Decentralizacija i regionalizacija Srbije

[direktor bolnice]

I dobro sad, kad ce ta regionalizacija? Sta se radi po tom pitanju?

[Ljubo Gazivoda]

S druge strane, minijaturne opstine, kakve postoje u Francuskoj, Svajcarskoj, Austriji, Italiji, funkcionisu mnogo mobilnije i ne moraju imati neku glomaznu administraciju tako da nije neophodno da budu skupe.

To je tačno, ali pogledaj samo države koje si naveo... Tamo je društvo bogatije i bogatija je centralna država koja subvencioniše male opštine. Kod nas su male opštine najsiromašnije i nemaju kadrovske potencijale da obavljaju ni postojeće svoje izvorne aktivnosti, a kamo li da vode nekakavu osmišljenu socijalnu ili prosvetnu politiku, o viziji i strategiji razvoja da i ne govorimo...

[Legionar]

Gosn Mizant,
kao što ste tražili upravo idem redom:

1. Kakvu korist od decentralizacije imaju opštine u Srbiji koje ne pripadaju Beogradu?
Vise novca u opštinskoj kasi.

Slažem se. Ipak, moja pozicija je preduzetnička država. Ja polazim od bipolarne podele država/društvo (mada se meni ne sviđa ovaj pojam "društvo" posle kritike Hajeka u njogovog Kobnoj ideji ali dobro sad reči su ušle u široku upotrebu). Moje polazište je katalaksija ili tržišni proces samoorganizovanja i cirkulisanja.

Vi ćete opet imati jednu komandnu političku jedinicu bila da je u pitanju regija ili opština koja će te pare da arči tj. njen kadar. Ništa ne dobijate time što ćete oporezovana sredstva da lokalizujete. Da bi organizacione strukture (političke) bile efikasne i jeftine one moraju da konkurišu. Moraju da se snalaze u okruženju i pružaju usluge.

Meni se čini da ste Vi ipak za statičan model rasprskanih državnih monopola na nivou regije/opštine.

Sledi decentralizacija obrazovnog sistema. Ona podrazumeva autonomiju škole i Univerziteta. Na primer, ako se u niškom regionu odluči da je bolje školovati više ljudi koji bi trebalo da nose diplome iz nekih oblasti, fakulteti koji postoje na ovim prostorima omogućili bi više mesta za neke visoko-obrazovne profile. Gimnazije bi pri tom bile favorizovane u odnosu na stručne srednje škole, jer je planirano da veći broj dece upiše studije.

Dobra namera Vas je već zavela i Vi ste pali u nešto što se zove planska ekonomija. Odakle Vam pravo da određujete šta je potrebnije - gimnazije ili srednje stručne škole? Na osnovu kojih ste to infomracija došli do takve dileme? Mladi ljudi treba sami da odlučuju čime će se baviti u životu. Država samo treba da prati i omogućuje taj proces. Ništa više od toga. Obrazovanje, ma kako se to Vama činilo neplauzibilnim treba da bude komercijalizovano. Veruj te, kvalitet će biti na nivou.

Shvatite. Ne smete da se mešate u potražnju. Jedino što možete jeste da poboljšate ponudu.

Institucionalna decentralizacija je jedna od suštinskih stvari koje ovde ne smemo ispustiti. Ona podrazumeva izmeštanje ministarstava i institucija od republičkog značaja iz Beograda u druge gradove i opštine, kao i formiranje regionalnih institucija. Prednosti opštine koja bi imala jedno od ministarskih institucija dvostruke su: 1) nužno je izdvojiti novac za adaptaciju lokala, čime opština dobija nova sredstva od republike (koja su do tada izdvajana za Beograd, jer se tamo ministarstvo nalazilo), 2) komunikacija vezana za ministarsku oblast obavlja se na datom lokalu, u opštini koja time dobija unutrašnji i međunarodni ugled, vezu sa svetom, te se i razne takse, oporezivanja i slične radnje događaju na prostoru lokala čime on profitira.

Ovo je platonovski paternalizam. Vi uopšte ne uzimate u obzir cene i troškove takvih proizvoljnih tvrdnji. Atraktivnost jedne opštine se podiže njenim pozitivnim prihvatanjem od strane građana i outsider biznismena. Opštine i regije treba da se stalno bore za svoju poziciju. Vi hoćete probleme da rešite državnim privilegijama koje se daju glavnom gradu. Problem hoćete da rešite veštački.

