Investiranje u Beograd

[Admini...]

Avalski toranj

O obnovi Avalskog tornja govori se mnogo, onda kad je moguće prikupiti dovoljno novca, no nikad se nije govorilo i  čemu će Toranj služiti. Neki mediji su tek između redova nagovestili da bi bilo korisnije tim novcem (prikupljenim pod idejom izgradnje novog Tornja) izgraditi nešto drugo, a iz razloga što Avalski toranj više ne bi služio kao predajnik, već je razlog njegove buduće izgradnje isključivo estetske prirode.
 
Potreba za Tornjem kao predajnikom isčezla je odavno, a ipak kad se pomene njegova izgradnja u mnjenju se obično misli kako će on imati neku konkretnu funkciju, i kako je njegova funkcija bitna za grad (neki čak misle da je i za Srbiju). Tako se Udruženje novinara Srbije (a ne Beograda) založilo da sakupi novac za njegovu ponovnu izgradnju, s tim što bi novi Toranj bio veći za trećinu. Pomoć je pružilo i Ministarstvo za kapitalne investicije, u iznosu od milion evra (od pet potrebnih za realizaciju), što je dovoljno da se u Nišu izgradi pet mostova.
 
S jedne strane Avalski toranj je dika Beograda, i još bi bilo više razloga kad on ne bi imao drugu funkciju do one da likuje i bude samo simbol grada. No, on, posredovanim pogledom, liči na šamar unutrašnjosti Srbije, takav da govori: vidite, Beograd ima i simbol od 5 miliona evra, a vi?
 
Još jedna informacija vređa uho izumrlih niških intelektualaca. Naime, radi se o informaciji koja curi ovih dana, a koja bi obelodanjena i otvorena rekla mnogo više od najvažnijeg zaštićenog svedoka. No, iako se radi o teškom kriminalu, o nečemu što bi bilo dokaz da Niš ima retardiranog gradonačelnika i najveći procenat retardiranog stanovništva, priča se da je Smiljko Kostić obećao pomoć izgradnji Avalskog tornja, i to od novca ušteđenog tokom prazničnih nedelja za vreme kojih Nišlija nije imao šta da vidi na trgu. Ako informacija bude potvrđena, tj. ako Smiljko prizna da je to izjavio, i objasni da to nije nikakva ironija (ma koliko ličilo čoveku koji ima makar prosečnu inteligenciju), biće to ujedno i dokaz da je Niš najkretenskiji grad u konkurenciji svih gradova koji su ikad na svetu postojali.
 
Bilo kako bilo, Beograd će dobiti simbol, tj. imaće dva simbola, a Srbija će klicati od ponosa, kao što smo klicali i kad se gradio Hram Svetog Save, potom Beogradska Arena, a klicaćemo i još mnogim čudima.

A. K.
13. januar 2006.

[Admini...]

Još jedan - divljenja vredan - projekat ovih dana je lansiran iz prestonice. Kažemo "vredan" jer su njegovo pokretanje i razvoj dogaðaja tako uspešno predviðeni, da se kao jedina greška pokazuje to što u čitavoj stvari od onoga pod šajkačom nije izvučeno više novca. A i zašto da ne, kad je narod pun para.
 
Naime, dogodilo se da je narod obavešten (ne i pitan) da će nadalje uz svaku pošiljku plaćati i dodatnu markicu od osam dinara koji odlaze u fond za završetak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Zasigurno, Hram će imati nekog značaja za vernike, kao i za one koji to nisu ali od zdanja imaju neke druge koristi jer će on biti jedan od brojnih beogradskih čuda za čije viðenje turisti (iz inostranstva ali i oni iz zemlje) mogu da plate. No, kakve koristi će od ovoga imati onaj nebeogradski graðanin, i pokraj toga ateista? Kojim pravom od takvoga tražiti da plati, pa makar to bilo i tih bednih osam dinara?
 
Svakako da to nije nikakav novac, ali ako se pogledaju redovi samo u glavnoj pošti u Nišu, vidimo da se svakog minuta prodaju makar dve takve markice, te da ako se to pomnoži sa dnevnim radnim vremenom, dobijamo dvanaest hiljada dinara, samo na jednom šalteru, jednog dana, u jednoj od mnogih poštanskih ustanova u gradu. čovek iz Niša se sigurno neće buniti zbog tih osam dinara prosutih na šalteru, već zbog toga što taj novac odlazi u svrhe koje njemu nikada ni na koji način neće značiti.
 
Pa ipak, da stvari ne stoje baš tako uveravaju nas neki prosečni graðani.
 

