednjima u Evropi gledajući godišnje dohotke, na drugoj: narod koji ima nekoliko balkanskih i evropskih čuda (Arena: najveća u Evropi takve vrste; Hram: najveći od pravoslavnih u svetu; VMA: najveća od sličnih ustanova na Balkanu). Na jednoj strani (u Nišu) borba za dobijanje obroka iz nacionalne kuhinje kako bi se preživeo današnji dan, na drugoj (u Beogradu) borba za izgradnju još jednog čuda, za trećinu većeg od onog koje je NATO srušio u agresiji '99-e godine, a koji je i takav bio svojevrsno evropsko zdanje (mada je imao i drugu funkciju pokraj te estetske). Na jednoj strani (unutrašnjost) štednja i poziv na dobročiniteljstvo kako bi se obezbedio smeštaj ljudima koji od godine bombardovanja nemaju krov nad glavom, na drugoj (u Beogradu) poziv na izgradnju velezdanja na Vračaru, i to pod okriljem humanosti.
 
Žal za Tornjem ili želja za Hramom mogu biti neizmerni, ali može li se želja umetnika (esteta, hedonista) i teologa (esteta, hedonista i hrišćana) iskupiti pred željom onih koji nemaju gde da stanuju, ili pred onima koji nemaju šta staviti u usta kako bi preživeli do sutra bez kopanja po kontejneru? Može li taj luksuz da postoji u zemlji u kojoj je više od 50% stanovništva siromašno, u kojoj postoji ogroman procenat nepismenih, nezaposlenih, gladnih, izbeglih? Postoji li veći stepen perverzije od te da se, u času vapaja jadnih, na drugom mestu podižu čuda koja probijaju evropske i svetske standarde? To, svakako, nije samo šamar ostatku zemlje, mnogo je više i od perverzije: to je psihoza moćnika, sadistički odnos i silovanje bližnjih.
 
Kao (šaljiv, u času tuge) odgovor mogli bismo predložiti otvaranje specijalnog računa koji bi trebalo da okupi novac za izgradnju zdanja u čast Beogradu, u obliku falusoidne igle, na nekom od trgova u Nišu (i drugim gradovima). Simbol našeg vekovnog odnosa, našeg zajedničkog plesa za vreme kojeg smo se - lukavi i slepi - smešili. On bi mogao da bude visok makar koliko i budući beogradski toranj, nekih 300 metara, sa početnim prečnikom od nekoliko metara. Valjalo bi predložiti da sve to "ide" pod okriljem humanitarnog, eventualno kao arhitektonsko-umetničko nadahnuće, kako ne bi izostala pomoć i od strane umetnika (iz Beograda, naravno) koji projekat neće na vreme razumeti. Ipak, najvažnije bi bilo ne omanuti u republičkoj skupštini prilikom predloga da se dvema markicama pridruži i treća, koja bi koštala makar koliko i ona avalska. Narod obavestiti po usvajanju predloga. On će nekako već i to progutati, kao što je uvek gutao.
 

A. Kekenj
Niš, 20. januar 2006

[Admini...]

Železnički čvor


Do sada je u izgradnju Beogradskog železničkog čvora uloženo 950 miliona dolara, a za završetak je potrebno još 10 odsto sredstava, što znači oko 100 miliona dolara.
 
Izgradnja Prokopa počela je 1970. godine, uz saglasnost Skupštine grada, Železnice i Republike Srbije...
 
                                             (V. Novčić, Kurir, 2. avgust 2004.)
 


Završetkom Beogradskog železničkog čvora tj. izgradnjom i puštanjem u funkciju stanice Beograd Centar-Prokop, omogućiće se izmeštanje železničkog saobraćaja sa prostora Savskog amfiteatra, u cilju oslobađanja prostora za izgradnju EUROPOLISA.
 
Osnovne karakteristike ovog rešenja je da su železnička postrojenja postavljena u centralnom delu grada, ali su postavljena ispod površine terena tako da ne dolaze u koliziju sa gradskom infrastrukturom.
 