2. Kakvu korist imaju opštine koje pripadaju pretpostavljenim regionima?
Sem toga, glavni grad regiona bi mogao da bude pod mandatom, tj. vremenskim ograničenjem, te bi se glavnim gradom, odnosno regionalnim sedištem mogli nazivati povremeno i drugi gradovi unutar jednog regiona.

Volite jednakost i imate dobru nameru. To Vas je navelo da predložite ovako nešto. Vi ne umete da razmišljate sa stanovišta tržišta i ljudskih potreba. Vi hoćete decentralizovani centralizam. Zašto se uopšte opterećujete takvim pitanjem kao što je "glavni grad"?

Vi kao da posmtarate ministarstva kao neki atribut atraktivnosti koji će omogućiti da se uspavani gradovi podignu na noge. Ali to je pogrešna koncepcija u startu.

Tržište sa protokom ljudi i njihovih ideja su motori atraktivnosti nekog mesta. Uzmimo recimo Braziliju. To je glavni grad Brazila ali retko ko bi se menjao za taj grad kad već može biti u Rio de Žaneiru. Ili recimo Bon u Zapadnoj Nemčakoj u poređenju sa Frankfurtom i Štutgardom.

Caka je da se opštine i gradovi brinu o sebi. Cilj finansiske decentralizacije jeste u tome da oni steknu odgovornost. Opštine samo stvaraju okvirne uslove za svoje građane. Sami ljudi i njihova kolebljiva ćud je pokretač igre.

[Domaci Zdajnik]

Kao što sam i pretpostavio, vi nemate nikakve argumente protiv decentralizacije, te bi se možda moglo kazati da se za nju prećutno zalažete. Pa ipak, prebacujete nam kao da mi zastupamo potrebu za jednom grubom i tek formalnom decentralizacijom, dok bi struktura jedinica decentralizovane moći ostala ista. Drugim rečima, izašlo bi na manje zlo, ali se zlo ne bi ukinulo. Pa ipak, ja nalazim da je to put ka rešenju ove situacije, te bih se zalagao i za grubu decentralizaciju (i regionalizaciju) odozgo, pre nego za očuvanje aktuelnog stanja.

Pominju se ovde gradovi Nemačke koji sada mogu da računaju na otvoreno tržište i tržišnu utakmicu, na otvorenu i zdravu konkurenciju, kao da se je situacija u Srbiji slična, kao da se sadašnja nemačka praksa može neposredno primeniti na Srbiju u kojoj regionalni jaz premašuje odnos 1:22, što je evropski rekord.

Drugim rečima, vaša idila moguća je i ja bih je podržao. Ali vi se niste ni u jednom momentu pitali kako bi do te zdrave konkurencije moglo da dođe. čime bi Svrljig mogao da konkuriše Novom Beogradu, Vračaru ili Starom Gradu (ovde mislim na preduzeća i institucije koje postoje u ovim opštinama)? Ili bi u tom slučaju rešenje bilo opet tako razumno i prirodno preseliti se tamo gde će i investitori hteti i već uveliko ulažu?

Pominju se tu i investitori koji će - naravno - otići tamo gde su "lepše fasade", gde ima kulturnog života, što prilično liči na trenutnu situaciju. A ona je opet proizvod jednog dugotrajnog (poluvekovnog rekao bih) centralizma. Jedina moguća i zdrava intervencija države bila bi upravo pružiti tim nerazvijenim opštinama šansu u vidu odgovornosti, kako ste i vi kazali, ali odgovornost podrazumeva i ovlašćenja. A šta mislite, kolika su sadašnja ovlašćenja opština?

Optužbe da bi regioni doneli veće poresko opterećenje je čista demagogija. Regionalizacija podrazumeva i ovlašćenje lokala da određuje porez (može biti i na regionalnom nivou) koji bi morao biti niži od onoga što se trenutnim sistemom izdvaja. Potom smanjiti maksimalno administraciju. No, sve su to pitanja koja se postavlja po realizaciji plana o decentralizaciji i regionalizaciji.

O opravdanju ukidanja gimnazijskih odeljenja u Nišu stvarno nemam namere da odgovaram, jer se u pozadini tih izjava čuje ono što je i mj@d prećutno saopštila: Šta će Nišu obrazovani mladi ljudi, kad to mogu da postanu odlaskom u beograd.

