Investiranje u Beograd

[Domaci izdajnik]

Kod problema Gazele je nešto još (pride) interesantno. Naime, čuo sam obrazloženje da je za rekonstrukciju tog mosta to što svi putevi sa zapada ka istoku u ovom regionu vode preko tog mosta, tako da je ta fekvencija saobraćaja zaista opterećujuća, a gužve nesnosne (dabome, to je još daleko od valjanog odgovora na pitanje zašto da otplaćujemo kredit za rekonstrukciju još jednom beogradskog mosta). Sam info o tome da čitava kopnena Evropa prolazi kroz tako usko grlo je dovoljno simpatična sličica o tome koliko je zemlja centralizovana, čak i u nekom krajnje banalizovanom smislu. Za obilaznicu je moglo biti novca iz budžeta Beograda, ali nikako iz budžeta republike. To je još jedan od većih kriminalnih postupaka vlasti.

Ono što meni kod pitanja saobraćaja pada u oči jest izgradnja autoputa od Horgoša do Požege. Taj autoput se gradi kao prioritetan u odnosu na autoput koji Evropa već želi da isključi iz opticaja: Beograd - Niš - Sofija, kao i Beograd - Niš - Skoplje. Ovaj kraj od Niša nadalje bio je u vreme Miloševićeve vlasti prioritet prioriteta za neke od funkcionera te zločinačke garniture. Sada kad je tobože stiglo bolje vreme, ovaj prioritet se okreće ka Požegi, naravno preko Čačka.

[Ljubo Gazivoda]

Sada kad je tobože stiglo bolje vreme, ovaj prioritet se okreće ka Požegi, naravno preko Čačka.

Logično. Niš je istočno a Čačak zapadno... Nego, naši delatnici su pogrešili strane sveta jer ulaskom Bugarske u EU Zapad prešao malo na istok....

[provincijalac]

"Ju es stil Srbija" poklonio je 100.000 dolara za obnovu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu.

Dobro, ovi se bas i nisu mnogo pretrgli. 100 hiljada evra su pare koje i jedna NVO moze da dobije iz inostranstva za jedan projekat. A i ta biblioteka nista narocito ne moze sa tim parama. OK, kazes trebalo je da uloze u Smederevo, i slazem se sa tim. Ali da je DIN pomagao Beogradu, ulozio bi ogromne pare, bar dvadeset puta vishe od ovoga, i to bi bio minimum. Cak sam cuo da zaposljavaju vise Beogradjana nego Nislija.

[provincijalac]

RADOVI na izgradnji Univerzitetskog naselja u novobeogradskom Bloku 67 napreduju i brže nego što je planirano. Jer, deo posla završen je mesec dana pre roka.

Vredni neimari uspeli su da odrade kompletan iskop, na pojedinim delovima zamene tlo - loš pesak kvalitetnim šljunkom, urade podložni beton, hidroizolaciju i postave čak 2.500 šipova koji će nositi temeljnu ploču ukupno 16 objekata, od kojih je 14 stambenih, a dve su poslovne zgrade. Te građevine imaće bruto površinu od 255.862 kvadrata.

Za projekat je zadužen konzorcijum koji čine "Delta M grupa" i "Hipo grupa", a izgradnjom rukovodi "Delta invest". Procenjuje se da će samo građevinski deo posla koštati investitora najmanje 130 miliona evra. Na jesen bi kako se očekuje mogla da krene prodaja ukupno 1.800 stanova u koje će se vlasnici useliti posle Univerzijade 2009. godine.

- Na gradilište smo ušli pre dva meseca i do sada odradili veliki posao - kaže prof. dr Dragan Buđevac, direktor "Delta investa". - Samo naselje čini šest građevinskih parcela sa ukupno 16 objekata. Osim dve poslovne zgrade i u svim stambenim objektima prizemlje je rezervisano za poslovni prostor. Takođe, zgrade će imati i jedan nivo podzemnih garaža. Prvi objekat biće završen u maju 2008. godine, a poslednji godinu dana kasnije. Da bi se rokovi izgradnje poštovali, angažovali smo ukupno osam građevinskih firmi od kojih je jedna iz Republike Srpske. Posao je podeljen tako da svaka firma gradi po dva objekta. Ukoliko se desi bilo šta neplanirano u rezervi imamo još šest firmi.