                                             (Izvor: 21 projekat za 21 vek)

[Plodni bizon]

Ima mnogo ovakvih primera ali na temi "Beograd - pupak sveta". Pa cu sad da prelistam tamo i prepisem ovde ko je sta rekao i sta se sve gradilo u ovo 6 ili 7 meseci.


Bloodnick, 1. 5. 2006.

Cujem Beograd dobija nesto kao Muzej grada Beograda, u drzavnoj zgradi Nove Vojne Akademije, u ul. Bircaninovoj, na 8400 metara kvadratnih. Beogradska Hronika javlja da je Beograd bio jedini grad u Evropi koji nije imao svoj muzej (?!). Da li to znaci da Srbija nema vise nijedan grad? Ili svi gradovi u Srbiji imaju takav muzej, dok Beograd nije imao do danas? Naravno da drugi gradovi u Srbiji nemaju nista niti blizu ovome, ali oni nisu u Evropi ili nisu u Srbiji.


Anonimus, 6. 5. 2006. (sa foruma koji je propao nedavno), nema mnogo veze sa investicijama ali...

Druga stvar savezni zavod za statistiku racuna koliko je procenat nezaposljenih u npr. Nisu i Beogradu, a Nis prednjaci daleko po nezaposlenosti od Beograda.

Ali opet Zavod za statistiku ne racuna novac po glavi stanovnika, vec novac po zaposljenom stanovniku. Pa ispade da na jednu platu u beogradu idu 1.2 stanovnika, a u nisu 4.4 stanovnika.

Ili ako cemo drugacije u Beogradu porodica u kojoj rade i muz i zena prima 560e (decembar 2005), a Nislija treba da hrani i deo familije, odnosno po glavi stanovnika pripada 32e, dok Beogradu pripada 231e po glavi stanovnika.

(...) Zasto te beneficije treba da ima Beograd, iz kog razloga kad u ustavu stoji da su svi ljudi jednaki. Da li smo mi samo tu da bismo branili Beograd, da li je to jedina svrha naseg postojanja ?

(...) Uveli su postanske markice za Hram Svetog Save kako bi ga izgradili i kako bi to arhitektonsko znamenje Beograda bila turisticka atrakcija, od koje ce Beograd ubirati novac, sta ja od tog turizma imam kada zivim u Nisu, apsolutno nista !!!

Gradimo nesto novo, a ne cuvamo ono sto vec imamo i sto je staro vekovima, poput Mediane, Cele Kule, Cegra ... sve to trava i korov pojeli, one silne freske i mozaike stare i po 7-8 vekova, pa te toliko atraktivne lokacija Nisa i okoline zaobilaze sve normalne osobe plaseci se zmija i svakakvih drugih ala, jer Nis nema novca kojim bi mogao tako nesto da obnavlja i odrzava, novac za to treba da bude iz budzeta ali budzet je u Beogradu.

Beograd ubira i novac od turizma jer organizuje razne kulturno umetnicke manifestacije, a da bi nesto organizovao treba i novac da se ulozi, Nis ove godine nije imao novca ni za proslavu Nove godine da organizuje, jer se novac stedi.
Plate u Beogradu su 3* vece u proseku od plata u Nisu ili Boru ili Kragujevcu, posetiti sajt Saveznog zavoda za statistiku i sve ce biti jasnije.

Sve sto je u nisu vredelo poput Duvanske, Putnika i svih ostalih preduzeca koja su bila uspesna privatizovani su, a to vazi i za ostatak srbije, i ljudi su dobili otkaze, sta je u Beogradu privatizovano - Skoro nista. Da bi ljudi zadrzali socijalni mir, a pored njih da politicare niko ne bi uzdramao. Sto dalje od Beograda to bolje za politicare.


No Name (ja), 8. 5. 2006.

Izasao podatak na kanalu RTSa o tome da u Srbiji 800 000 ljudi koristi internet, a da je od toga 80% korisnika u Beogradu.