Dragana Dinić (apsolvent ekonomije):
 
Podržavam sve humane i dobrotvorne akcije, pa i ovu. Ako je to način da se konačno izgradnja hrama privede kraju - zašto da ne? Osam dinara može da izdvoji svako od nas, mada ne verujem da će sredstva biti velika, jer je sve manje onih koji se dopisuju. Telefoni i internet su brzi, a poštari uglavnom nose penzije i pakete.
 
(Narodne novine, 17. januar 2006.)

 
Kako vidimo, našu mladu sugraðanku koja bi se po nekim standardima mogla nazvati i mladom intelektualkom, raduje to što će se njenim i parama njenih sugraðana graditi Hram koji će moći da obiðe prilikom neke ekskurzije, da bi je brinulo to što ljudi sve manje koriste poštansko pismo kao sredstvo dopisivanja. Možemo li je, tek u prolazu, pitati zašto tim parama ne bi bila pomognuta izgradnja arheološkog parka Mediana ili reanimacija sagorele Saborne crkve? Možda ovo: Zašto će sutra njena koleginica sa Vračara moći da se prošeta kraj velelepnog zdanja u prelepom (i skupom) okruženju, dok će ona šetati prljavim niškim ulicama, malobrojnim i neurednim parkovima?
 
Setimo se čije smo parkove i čija zdanja gradili. Tada pokušajmo osećati ponos, i ne mislimo o sebi kao o prevarenim budalama.
 
No, ima i drugačijih stavova (takoðe graðana Niša):


Jelenko Cvetković (penzioner):
 
Nemam ništa protiv ove akcije. Iznos je zanemarljiv i mislim da bi trebalo da bude deset dinara...
 
(Narodne novine, 17. januar 2006.)
 

Jasno, neke Nišlije rešile su da stare dane provedu u Beogradu (ili se radi o jakoj ironiji).
 
Bilo kako bilo, i ovaj projekat (kao i onaj sa Avalskim tornjem) osveštao je srpski patrijarh, kao što je to uradio i sa Arenom, kako će to raditi i nadalje. Srbi će biti složni u tome da se Beograd gradi, ali da ipak ostane i nešto u njihovim džepovima. Oni povlašćeni raðaju se u raju, a nama ostaje da se osećamo kao sponzori tog mesta. Malo li je?

[Admini...]

Falusoidna igla

Dva interesantna beogradska projekta (dodatna markica za bgd-ski Hram i fond za izgradnju bgd-skog tornja) izazvala su kod naših sugraðana i ljudi s juga zemlje različite reakcije. Videli smo (iz Narodnih novina) kako se izjašnjavaju oni koji će sutra već biti prozvani mladom niškom inteligencijom, koji, uzgred, iako jedino što znaju računati s novcem, ipak ne znaju izračunati koliko je novca na sličan način izašlo iz niške kase da bi ušlo u beogradsku. Uz to kao da je teško uvideti da suprotnog protoka nije bilo vekovima. Ima l' zaista neke čudne veze með ovim gradovima i ljudima, tako da jedan daje, a drugi maše palicom i traži još, sasvim legitimno.
 
Ruku na srce, ima i onih koji osuðuju pomenute, takozvane "humanitarne" akcije prikupljanja novca ili pljačkanja naroda. Oni kažu kako je republičko ili narodno investiranje u te objekte (estetske, kao što je Toranj, ili religiozno-estetske, kao što je Hram) čisto bacanje para. Ali to je samo jedna strana ovih akcija, samo lice stvari. Prave plesni otkrivaju se tek kad zagleda neko kome je oko još uvek dovoljno sjajno da neometano i pročišćeno povezuje situacije, dela i namere.
 
Na jednoj strani gladan narod (kako se govori u javnosti), meðu poslednjima u Evropi gledajući godišnje dohotke, na drugoj: narod koji ima nekoliko balkanskih i evropskih čuda (Arena: najveća u Evropi takve vrste; Hram: najveći od pravoslavnih u svetu; VMA: najveća od sličnih ustanova na Balkanu). Na jednoj strani (u Nišu) borba za dobijanje obroka iz nacionalne kuhinje kako bi se preživeo današnji dan, na drugoj (u Beogradu) borba za izgradnju još jednog čuda, za trećinu većeg od onog koje je NATO srušio u agresiji '99-e godine, a koji je i takav bio svojevrsno evropsko zdanje (mada je imao i drugu funkciju pokraj te estetske). Na jednoj strani (unutrašnjost) štednja i poziv na dobročiniteljstvo kako bi se obezbedio smeštaj ljudima koji od godine bombardovanja nemaju krov nad glavom, na drugoj (u Beogradu) poziv na izgradnju velezdanja na Vračaru, i to pod okriljem humanosti.
 