Pravila, koja su neimari preuzeli ugovorom, su vrlo oštra. Kako objašnjava profesor Buđevac, postoje prolazni datumi, odnosno rokovi do kada određeni radovi moraju da budu završeni. Ukoliko izvođač zakasni, dobija pismenu opomenu i rok od sedam dana da obavi ono što je trebalo. Ako ni tada ne ispuni obaveze biće izbačen sa gradilišta, platiće penale i još - na njegov teret biće uveden novi izvođač. Pravila su jasna i zasada ih svi poštuju.

- Za devet godina "Delta invest" je izgradila više od 450 objekata i nijedan nije kasnio, a neki su završeni i pre roka - kaže profesor Buđevac. - Autor Univerzitetskog naselja je Milutin Gec, a glavni projekat odradio je "Mašinoprojekt" iz Beograda.
Izvođači radova su beogradske firme "Deneza M", "Montera", "Građevinar Kocić", "Eksing", "Gradina", "Ratko Mitrović" zatim paraćinski "Grading" i banjalučki "Integral". Trenutno je na gradilištu 420 radnika , a kada se "izađe na kotu nula" biće ih 1.200.

DELTA SITI

NAJVEćI i najmoderniji šoping mol na ovim prostorima "Delta siti" u novobeogradskom Bloku 67, pored Univerzitetskog naselja, biće završen 1. novembra, kaže profesor Buđevac. Trenutno se odvijaju zanatski radovi i privodi se kraju fasada, a od 24. avgusta ulaze i 64 zakupca, koji će sami opremiti već zakupljeni prostor.

(vecernje novosti)

[Plodni bizon]

Posle rekonstrukcije pijace na Zelenom vencu, novi izgled dobice i Kalenic pijaca. Evo kako ce i to da izgleda:

[Plodni bizon]

A evo kako izgleda deo rekonstrukcije hotela Jugoslavija, pretvoren u jedan od najvecih kazina u regionu:

[Plodni bizon]

Muzej Nauke i Tehnike u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu će dobiti novu modernu dogradnju koju je dizajnirao svetski poznat arhitekta Boris Podreka. Objekat će nići uz pomoć Nacionalnog Investicionog Plana do 2009-e godine.

[Johnny_kG]

U novembru će u bloku 67 biti otvoren prvi tržni centar koji će ispunjavati najviše svetske standarde, reč je naravno o Delta Sitiju 67. Lokacijom u srcu Novog Beograda, tik uz buduće univerzitetsko naselje, je jako interesantna za sve investitore zbog velike gustine naseljenosti. Pored toga ne postoje problemi sa vlasništvom zemljišta koji su prisutni u starom delu grada, a i već postoji prvoklasna infrastruktura i nekoliko sistema za javni transport.

Celokupni prostor u Deltinom tržnom centru je vec iznajmljen. Ovaj kompleks će sadržati 85 000 kvadratnih metara korisnih površina koji su iznajmljeni svetski poznatim kompanijama kao Zara, Marks & Spencer, Esprit, New Yorker, Bestseller, Sport Impuls, Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius, Pull & Bear, Mexx, Mango, Morgan, Max & Co, Intimissimi, Mothercare, Sephora, Coin Casa, Costa Coffe i ostali. Mnoge marke će svoju premijeru na tržištu Srbije doživeti upravo u ovom tržnom centru. Pored toga će Deltin tržni centar sadržati i veliku "Maxi" tržnicu kao i prodavnicu elektronsko/multimedijalne operme - Tehnomarket. Posetioci će imati na usluzi i veliku parking kuću tik uz Deltacity 67, a okrepljenje mogu naći u restoranima i kafićima koji će takodje biti unutra. Ni ljubitelji kinematografije i dobre zabave sa društvom neće biti uskraćeni, Kolosej gradi veliku kuglanu, a multipleks bioskop će biti sagradjen i vodjen od poznate "Ster Cinemaplex" grupe. Za poštovanje je i činjenica da će TC imati ukupno preko 120 zakupaca.