Ini, 19. 5. 2006. (mislim da je ovo sa sajta Beograda)

Nemanjina ulica je od 2. aprila prohodna za putnički saobraćaj. U toku je tehnički pregled tramvajskih šina i kontaktne mreže i po završetku i dobijanju upotrebne dozvole u saobraćaj će biti puštena i tramvajska mreža.

Rekonstrukcija Nemanjine ulice, započeta je 23. oktobra prošle godine, obuhvatila je rekonstrukciju 16 infrastrukturnih objekata: obnovu šinskog sistema, kolovoza, trotoara, vodovodne mreže, kišne i fekalne kanalizacije, elektrodistributivne mreže, PPT instalacija, postavljanje optičkih kablova za koordinaciju saobraćaja, postavljanje javne rasvete za motorni i pešački saobraćaj, izgradnju toplovoda, obnovu drvoreda.

Obavljani su radovi na rekonstrukciji tramvajskog sistema (950 m H 2, 8 ukrštaja, 18 skretnica, kontaktna mreža), zatim rekonstrukcija ulice i trotoara u dužini od oko 950 m, urađeno je 228 metara zemljanih i betonskih radova za izgradnju toplovoda, a celom dužinom izvršena je i zamena elektrokablova.

Tokom obnove ulice zamenjeno je 286 metara kanalizacionih cevi i 58 metara kanalizacionog odvoda u saobraćajnicama. Vodovodna mreža obnovljena je u dužini od 1.726 metara, i to 163 metra cevi prečnika 300 mm, 1.479 metara prečnika 200mm i 84 metra cevi prečnika 100 milimetara, a obnovljena su i 23 kućna priključka. U Nemanjinoj ulici je obnovljen i drvored sa 180 stabala jasena, ujednačene visine i starosti i sa već oformljenim krošnjama.

Sa završetkom radova Nemanjina ulica postaje  moderna saobraćajnica, sa dve kolovozne trake u oba smera, nezavisnom tramvajskom bašticom sa najsavremenijim sistemom za oslanjanje tramvajskih šina i modernom tramvajskom kontakt mrežom, a vozači na raspolaganju imaju i nova parking mesta.

Rekonstrukcijom se dobija:

• komforniji i brži tramvajski saobraćaj, smanjuje se potreba za čestim održavanjem koloseka
• smanjuje se buka i vibracije od tramvaja zbog postavljenih guma u osnovi šina
• kolovoz je proširen u donjem delu Nemanjine
• rekonstruisan je kolektor koji je bio oštećen pri bombardovanju
• nema odlivanja pijaće vode
• postavljena je katodna zaštita na vodovodnim cevima tako da će vodovodne cevi biti zaštićene od hemijskog razlaganja metalnih delova
• urađena je jednobrazna javna rasveta koja troši manje električne energije nego do sada i povećan je efekat osvetljenja za 30%
• postavljene su cevi za sprovođenje optičkih telekomunikacionih kablova kojima će moći da se daljinski upravlja napajanjem trafostanica
• proširena je kapacitet toplovodne mreže
• do sada je bilo 111 različitih stabala i 75 ne popunjenih sadnih mesta, a sada će biti sva stabla jednobrazna, selekcionisana za ove uslove postojanja („život uz sobraćajnicu“)

Radove na rekonstrukciji Nemanjine ulice izvela su preduzeća „Intermost” i „Beograd put” a nadzor radi Saobraćajni institut CIP. Vrednost radova je oko 600 miliona dinara, a finansirani su iz kredita Evropske investicione banke i gradskog budžeta.

[Plodni bizon]

Ini, 19. 5. 2006. (isto mislim da je preuzeto sa sajta Beograda)


BEOGRADSKA ARENA

"Beogradska arena" je objekat koji po svemu prevazilazi okruženje, apsolutno ispunjava najsavremenije standarde i uz Prašku arenu nalazi se na najvećem tehnološkom nivou u Evropi. Autor ovog impozantnog zdanja je  arhitekta Vlado Slavica, a investitor Sekretarijat za sport i omladinu Skupštine grada.