Žal za Tornjem ili želja za Hramom mogu biti neizmerni, ali može li se želja umetnika (esteta, hedonista) i teologa (esteta, hedonista i hrišćana) iskupiti pred željom onih koji nemaju gde da stanuju, ili pred onima koji nemaju šta staviti u usta kako bi preživeli do sutra bez kopanja po kontejneru? Može li taj luksuz da postoji u zemlji u kojoj je više od 50% stanovništva siromašno, u kojoj postoji ogroman procenat nepismenih, nezaposlenih, gladnih, izbeglih? Postoji li veći stepen perverzije od te da se, u času vapaja jadnih, na drugom mestu podižu čuda koja probijaju evropske i svetske standarde? To, svakako, nije samo šamar ostatku zemlje, mnogo je više i od perverzije: to je psihoza moćnika, sadistički odnos i silovanje bližnjih.
 
Kao (šaljiv, u času tuge) odgovor mogli bismo predložiti otvaranje specijalnog računa koji bi trebalo da okupi novac za izgradnju zdanja u čast Beogradu, u obliku falusoidne igle, na nekom od trgova u Nišu (i drugim gradovima). Simbol našeg vekovnog odnosa, našeg zajedničkog plesa za vreme kojeg smo se - lukavi i slepi - smešili. On bi mogao da bude visok makar koliko i budući beogradski toranj, nekih 300 metara, sa početnim prečnikom od nekoliko metara. Valjalo bi predložiti da sve to "ide" pod okriljem humanitarnog, eventualno kao arhitektonsko-umetničko nadahnuće, kako ne bi izostala pomoć i od strane umetnika (iz Beograda, naravno) koji projekat neće na vreme razumeti. Ipak, najvažnije bi bilo ne omanuti u republičkoj skupštini prilikom predloga da se dvema markicama pridruži i treća, koja bi koštala makar koliko i ona avalska. Narod obavestiti po usvajanju predloga. On će nekako već i to progutati, kao što je uvek gutao.
 
A. K.
Niš, 20. januar 2006.

[dusan]

Zaista bi bilo korisnije da se na tom mestu od tih para zasadi kukuruz a moze i psenica ili kupus dok je jos koliko toliko u trendu.Stranim turistima bi to predstavljalo izuzetnu atrakciju.A naislo bi i na manji otpor intelektualnih vrhova,dok bi obicna raja to prihvatila iz duse a ne iz kurtoazije ili sto to tako treba.

[provincijalac]

Evo na sta sam slucajno naleteo  

[Plodni bizon]

Kao i sve druge velike sekte hriscanstvo je pocelo sa naplatom poreza na veru. Sto je najgore, drzava popusta na svim planovima. Pustili su crkvu u skole, pustili su je da napravi sopstvenu televiziju (stampane medije odavno ima), sada joj dozvoljavaju i da naplacuje porez. Ajde sto naplacuju vernicima, nego sto placaju i oni koji to nisu.......

Zasto nesto neko ne ucini po tom pitanju? Gde su intelektualne organizacije da reaguju?

[Blind Guardian]

Gde su intelektualne organizacije da reaguju?

A sta da urade ?
Da spale crkve ?
Nista ne mozes odjednom , kad su vec doneli zakon , to mozes jedino ispostovati. Drugi put cemo valjda bolje gledati koga stavljamo u republicku skupstinu.

[sAngiE]

Apsolutno cu podrzati izgradnju jednog takvog simbola, ali ne samo kao simbola podignutog u cast BGu, vec celoj Srbiji i samom Nisu. Niko ne ume toliko da srozava Nis kao Nislije, pa mislim da bi to samo bilo ovekoveceno jednim lepo erektovanim falusoidnim objektom. Prenosno znacenje... pa... up yours...? zar ne?

[Domaci I.]

Ja sad razmišljam o tome kao o jednom nadasve pametnog i interesantnom projektu koji bi mogao da okupi mnogo studenata a i zainteresuje politikologe širom sveta. Mnogi u svetu ne znaju o ovom odnosu beograda spram ostatka zemlje. A bilo bi i interesantno demokratski potez beograda kad bi dopustio izgradnju takvog zdanja (mada bismo mogli to i bez pitanja, naričito kad bismo imali sopstveni region), naravno bez ulaganja državnih para. Mislim da bi to bilo ovekovečenje jednog mračnog perioda za Srbiju (i svetlog za beograd), koji se zaustavlja jednom zasvagda u tom beton-spomeniku, gde se stavlja tačka na sve što je bilo, i da se tako nešto više nikad ne ponovi. Erektivni falusoidni spomenik u sećanje na beograd, u Nišu bi bio sigurno lepo propraćen od strane inteligencije, jer bi razumela o čem se radi, dok bi gomila mislila da je to zbilja neko zdanje koje srdačno posvećujemo beogradu kao bratskom gradu.