[mj@d]

...jer se u pozadini tih izjava čuje ono što je i mj@d prećutno saopštila: Šta će Nišu obrazovani mladi ljudi, kad to mogu da postanu odlaskom u beograd.

iskreno se pridružujem apelu svim korisnicima foruma koji je mizant uputio sa teme "novi ustav srbije":

I pozivam da se ne umecu znacenja tudjim izjavama

[Legionar]

Kao što sam i pretpostavio, vi nemate nikakve argumente protiv decentralizacije, te bi se možda moglo kazati da se za nju prećutno zalažete.

Gosn Mizant,
kada sam se ja zalagao za centralizaciju? Ja sam i za decentralizaciju i dekoncentraciju. Ja nisam samo za to da se sadašnje prerogative centralne vlasti jednostavno razmrve na sitnije delove (u ovom slučaju na regione). Ja sam za sve veće razoružanje države. Privatizaciju javnih usluga i napad na javna preduzeća. To su veliki rasipnici narodnih para.

Pa ipak, ja nalazim da je to put ka rešenju ove situacije, te bih se zalagao i za grubu decentralizaciju (i regionalizaciju) odozgo, pre nego za očuvanje aktuelnog stanja.

Prepreka je sadašnji zakon u lokalnoj samoupravi donet 2002 godine. Opštine nemaju svoju svojinu i nedopustivo su zavisne od republičkog budžeta. Zasita mnogo može da se postigne ako se ovaj zakon promeni.

Pominju se ovde gradovi Nemačke koji sada mogu da računaju na otvoreno tržište i tržišnu utakmicu, na otvorenu i zdravu konkurenciju, kao da se je situacija u Srbiji slična, kao da se sadašnja nemačka praksa može neposredno primeniti na Srbiju u kojoj regionalni jaz premašuje odnos 1:22, što je evropski rekord.

Gosn Mizant,
kad bi ste samo znali koliko je bilo otpora u razvijenim zemljama (i još uvek ih ima) sprovođenju privatizacije javnih usluga i "strutkuralnoj konkurenciji" ne bi Vam bilo teško da vidite isti sindrom i ovde (s jednom razlikom - ovde je socijalizam tavorio 50 godina, što znači da će ovde ići mnogo teže).
 

Ali vi se niste ni u jednom momentu pitali kako bi do te zdrave konkurencije moglo da dođe. čime bi Svrljig mogao da konkuriše Novom Beogradu, Vračaru ili Starom Gradu (ovde mislim na preduzeća i institucije koje postoje u ovim opštinama)?

Postavljate ekstremne slučajeve. To bi isto bilo kao kada bi ste mi postavili pitanje zašto ne bi u Saudiji Arabiji preduzeća za eksploataciju mineralnih voda otvorila svoje centrale!

Uzmimo jedan drugi primer. Recimo Bor. To je grad koji je stradao zbog propasti svog kombinata bakra. Međutim, to mesto ima nekoliko vrlo interesantnih resursa. Tu je jezereo, banja, planina, lovište, areodrom i turistički atraktivnih mesta. Ima i sasvim zadovljavajući nivo obrazovanog stanovništva za početak.

Beograd je prenatrpan i bučan grad sa mnogo kriminala. Zašto ne bi diplomatski predstavnici, direktori stranih banaka, odmah potom i kompanija, preselili svoj boravak u okolini Dubašnice? Aerodrom već postoji ali ga niko ne održava. Posebnim avioniskim linijama sa "outsourcing" uslugama (što bi povećalo zaposlenost lokalnog stanovništva uz manje troškove za avioprevoznika) bi moglo ovo podneblje da poveže sa BG-om. To je svega 150 km vazdušne linije. To se modernim klipnim avionima za manje od 40 min može preći.

Borsko jezero ima solidnih razvojnih mogućnosti ali su turistički objekti lošeg kvaliteta. Priroda je prava lepota. Međutim, restorani imaju slab izbor hrane, smeštaj je očajan, nema nikakavih manifestacija i kulturnih dešavanja, sportski tereni zapušteni. Marketing nikakav.

Neko kaže a šta će biti kada prestane lepog vremena? Ništa zato. Tu je Crni Vrh. Ko voli da skija nek izvoli.