Kompleks "Beogradske arene" obuhvata tri objekta: veliku dvoranu, odnosno arenu, malu salu i parking.

Velika dvorana ima površinu 48.000 kvadratnih metara, raspoređenih u šest etaža, a moći će da primi 20.000 posetilaca. U dvorani se nalazi 68 najluksuznije opremljenih loža sa 768 mesta, a VIP salon sa 38 mesta služi za odmor, zakazane intervjue, poslovne dogovore... Parket koji je montiran u "Areni" stigao je iz Danske i na ovakvom podu igralo se u Barseloni na Evropskom prvenstvu, a njime su obloženi i podovi olimpijskih borilišta u Atini. Košarkaške table ispunjavaju NBA standarde, imaju svetlosnu signalizaciju za istek napada.
 
Ulazi u "Arenu" su vidno označeni, kao i putokazi za lakše snalaženje u hali. Čitav objekat je pod video nadzorom, dok se na južnoj i severnoj strani, koje su predviđene za ulazak, nalaze metal detektori i rentgen tuneli. Prijatnu atmosferu omogućiće i klima uređaji, koji će održavati temperaturu oko 23 stepena, a pored ventilacije postavljeni su i uređaji za kontrolu i podešavanje vlažnosti vazduha u sali.

Pres centar može da ugosti 250 akreditovanih novinara.

Hala ima višestruku namenu i u njoj će se održavati različita sportska takmičenja: u boksu , odbojci, košarci, tenisu, borilačkim sportovima, rukometu, malom fudbalu, umetničkom klizanju, atletici, gimnastici, konjičkim sportovima. Uz dvoranske sportove, "Arena" će biti mesto održavanja koncerata, cirkuskih predstava, sajmova i kongresa.

Izgradnja "Beogradske arene" trajala je gotovo 15 godina, ali su radovi u poslednje dve godine intenzivirani i u ovo zdanje uloženo je 30 miliona evra, zaslugom Skupštine grada Beograda.

[Plodni bizon]

Ovo sto sledi je EXTRA i HIT clanak!


Ove godine budžet bio 34,1 a za 2005. dozvoljene 32,2 milijarde dinara
Ko mrzi Beograd

Bogdanović: Republički budžet je uvećan za 20 odsto, a gradski smanjen za pet. Zašto?

Stanojević: Pola Srbije se leči u Beogradu, troši vodu, struju, vozi se prevozom, školuje decu...

Budžet Beograda za 2005. godinu je, odlukom Ministarstva finansija, smanjen za pet odsto. U toku 2004. godine budžet je iznosio 34,1 milijardu, dok su za 2005. odobrene 32,2 milijarde dinara. Smanjenje od dve milijarde nateraće mnoge da "stegnu kesu". Ipak, gradski čelnici kažu da Beograðani neće osetiti ovo smanjenje i da će se u komunalni sektor, škole, obdaništa, popravku ulica, saobraćaj i dalje ulagati kao i do sada.


Koče razvoj Beograda
 
- Prvo ćemo ukinuti praksu da radimo ono za šta nismo nadležni. Nećemo više ulagati u univerzitet, neke zdravstvene i kulturne ustanove, crkve... Ako je cilj da se štedi, onda treba svi da štede! Beograðani neće osetiti ovo smanjenje u smislu da deca neće imati dovoljno hrane u vrtićima, ili će biti neki katastrofalni uslovi u školama. Takoðe, sva infrastruktura mora da bude dobro uraðena i tu se ništa neće menjati. Ali, velike investicije koje su mogle biti završene za dve godine biće završene tek za pet! Na taj način se koči razvoj Beograda. Pola Srbije se leči u Beogradu, troši vodu, struju, vozi se prevozom, školuje decu - kaže Bojan Stanojević, gradski menadžer.