I zaista mislim da to uradim ako postanem jednom gradonačelnik, ili ako neko od vas to postane, a ja budem savetnik ili na nekoj bliskoj funkciji (naravno da ne mislim završiti smajlijem, jer mislim ozbiljno).

[Plodni bizon]

Ne mogu da zamislim da to ne upropaste odmah lokalni varvari. Ne da se samo napravi nego da se ogradi i naplacuje ulaz u taj park sa tim gromadnim "komadom".

Razume se - apsolutno podrzavam ideju.

[Odradek]

odlicna ideja...
mada bi trebalo formirati i izvrsni deo differentie koji bi spalio ili unistio Avalski toranj...

[oprostite na sakrazmu, ali ne mora uvek da se klin klinom izbija...]

[Domaci I.]

Gospodine Nihilist,
Ne vidim zašto je loše napraviti jedan takav spomenik. Spomenici tome služe: da bi sećali na neki period ili u čast nekome u prošlosti. Mogu biti pohvalni ili pogrdni. To što se u Srbiji naviklo na izgradnju pohvalnih spomenika još nam daje podlogu za jedan revolucionarni pothvat (iako drugde ne bi bio) izgradnje pogrdnog ili kritičkog spomenika.

Oblik je već sasvim u skladu sa istorijom i tretmanom onoga na koga se odnosimo, tj. koji se odnosio spram nas.

A da rušimo Avalski toranj... To ne možemo i da hoćemo. On valjda još uvek nije izgraðen. Visina od 300 metara nije mala. Nemamo razloga bilo šta da rušimo. To je ionako spomenik podignut našim i parama specijalnih donatora iz Srbije i Beograda. Tužno ali istinito.

[Plodni bizon]

11. 07. 2006. | 15:23

Prodajom poštanskih markica namenjenih izgradnji Hrama Svetog Save u Beogradu za pet meseci prikupljeno oko 1,39 mil EUR
Od naplate poštanskih markica za Hram Svetog Save na Vračaru, čija cena je iznosila 8 din, u periodu od 16. januara do 22. juna 2006. godine sakupljeno je 118,6 miliona dinara ili oko 1,39 mil EUR.

Izvor: E-kapija

[Shumadija do Tokija]

Za ovo nisam znao. Savršen prikaz onoga što se događa u Srbiji: mistifikacija moći jednog grada time što se stalno u prvi plan (kad je loše) ističe čitava Srbija. Svođenje stanja na prosek: "Ma, tako (loše) je u čitavoj Srbiji!" - upravo ono što je upropastilo centralnu Srbiju i što je dalje gura nazad, a beogradsku veleizgradnju pospešuje i čini sve daljom od srpskog proseka.

Ovo mi je dalo ideju da malo pišemo o kapitalnim projektima u Beogradu. Svako ko ponešto nađe na Internetu, o ovome može da uradi copy/paste ovde i prosvetli nas "neobaveštene". A "inspiracije" ima na pretek. Da krenemo od nove zgrade NBS (čija je bila prvobitna namena, još 1974 da bude nova zgrada NBJ, ali od ideje, kvadrature, monstruoznosti se nije osustalo), pa preko Arene (u kojoj bi trebalo 250 dana u godini da se dešavaju vrlo isplative manifestacije, da investicija ne bi bila totalni fijasko, koji ćemo svi mi plaćati), do Avalskog tornja (koji i nema namenu, osim da se ponovo podigne "simbol Beograda"). A, onda da malo pričamo i o ostalim doduše potrebnim kapitalnim objektima (Hram Svetog Save, obilaznica oko Beograda, Aquapark, na desetine hotela visoke klase), ovoga puta sa naglaskom na ceni koštanja i naravno večitim pitanjem, a šta od toga možemo imati mi u našim gradovima? Kragujevac npr. nema obilaznicu, nego se Kragujevac "obilazi" gradskim ulicama...
Elem, počinjemo sa novom zgradom NBS.