Delta kao apsolutni lider u zemlji i regionu na polju trgovine ima u planu i nekoliko novih projekata u godinama koje dolaze. Pored već navedenog Deltacity 67, Delta gradi i tržni centar u Podgorici koji će biti otvoren na proleće 2008. Sledeći veliki Deltin projekat u Beogradu je "Delta Planet" na Autokomandi, ranije je ovaj projekat bio poznat kao "Mall of Serbia" (!?) ili "Delta Autokomanda.

[Johnny_kG]

Evo koji su projekti u fazi konstrukcije u Beogradu, oni koji su odobreni i gradice se u najskorije vreme, oni koji chekaju odobrenje, projekti koji su trenutno zaustavljeni, kao i zavrsheni objekti! I da... "mnogo nam je zao" shto nece da se gradi Besix Tower. "SRBIJA mnogo gubi!!!"

Projects under construction
 Usce Multifunctional Complex Updated on 15. 07. 07
 Atlas Business Centre Updated on 3. 07. 07
 Nemanjina 9 Courthouse Updated on 3. 07. 07
 Tri Lista Duvana Offices Updated on 3. 07. 07
 Centrotextil Building Expansion Updated on 3. 07. 07
 Belville Updated on 3. 07. 07
 Delta City 67 Updated on 3. 07. 07
 Balkanska 2 Updated on 3. 07. 07
 Verano-Vero Multifunctional Centre Updated on 27. 06. 07
 Interex Konjarnik Updated on 27. 06. 07
 Interex Novi Beograd Updated on 23. 06. 07
 Avala TV Tower Updated on 20. 06. 07
 Sava City Updated on 20. 06. 07
 GTC 19 Avenue and Park Apartments Updated on 20. 06. 07
 Belexpocentre and Holiday Inn Hotel Updated on 20. 06. 07
 Airport City Belgrade Updated on 11. 06. 07
 Azzaro Business Centre Updated on 28. 05. 07
 Belgrade Office Park Updated on 16. 05. 07
 Napred Building in Blok 26 Updated on 22. 04. 07
 GTC Square Updated on 9. 12. 06
 Blok 51 Updated on 29. 10. 06
 Residential-Business Object, Vojvode Stepe Updated on 25. 10. 06
 Residential Blok 29 Updated on 24. 05. 06
 Forum Apartments Updated on 25. 01. 06
 1000 Non-Profit Social Apartments Updated on 7. 01. 06
 Denkova Basta Complex Updated on 16. 08. 05

Approved projects
 Kalemegdan Park Apartments Updated on 15. 07. 07
 Engel Dorcol Marina Updated on 3. 07. 07
 Kalenićeva Pijaca Reconstruction Updated on 27. 06. 07
 City Gallery Updated on 29. 05. 07
 Delta Tower and Intercontinental Hotel Updated on 17. 05. 07
 Stari Mlin Complex Updated on 17. 05. 07
 Hotel in Rajiceva Updated on 1. 05. 07
 Energoprojekt Hotel - Blok 12 Updated on 29. 03. 07
 Red Star Condominium Complex Updated on 2. 03. 07
 National Museum Reconstruction Updated on 28. 12. 06
 Delta City Autokomanda Updated on 20. 12. 06
 Project Francuska Updated on 4. 11. 06
 Verano Object - Trosarina Updated on 4. 10. 06
 Ada Ciganlija Bridge Updated on 19. 05. 06
 Residential Towers Blok 11 Updated on 18. 03. 06
 Slavija Square Reconstruction Updated on 9. 08. 05

Proposed projects
 Verano Tower in Blok 23 Updated on 20. 07. 06
 Verano Object in Blok 34 Updated on 20. 07. 06
 Small Sport Arena and Hotel Updated on 15. 07. 06
 New FC Partizan Stadium Updated on 14. 07. 06
 Belgrade Airport International Business Area Updated on 26. 02. 06
 Hotel Srbija Reconstruction Updated on 21. 07. 05

Projects on hold
 PPM Business Centre Updated on 23. 05. 07
 Aqua Park in Blok 44 Updated on 15. 06. 06
 Prokop Railway Station Updated on 13. 06. 06