U okolini je lovište. Ko bi odoleo iskušenju da puca na divljeg vepra? Osim toga, niko se nije setio da pokuša podigne kapacitete za Srne. To su minimalna ulaganja. Hotelima je uvek potrebno srneće meso.

Ili još jedna stvar. Što se niko nije potrudio da stvori uslove za drvnu industriju i sledstveno tome nameštaja? Opština bi mogla sama da se potrudi da obezbedi saobraćajnice i magacinski prostor. Pa, još niži porezi...

A šta mislite, kolika su sadašnja ovlašćenja opština?

Vrlo mala. I to je pogubno za njih. Nemaju prava ni na svoju svojinu. To je strašno!

Optužbe da bi regioni doneli veće poresko opterećenje je čista demagogija.

To nije bila moja tvrdnja. Moć raspisivanja poreza im treba dati. Ako počnu da konkurišu sigurno će poreske stope da krenu na dole.

No, ovde se postavlja pitanje uopšte opravdanja takve vrste oporezivanja i način njihovog korišćenja. Porez da ali sa preduzetničkim namerama uz što veću štednju i racionalizovanje troškova.

Potom smanjiti maksimalno administraciju.

To obavezno.

[Ljubo Gazivoda]

Beograd je prenatrpan i bučan grad sa mnogo kriminala. Zašto ne bi diplomatski predstavnici, direktori stranih banaka, odmah potom i kompanija, preselili svoj boravak u okolini Dubašnice?

Hehehehe... diplomate i strani poslovni ljudi idu u hotel Babe. Vole oni Beograd i nerado ga napuštaju duže od par dana. Takodje, vole da prošetaju Srbijom, ali brzo shvate da van Beograda i nema baš bog zna kakvog sadržaja....

[Lookey]

Da dam malo i doprinosa iz svog kraja : rec je o Sumadiji

Po mišljenju nekih strucnjaka,a na osnovu postojanja privrednih,kulturnih i teritorijalnih veza region Sumadije (kako bi trebalo da bude u Ustavu) cine sledeći okruzi :

1. SUMADIJSKI (Grad Kragujevac i opstine : Arandjelovac,Batocina,Knic,Lapovo,Raca i Topola)
2. POMORAVSKI (opstine Jagodina,Cuprija,Despotovac,Paracin,Rekovac i Svilajnac)
3. MORAVICKI (opstine Cacak,Gornji Milanovac i Lucani) - bez Ivanjice,koja bi trebalo pripasti Podrinju
4. Opstine Ljig i Mionica koje su trenutno u KOLUBARSKOM okrugu
5. PODUNAVSKI (opstine SMEDEREVO,Velika Plana,Smederevska Palanka)
6. BRANICEVSKI (opstine Pozarevac,Veliko Gradiste,Zabari,Malo Crnice i Petrovac) - opstine Golubac,Zagubica i Kucevo zbog blizine Bora pripale bi Niskoj regiji
7. RASKI (opstine Kraljevo,Vrnjacka Banja) - bez opstina Raska,Novi Pazar i Tutin,koje bi oformile Podrinje
8. RASINSKI (opstine Krusevac,Aleksandrovac,Varvarin,Cicevac i Trstenik) - bez opstine Brus,koja "odlazi" u Nisku regiju

NISKA (MORAVSKA) REGIJA sacinjavala bi prostor sledecih okruga i opstina

1.NISKI (Grad Nis,Aleksinac,Doljevac,Gadzin Han,Merosina,Razanj,Svrljig)
2.PIROTSKI (Pirot,Babusnica,Bela Palanka,Dimitrovgrad)
3. JABLANICKI (Leskovac,Bojnik,Crna Trava,Lebane,Medvedja,Vlasotince)
4. TOPLICKI (Prokuplje,Blace,Kursumlija,Zitoradja i opstina Brus,koja je trenutno u RASINSKOM okrugu)
5. PCINJSKI (Vranje,Bosilegrad,Bujanovac,Presevo,Surdulica,Trgoviste,Vladicin Han)
6. BORSKI (Bor,Kladovo,Majdanpek,Negotin,kao i opstine Golubac,Kucevo i Zagubica koje su trenutno u sastavu BRANICEVSKOG okruga)
7. ZAJECARSKI (Zajecar,Boljevac,Knjazevac,Sokobanja)

Tu su stavovi gotovo jasni i izjednaceni: svaki centar regije ovako dobija svoje gravitirajuce oblasti. Sumadija i Niska regija imale bi po 1,6 miliona stanovnika. Povrsina Niske regije bila bi kao povrsina Vojvodine (oko 21.000 km2), dok bi Sumadija (razumno!) bila nesto manja (oko 16.000 km2).