[Shumadija do Tokija]

LUKSUZ U NBS!
U novoj zgradi NBS od 53.148 kvadrata smešteno 930 radnika, što znači da se svaki zaposleni baškari u 57 kvadrata, odnosno solidnom dvosobnom stanu

BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) državi je vratila ukupno 25.240,92 kvadrata poslovnog prostora, ali se istovremeno uselila u velelepnu zgradu na Slaviji u kojoj ima duplo više kvadrata. U moderno zdanje od 53.148,5 kvadrata useljeno je 930 zaposlenih od ukupno 1.300. To znači da se svaki zaposleni u novoj zgradi baškari u "svojih" 57,15 kvadratnih metara. Slikovito objašnjeno, svakom radniku u novoj zgradi NBS pripada solidan dvosoban stan!!!
Pored ovog "spejsšatla", NBS je zadržala i jedan od pet objekata, i to opet u samom centru Beograda. U ulici Kralja Petra zadržala je reprezentativno zdanje u kome će i dalje biti kabinet guvernera NBS Radovana Jelašića.
U više od 53.000 kvadrata luksuzne poslovne zgrade na Slaviji 17.089,5 "odlazi" na podzemne, a 23.369,5 kvadrata na nadzemne etaže. Objekat ima četiri podzemna i 11 nadzemnih spratova, a gradnja je koštala oko 134,6 miliona dolara.
Iako u NBS tvrde da su toliki kvadrati najracionalnije moguće iskorišćeni i da ne postoji nijedan slobodan kvadratni metar, najviše prostora, ipak, zauzimaju ogromni holovi, prostrani hodnici, stepeništa i terase.
Izgradnja zgrade NBS, podsetimo, počela je još 1976. godine, kada je tadašnji savet guvernera pokrenuo inicijativu da se izgradi nova poslovna zgrada Narodne banke Jugoslavije. Lokacija je predviđena detaljnim urbanističkim planom Slavije, koji je donela Skupština grada Beograda 1980. godine. Tek devet godina kasnije usvojen je sam Investicioni program izgradnje nove zgrade. Građevinska dozvola za ceo objekat, na osnovu glavnih projekata koje je izradilo preduzeće "Mašinoprojekt - Kopring" iz Beograda, dobijena je 1992. godine, a sama izgradnja i opremanje objekta, u čemu je učestvovalo oko 60 firmi, odvijala se u skladu sa prilikama u zemlji. Početkom 2001. godine, iako je zgrada izgledala skoro završena, nije bila opremljena iznutra. Stoga je NBS raspisala javni poziv kroz koji je ponudila za iznajmljivanje celu ili delove zgrade na Slaviji, na koji su se javili predstavnici "Simensa", Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i neki strani investitori. Tender, međutim, nije uspeo jer zgrada nije bila dovršena. Posle neuspelog javnog konkursa, doneta je odluka da se zgrada završi za potrebe NBS.
Preseljenjem u novu zgradu Narodna banka je oslobodila četiri od pet objekata koje je do sada koristila. Jedino je zadržala reprezentativno zdanje u ulici Kralja Petra, gde su ostali kabineti guvernera i viceguvernera, generalni sekretarijat, kao i za javnost otvorena vredna numizmatička postavka.
- Republici Srbiji vratili smo ukupno 25.240,92 kvadrata poslovnog prostora. To su objekti u Bulevaru kralja Aleksandra 15, površine 8.954,4 kvadrata, zatim u Pop Lukinoj 7-9 od 8.225,56 kvadratnih metra, Brankovoj 25 - 5.037,27 kvadrata, i Skadarskoj 23 - 3.023,69 kvadratnih metara - kažu u NBS.
Inače, nova zgrada, svečano je otvorena još krajem marta ove godine, ali je tada ostalo da se završi instalacija na podzemnim nivoima, kao i da se prostor opremi nameštajem. Useljenje zaposlenih odvijalo se u etapama da se ne bi narušio sistem funkcionisanja NBS, a okončano je tek pre oko dva meseca.
I. DUGALIĆ

Šta sve ima u zgradi na Slaviji

- U podzemnim etažama smešteni su parking prostor, skladišta, dva skloništa, trezori, štamparija, mikrofilm, tehnički prostori, trafo-stanica, dizel agregat, radionice i slično. U nadzemnim etažama, pored kancelarijskog prostora, smešteni su i višenamenska sala sa 200 mesta, stručna biblioteka sa čitaonicom i depoom knjiga, trezorsko poslovanje i trezor za numizmatiku, kao i centri za upravljanje objektom i za obezbeđenje, restoran i kuhinja i ostali tehnički prostori - kažu u NBS-u.