Canceled projects
 Besix Tower Updated on 3. 02. 06

Finished projects
 Meteor Office Updated on 4. 03. 07
 Zeleni Venac Reconstruction Updated on 17. 02. 07
 Comtrade Technology Center Updated on 3. 02. 07
 Europe Business Centre Updated on 26. 12. 06
 IDEA Extra Hypermarket Updated on 26. 09. 06
 Lukoil Headquarters Updated on 21. 07. 06
 Atrium Belgrade Offices Updated on 21. 07. 06
 Reconstruction of Nemanjina street Updated on 27. 06. 06
 In Hotel Belgrade Updated on 27. 05. 06
 National Bank of Serbia HQ Updated on 19. 03. 06
 Immocentar Updated on 28. 02. 06
 MR Gradjevinar Apartments Updated on 21. 01. 06
 Usce Tower 1 Updated on 10. 09. 05
 Societe Generale Building Updated on 13. 08. 05

[Domaci izdajnik]

Potrebno nam je jedno kratko pojašnjenje i odgovor na pitanje: Zašto se sve te velegrađevine grade u Beogradu, i zašto se Srbija svodi na Beograd? Zaista ne bi trebalo danas da krivimo tek tako Beograd što se nešto u njemu gradi, jer to je samo logična posledica državne politike, koja je, doduše, centralistička, i vođena iz Beograda, ali to je stvar na koju pristaje, prećutno pristaje, ostatak Srbije. Onog trenutka kad ta Srbija kaže "Beograd je glavni grad, pa i treba da ima više od drugih", složila se sa tim da ona ostane provincija, ruralni deo države, a Beograd - metropola, u kojoj će se sve graditi, ili bolje reći - jedino tu će se uopšte i graditi.

Problem je u tome što država ne brine o infrastrukturi opština van Beograda. Ne brine niti o saobraćaju, koji opet diktira infrastrukturne potrebe (npr. aktuelna izgradnja zaobilaznice oko Beograda iznuđena je ogromnim prilivom stanovništva, a ono je uslovljeno sjajnim standardom u prestonici, a ovo pak prilivom stranog kapitala, a strani kapital postojećom i zadovoljavajućom infrastrukturom Beograda, koja je opet posledica dugogodišnjeg centralizma). Nakon izgradnje obilaznice život u Beogradu će biti još prijatniji, cene stanova će opet rasti, potreba za njima isto tako će se povećati, a to znači da će se dalje investirati u taj grad. Beograd nezadrživo grabi napred, nezadrživo, i bez ikakve potpore (intervencije) sa strane (recimo od strane države).

Stvar sasvim drugačije stoji sa gradovima kao što su Niš, Kragujevac, Čačak, Leskovac... Tu je infrastruktura katastrofalna. Ne postoji novac da se zemljište u samom centru grada otkupi, ne postoji nijedan finansijska kalkulacija koja će se isplatiti, i u slučaju da se želi nešto novo izgraditi, pa u nekim slučajevima čak i ako postoji investitor koji želi da uloži novac u tu izgradnju. A ovo otud što ne postoji pripremljeni teren. Da bi se teren pripremio potrebno je da grad "uđe" sa nešto sredstava iz sopstvenog budžeta. Gradovi, pak, kako je na delu fiskalna centralizacija, nemaju mogućnosti ni da isplate ljude u skupštini grada, a kamo li da nešto kapitalno grade. Kapitalno je upravo samo otkupljivanje zemljišta, najpre na dobrim lokacijama (što mnogo košta) i njegovo opremanje za budućeg investitora. Beograd je taj novac imao, gradovi centralne Srbije - nemaju. Zbog toga se u centralnoj Srbiji otvaraju sitna gradilišta, uglavnom se radi o stambenim zgradama koje privatnicima ostavljaju čist račun i pre početka radova.

Centralnoj Srbiji ruke su vezane. Za to vreme Beograd sija sve jačim sjajem i iz dana u dan postaje sve veći, gutajući ono malo Srbije oko sebe.