Dve milijarde manje

Uprava Beograda se borila protiv sive ekonomije i, prema rečima gradonačelnika Nenada Bogdanovića, maksimalno uvećala prihode. Smanjenje budžeta on smatra nepoštovanjem Beograðana ali i političkim prepucavanjem.
- Beograd do sada nije bio u položaju da ga sve opštine u Srbiji mrze i traže deo sredstava koja njemu pripadaju. Način na koji se sve dešavalo nije zasluživao moju pažnju i uključivanje u raspravu. Podneto je čak sto amandmana da se od Beograda oduzme novac i podeli drugim opštinama. Republički budžet je uvećan za 20 odsto, a gradski smanjen za pet. Zašto? Ne radimo dobro? Trošimo previše? - pita se Bogdanović.

V. Vuković
(decembar 2004. godine)

[Plodni bizon]

12. 07. 2006. | 12:26
Dragulj Beograda nići će u Humskoj 1!

Naime, nije više tajna da će tokom 2007. godine početi radovi na izgradnji novog stadiona FK "Partizan", ali izgled celog projekta do nedavno je bio pod velom misterije.

Meðutim, fotografije novog crno-belog hrama su isplivale u javnost i to preko internet sajta švajcarskog arhitektonskog giganta "Mob-lab" i od njegovog izgleda - zastaje dah! Najkraće rečeno, budući stadion izgleda tako kao da će se svemirski brod spustiti na Topčidersko brdo.

Pomenuta firma iz Berna, koju su unajmili čelnici beogradsklog kluba, pripremila je "svemirski" izgled novog hrama "Partizana", koji će, kako je planirano, početi da se gradi 1. avgusta 2007. na temeljima sadašnjeg zdanja, koje će dotad biti srušeno. Vrednost celog projekta je oko 300 mil EUR, a izgradnja će trajati dve godine.

Novi stadion će "nići" na 12,5 ha prostora, sa kapacitetom od 36.000 gledalaca i u sklopu njega biće sagraðen i hotel od pet zvezdica, ogroman tržni centar ispod površine zemlje, parking na dva nivoa, multipleks bioskop, devet teniskih terena i oko 400 apartmana.

Dok planirani radovi u Humskoj 1 budu trajali, fudbaleri "Partizana" će trenirati i igrati utakmice domaćeg prvenstva na stadionu pored Vojne gimnazije u Beogradu, a kada je reč o meðunarodnim susretima još je neizvesno da li će "crno-beli" biti domaćini na stadionu OFK Beograda ili u Smederevu.

Izvor: E-Kapija

[Plodni bizon]

11. 07. 2006. | 15:57

Stanari Studentskog grada na Novom Beogradu uskoro dobijaju novi paviljon i sportsku halu, investicija vredna 15 mil EUR
Tekuću graðevinsku sezonu u Beogradu nedvosmisleno će obeležiti i krupna investiciona ulaganja u modernizaciju nekoliko najvećih studentskih domova.

Izvor: E-kapija

[Plodni bizon]

Počinje sreðivanje beogradskog Bulevara kralja Aleksandra, investicija vredna 80 miliona dinara
Počinje dugo očekivano doterivanje Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu

Ispucali trotoari na najdužoj gradskoj saobraćajnici biće zamenjeni modernim pločnikom, po ugledu na šetačke zone u centru grada. Putari će raditi samo na deonici od Kneza Miloša do Vukovog spomenika, dok će gornji delovi Bulevara sačekati modernizaciju tramvajskog saobraćaja. Posle popločavanja trotoara i kolovoz će biti "presvučen" novim asfaltom.

Posao je poveren "Beograd putu", čiji je stručni tim napravio i glavni graðevinski projekat. Prema rečima Aleksandra Radojičića, direktora Direkcije za puteve, posao će se obavljati radnim danima, dok će, kada počne asfaltiranje, putari raditi samo vikendom.

Radiće se po fazama. Neimari će prvo obaviti popločavanje na jednoj strani ulice, a potom preko puta, kako bi pešaci mogli nesmetano da prolaze.

Vrednost investicije je 80 miliona dinara, a posao će trajati 40 radnih dana.

E-Kapija
19.07.2006.

[Plodni bizon]

Beograd dobija prvi pravi atletski stadion
 
Tokom 2007. godine u Srbiji bi trebalo da se sagradi prvi atletski stadion, inače jedini te vrste u okruženju.