Uz sve ovo i vest da je u Batocini pocelo potpisivanje peticije za zdruzivanje gore navedenih opstina cija je interesna regija Sumadija,i tako postala prva opstina u kojoj su gradjani iznosili svoje misljenje kroz potpise.Ne znam kakvo je stanje sada.Otpor i rezerve su ipak veliki, ali vazno je poceti.

A Podrinje,hm,velika je to enigma,tu se bas ne zna ko bi tu koga poveo,pre svega jer Sandzak zeli vodecu rec,ali na svom podrucju.

I naravno,sve ovo u vodu ako

SRDACAN POZDRAV NISKOJ REGIJI OD KOMSIJSKE SUMADIJE!  :)

A gde je tu opstina? Opet se pokazuje da region/pokrajina dobija sredstva koja pripadaju opstini. Jaca decentralizacija omogucila bi da pare ne budu na usluzi Vojvodini nego opstini u kojoj se nalazi preduzece koje se privatizuje. To je prava decentralizacija.

Dobri ste obojica,no cini mi se da je No Name bas pogodio u sredu

[Plodni bizon]

Sve ono oko podela opstina je sasvim nevazno ako se bude sprovela prava decentralizacija i ako pare budu ostajale samoj opstini. Odnosno ukoliko ne budu isle regiji osim u slucaju da se radi o nekom investiranju u zajednicke (regionalne) projekte.
Meni je zanimljivo ovo sto sledi:

Uz sve ovo i vest da je u Batocini pocelo potpisivanje peticije za zdruzivanje gore navedenih opstina cija je interesna regija Sumadija,i tako postala prva opstina u kojoj su gradjani iznosili svoje misljenje kroz potpise.Ne znam kakvo je stanje sada.Otpor i rezerve su ipak veliki, ali vazno je poceti.

Zato sto ako je nesto takvo pocelo, mogli bismo lako da pocnemo da prikupljamo potpise i mi u Nisu, a nadam se i vi u Sumadiji (Kragujevcu i drugim gradovima), isto kao sto bismo se angazovali na planu animiranja i ostalih delova Srbije. Vazno je da se pokrece ta stvar.

Dobro bi bilo da se bolje povezemo sa tim ljudima koji su to otpoceli, pa da se sto pre krene i ovde sa prikupljanjem potpisa ako je to nacin, a mislim da jeste bar jedan od nacina.

[Domaci Zdajnik]

Dobro bi bilo da se bolje povezemo sa tim ljudima koji su to otpoceli, pa da se sto pre krene i ovde sa prikupljanjem potpisa ako je to nacin, a mislim da jeste bar jedan od nacina.

Definitivno bi se s tim moglo otpočeti već od ponedeljka, medije bismo lako pronašli, pre svega bi se TV5 angažovala oko toga da priču progura i učini ozbiljnijom. Jako dobro bi bilo kad bismo mogli da angažujemo to sa nekom strankom, koja bi nam pružala minimalnu podršku, u smislu da se u njenim prostorijama to događa (kao što čini GSS), s obzirom na to da mnogi znaju gde se oni nalaze, a kako ljudima ne bi bilo teško da nas nađu.

Od drugih nevladinih organizacija ne možemo ništa da očekujemo, makar ne od ovih u Nišu.

Ako je zaista počelo sa prikupljanjem potpisa u Batočini, trebalo bi se što pre povezati sa tim ljudima i u medijima forsirati i to da postoji nekoliko punktova gde se otpočelo sa prikupljanjem potpisa, a onda bismo pozvali i druge opštine da se uključe.

[General]

Potpisi da se napravi region- da, ali ne zbog samog regiona nego zato sto bi se tada stvorila psihicki dobra situacija u narodu da se bori za svoje i sebe. Sada jos ne veruju da je nesto moguce. Inace region ne donosi toliko koliko savrsena decentralizacija. Kome u Pirotu odgovara regionalizacija bez decentralizacije? isto mu dodje kao i sad samo bi ga onda isisavao Nis umesto Beograda.