[Plodni bizon]

19.08.2007. Izvor: Beta
Najveći tržni centar na Balkanu otvara se u novembru

Tržni centar "Delta siti 67" (Delta city), u koji je kompanije Delta holding uložila oko 75 miliona evra, biće zvanično otvoren 1. novembra, najavio je danas direktor Delta investa Dragan Buđevac.

Najveći trgovinki centar na Balkanu je površine 87.000 kvadratnih metara i nalazi se u novobeogradskom bloku 67, a imaće hipermarket, više od 130 radnji, zabavni deo sa multipleks bioskopom sa šest sala, kuglanu, restorane i kafeterije.

Citavi gradovi od 300 hiljada stanovnika nemaju toliko sadrzaja koliko ima taj jedan beogradski TC.

[Johnny_kG]

Citavi gradovi od 300 hiljada stanovnika nemaju toliko sadrzaja koliko ima taj jedan beogradski TC.

Stvarno tako... Strashno!!!

[DaXa]

Dodushe ko ce ovde kupovati, kad je kupovna moc gradjana na jugu svedena na osnovne namirnice.

[Johnny_kG]

Tema dana: „Čekajući” obnovu Gazele
Za obilaznicu oko Beograda malo novca
Umesto „forsiranja“ radova gradilišta napuštena. – Do kraja godine nam je potrebno 50 miliona evra za radove na obilaznici, kaže Branko Jocić, direktor „Puteva Srbije“