Stadion će se graditi u naselju Doktor Ivan Ribar na Novom Beogradu.

Koštaće 3,5 mil EUR, a čast da ga prvi koriste imaće učesnici predstojeće Univerzijade.

EvroKapija

[Plodni bizon]

Nova zvezdica u hotelskoj ponudi Beograda - IN HOTEL Beograd

Beograd je dobio novu zvezdicu u hotelskoj ponudi, jer je IN HOTEL Beograd najavio svoju ponudu u avgustu 2006.godine.

Novi hotel se nalazi tik uz autoput Beograd-Zagreb, u Bulevaru Arsenija čarnojevića 56, u poslovnom centru Novog Beograda, 9 km od Aerodroma a 4 km od centra grada. Beogradski sajam se nalazi na svega 2,5 km, Sava centar na manje od 1 km, a Beogradska arena se vidi iz dobrog dela hotelskih soba, pošto je na samo 200m od IN hotela.

Hotel raspolaže sa 187 jedinica (156 standardnih soba, 3 sobe za hendikepirana lica, 6 Junior Suite, 12 Suite i 10 Superior 7th floor rooms.

Kao hotel namenjen prvenstveno poslovnoj klijenteli, nudi 3 konferencijske sale ( INDEX, INFORM i INVENT), a pošto nije sve u poslu, tu je i ponuda Leisure Club sa ponudom : Fitness centra,

Grupnih vežbi (yoga, pilates, aerobik), Hidromasažnih kada, Saune, Ručne Masaže i frizerskog salona.

Hotel poseduje i : Business centar, Biblioteku, Galeriju, Gift Shop, Podzemnu garažu sa 50 mesta i Parking sa 100 mesta.

EvroKapija

[Plodni bizon]

Uskoro započinje kompletno renoviranje Kliničkog centra Srbije u šta će biti uloženo 80 mil EUR

Klinički centar Srbije priprema se za ozbiljnu reorganizaciju i renoviranje.

Za najmanje pet godina ispunjavaće većinu evropskih i svetskih medicinskih standarda. Umesno na 50 adresa, koliko objekata sada zauzima, većina klinika smestiće se u još ne završenu zgradu Poliklinike KCS. Van glavnog zdanja ostaće samo šest instituta.

Sredstva za obnovu KCS obezbeðana su iz kredita Evropske investicione banke. Reč je o 80 mil EUR.

U novoj organizaciji Klinički centar Srbije će imati oko 1.000 kreveta manje. Umesto sadašnjih 3.700 biće oko 2.500 ležajeva. Meðutim, prema rečima prof. Dr Vojka Ðurića, direktora KCS, nijedan pacijent neće ostati nezbrinut.

EvroKapija

[Plodni bizon]

Radovi na beogradskoj pijaci "Zeleni venac" biće gotovi do kraja 2006. godine

Zamenik gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović najavila je da će radovi na pijaci "Zeleni venac", koji su počeli avgusta 2005, biti gotovi do kraja ove godine.

- Radovi teku prema planu, ušli smo u završnu fazu izgradnje u koju je gradska vlada uložila oko 600 miliona dinara - rekla je Hrustanovićeva.

Ona je najavila i rekonstrukciju beogradskih pijaca "Kalenić", "Ðeram", "Skadarlija" i "Palilula".

Prema rečima gradskog arhitekte Ðorða Bobića, koji je autor idejnog rešenja obnove "Zelenog venca", izgradnjom dva nova objekta i rekonstrukcijom starih, biće vraćen autentični izgled pijace iz 1924. godine, kada je ona počela da radi.

Pijaca na Zelenom vencu prostiraće se na 6.600 m2, od kojih će 4.000 m2 biti pod krovom. Biće 400 tezgi, isključivo sa poljoprivrednom robom, a predviðeno je i "podzemlje" sa 125 parking mesta, magacinima, prostorom za istovar i dva javna toaleta.

EvroKapija