Kao jedan od glavnih razloga kašnjenja i zastoja na izgradnji obilaznice oko Beograda ovih dana se navodi to što je njeno finansiranje umesto iz budžeta Srbije prebačeno na Nacionalni investicioni plan. Sami tim, Ministarstvo za infrastrukturu je dobilo manje novca, nego što je potrebno. To, prema nekim tvrdnjama, dodatno usporava priliv novca izvođačima radova, pa se strahuje da oni zbog neplaćanja i sporijeg tempa gradnje neće uspeti do proleća da izgrade sedam kilometara zaobilaznog puta od Ostružnice do Orlovače. Svi kamioni bi preko ove deonice trebalo da se preusmeravaju na Ibarsku magistralu, umesto dosadašnje „Gazele”, čija obnova počinje za mesec dana, a ozbiljni radovi na mostu planirani su upravo tokom narednog proleća i leta.
Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, potvrdio je za Radio-televiziju Srbije da je „obilaznica oko Beograda najveći problem glavnog grada i Srbije i da je potrebno forsirati radove”. Prema njegovoj oceni, „nepuna tri miliona evra, koliko je do kraja godine odvojeno iz Nacionalnog investicionog plana, za obilaznicu je nedovoljna suma”.
Branko Jocić, direktor „Puteva Srbije”, bio je malo slikovitiji.
– Planirani iznos je dovoljan za burek i jogurt. Do kraja godine nam je potrebno 50 miliona evra za radove na obilaznici. Da bismo Sektor-4, od Ostružnice do Orlovače, završili do proleća 2008. godine neophodno je obezbediti 112 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana i oko 100 miliona evra iz kredita evropskih banaka – kaže Jocić.
Međutim, nadležni iz Kancelarije za nacionalni investicioni plan uveravaju da je Ministarstvo za infrastrukturu dobilo 11 milijardi dinara (137, 5 miliona evra) za tekuću godinu.
– Imali su potpunu slobodu pri raspoređivanju novca. Sami su odredili da 721,5 miliona dinara (oko devet miliona evra) ove godine ulože u obilaznicu – tvrde u kancelariji NIP-a.
Bilo da je reč o tri ili devet miliona evra, to je, sudeći prema računici direktora „Puteva Srbije” nedovoljno. Pitanje je zbog čega Ministarstvo za infrastrukturu drugačije nije raspodelilo novac, ako je zaobilazni put oko Beograda zaista prioritet.
Deonica od Ostružnice do Orlovače, prema Jocićevim rečima, iziskuje puno novca jer nije jednostavna za gradnju.
 – Ona ima pet do sedam nadvožnjaka i dva tunela – „Lipak” i „Železnik”. Ovaj drugi najverovatnije će ostati nedovršen, budući da je  prilično komplikovan. Važno je da sedam kilometara obilaznice bude završeno do početka obnove „Gazele”, odnosno do zatvaranja saobraćanih traka, kako bismo izbegli velike gužve u gradu. Međutim, zbog nedostatka novca i usporenog priliva, lako može da se dogodi da ne bude tako – objašnjava  direktor „Puteva Srbije” i dodaje da iz republičkog budžeta za ovu investiciju nije planiran ni dinar.
Iako svesni važnosti izgradnje ove deonice, izvođači radova „Mostogradnja” i „Planum” bez novca ne mogu da rade.
– Ništa nam nije plaćeno od februara, pa smo, shodno tome, radove sveli na minimum. Polovinu deonice već smo izgradili, ali ne verujem da ćemo uspeti da povežemo Obrenovački put i Ibarsku magistralu do proleća, kako je planirano – kaže za „Politiku” Branko Knežević, direktor „Mostogradnje”.
Međutim, Jocić to negira i tvrdi da su izvođači radova za dosadašnje radove plaćeni avansno.
Da bi kompletna obilaznica, duga 47 kilometara, bila potpuno završena, prema računici Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, potrebno je obezbediti još 369,7 miliona evra.
U prethodnih 17 godina, koliko traju radovi, izgrađeno je 17,6 kilometara od Dobanovaca do Ostružnice. Na deonici Dobanovci – Surčin završena je izgradnja jedne kolovozne trake, a trenutno se gradi saobraćajna petlja u Dobanovcima i tri mosta. Potpuno je završen potez od Surčina do Ostružnice i popravljen je most preko Save, kod Ostružnice. Ovaj potez je pušten u rad 2005. godine, pa tom trasom saobraćaj funkcioniše nesmetano. Jedini zastoj je na Ostružničkom mostu, gde zbog trenutnih radova na takozvanim češljevima, semafor naizmenično propušta vozila.
U narednom periodu predstoji izgradnja deonice Batajnica – Dobanovci (nulti sektor), sa izuzetno zahtevnom petljom u Batajnici. Prema Jocićevim rečima, u septembru bi trebalo da bude potpisan ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za kredit od 118 miliona evra.
Potom sledi povezivanje Orlovače sa Avalskim putem, što podrazumeva i tunel u Straževici, koji  trenutno gradi „Energoprojekt”, i najzad deonica Avalski put –Bubanj potok, sa tunelom u Miloševom potoku.
Dakle, zamišljeno je da buduću obilaznicu čini obilazni autoput od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E-70. Ova saobraćajnica će ujedno povezati sve magistralne i međunarodne putne pravce koji se susreću u Beogradu.
Šta glavni grad dobija završetkom ove višegodišnje investicije?
Most „Gazela”, preko kojeg dnevno pređe 160.000 vozila, od toga 30.000–40.000 kamiona, uveravaju saobraćajni inženjeri, biće znatno rasterećen od tranzitnog i teretnog saobraćaja. A kada naknadno bude izgrađena deonica od Bubanj potoka do Vinče i drumsko-železnički most kod Vinče, teretni i železnički saobraćaj, samim tim i transport opasnih materija biće izmešten iz centra grada.
-----------------------------------------------------------
Rešenje za Univerzijadu
Bojan Stanojević, menadžer grada Beograda, tvrdi da su u razvijenim zemljama velike kapitalne investicije u nadležnosti države, a ne lokalnih vlasti. On kaže da nije problem da grad Beograd pomogne izgradnju obilaznice, jer je to i do sada činio.
– To je zamena teza da grad Beograd treba da rekonstruiše obilaznicu, a da mu u tom poslu pomogne država. Grad Beograd je spreman da pruži pomoć republičkoj vladi oko završetka obilaznice, jer smo do sada finansirali polovinu obnove Ostružničkog mosta. Takođe, iako nije u našoj nadležnosti, rekonstruišemo Pančevački most i sredićemo „Gazelu”. Međutim, mora da se vodi računa koliki je budžet Beograda i da moramo da realizujemo projekte u prestonici koji su od važnosti za građane”, naglasio je Bojan Stanojević.   
Stanojević je potvrdio da očekuje velike saobraćajne gužve tokom obnove „Gazele”, jer obilaznica kojom bi trebalo da saobraćaju teretnjaci, po svoj prilici, neće skoro biti izgrađena. On, međutim, najavljuje da će sa ovog mosta teški kamioni biti preusmeravani na druge pravce što će smanjiti gužve na putu. 
Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada Beograda, kaže da ne sme da se dogodi da početak Univerzijade 2009. godine dočekaju radovi na izgradnji obilaznice i mostu „Gazela”. On očekuje da će obilaznica oko prestonice biti gotova za dve godine, a da će most „Gazela” biti obnovljen do septembra 2008. godine.
– Radove na Gazeli, grad Beograd će pomoći iz sve snage, a najveći problem nisu gužve na mostu, već što se više od polovine vozila zaglavljuje kad skreće sa autoputa u grad. Zbog toga planiramo da dogradimo Savsku ulicu sa dve kolovozne trake i između ostalog o tome će biti govora na sastanku 12. septembra sa Šarančićem – istakao je Bobić.
Na pitanje, šta će grad Beograd uraditi, ukoliko se ipak, radovi na Gazeli oduže i dočekaju sportiste studente iz sveta, Bobić šaljivo odgovara „da ćemo onda morati da plivamo”.
– Ukoliko se to ipak, dogodi, onda ćemo prekinuti radove na dve nedelje dok traje takmičenje. Nadam se da se to neće dogoditi – naglašava Bobić.   

[Plodni bizon]

Svaka cast za tekst i za naglasene delove, Johnny!! Ovo mi deluje kao tekst iz Politike, po svim kriterijumima. Onako, spravljen tako da se Beogradjanin oseti ponosnije Beogradjaninom, a onaj iz unutrasnjosti potapse samog sebe po ramenima i kaze: Uf, jebo te, al nam se gradi glavni grad, ponos moje Srbije!

Tekst je blago receno katastrofa za gradjane u Centralnoj Srbiji koji znaju da ga citaju, i zato je dobro sto si ga postavio. Onaj sa burekom i jogurtom je navikao na beogradske uslove i standard pa mu pare koje Centralna Srbija od svog postojanja do danas nije videla deluju kao cena jednog osrednjeg dorucka. Udaraju nam samare debeli i mocni Beogradjani, a mi im tapsemo kao debili. A najjaci je menadzer Beograda koji kaze da je obnova infrastrukture po Beogradu stvar drzave. U stvari, gore od toga je sto se drzava zaista tako i ponasa!! Pa, onda, zasto ne trazi Kragujevac da mu drzava izgradi jedno dva-tri mosta preko one njegove reke koja tamo prolazi, a moze i da se sagradi malo lepsa obala oko onog vaseg jezera. A Nis je mogao za dva tzv. najveca projekta u prosle dve godine - izgradnju dva mosta - da poveri drzavi, zar ne?

Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, potvrdio je za Radio-televiziju Srbije da je „obilaznica oko Beograda najveći problem glavnog grada i Srbije i da je potrebno forsirati radove”.

A ti ljudi iz "Srbije" bez Beograda jos ce i da se sloze sa njim. To je, a ne ova njegova izjava, tragedija iz koje ne mozemo da se izvucemo. Sto ljudima i kad govoris o ovakvim stvarima oni to posmatraju kao i Velja Ilic, sasvim im je prirodno. Kao da ne zive u toj i takvoj (vise od 100 godina zaostalijoj) Srbiji, nego kao da su u Torontu, Njujorku ili Minhenu pa ih i ne dotice stanje u Srbiji.

Branko Jocić, direktor „Puteva Srbije”, bio je malo slikovitiji.
– Planirani iznos je dovoljan za burek i jogurt. Do kraja godine nam je potrebno 50 miliona evra za radove na obilaznici.

A taj moron ima dozvolu, iako je direktor beogradskog preduzeca, da gradi po celoj Srbiji i dobro zna da pare koje se trose za Obilaznicu nije Centralna Srbija videla nikad, i nijedan projekta slicnog obima nije realizovan u zadnjih 30 godina juzno od Beograda.