[Lookey]

Mene je ova vest iz Batocine obradovala,ali me i cude Kragujevcani (mada nista nije cudno,mi smo zemlja cuda  :)  ) da je inicijativa krenula iz KG-a,pa onda stala. E,a ovo je kako cujem odradila neka NVO (voleo bih da vam mogu nesto konkretnije reci),koja je samoinicijativno resila da malo pogura celu stvar cisto da podseti na Ustav.

No Name i Mizant, naravno da je potrebna sustinska DECENTRALIZACIJA,mozda u ovo vreme i pre REGIONALIZACIJE. Treba krenuti od svakog pojedinca i njegovih interesa,naravno,pa onda gledati interese mesne zajednice,opstine,zatim regije, zajednicke interese regija, pa tek onda interes Srbije. Jer svi smo mi gradjani Srbije,to nije sporno,ali cini mi se da sve to ide nekako obrnuto. Interes drzave najbolje se brani na lokalnom terenu,ako drzava postupa (bar u vecoj meri) onako kako je u interesu njenih gradjana a ne obratno da namece svoj neki interes.

P.S. : POZDRAV IZ SMEDEREVA !  Ovom prilikom pozivam Nislije da nam dodju u goste ovih dana na 119. Smederevsku jesen. Eto,ko nije cuo za ovu manifestaciju neka dodje,bice dobrodosao!

[Admini...]

Centralizam generira društvenu neravnopravnost i nerazvijenost
J. Živković, Manjine i regionalizam, Društvo dobre akcije, Niš, 2005.


Str. 76-77.

Podaci o stanovništvu u nerazvijenim opštinama jugoistočne Srbije govore:
A) broj stanovnika od 1953 do 1971. opao je za 51.054 stanovnika;
B) broj stanovnika od 1971 do 1981. smanjio se za 173.893 stanovnika (Doljevac, Pirot, Svrljig i Sokobanja nisu više u korpusu nerazvijenih opština). Taj broj u odnosu na 1953, prema 1981, još je redukovaniji – za 224.974 stanovnika (odnosno za 86.995 – imaju li se u vidu i opštine koje nisu više nerazvijene);
C) ukupan broj smanjenog stanovništva na jugoistoku Srbije od 1953. do 2002. je 154.678 stanovnika, nezavisno od toga što je u međuvremenu više opština izašlo iz bonusa nerazvijenosti, dok je kod nerazvijenih 485.206;
D) naznačena migracija usmerena prema opštinama koje nisu nerazvijene, kakve su postale Vranje, Leskovac, Pirot i Prokuplje (uz Nišku), ostavila je takve posledice na ukupan život da ih je nemoguće pobrojati.

U delimične posledice zaostajanjem jugoistoka Srbije spadaju: pad stope rađanja, starenje i demotivacija stanovništva, strukturalni problemi i retko naseljena seoska područja, nezaposlenost, socijalna isključenost i siromaštvo, regionalni dispariteti i vakum efekat procesa napuštanja naselja, postojanje sive ekonomije, slabo razvijeno preduzetništvo, povećanje regionalnih ekonomskih dispariteta posebno između gradskih i industrijskih centara i seoskih područja, nepostojanje jakih industrija u regionu, niska tražnja za zanatskim proizvodima, nepovoljna svojinska struktura koja dovodi do velike neiskorišćenosti zemljišta, usitnjenost zemljišnih poseda, niska produktivnost rada, raskorak u ponudi i tražnji radne snage, socijalna isključenost dugotrajno nezaposlenih, neadekvatna regionalna saobraćajna infrastruktura, preterano dug period izgradnje infrastrukture, dalja marginalizacija zbog nedovoljnih investicija u lokalnu infrastrukturu, nezadovoljavajuće korišćenje prirodnih prednosti, nedostatak planiranja, programiranja i praćenja prirodnog i kulturnog nasleđa, itd.

Sagledavajući ostale specifičnosti može se istaći:

1) Od 68 nedovoljno razvijenih opština u Centralnoj Srbiji 1974, 28 su na području jugoistočne Srbije, što je 41,17% od ukupnog broja nerazvijenih opština.
2) Od 51 nedovoljno razvijene opštine u Centralnoj Srbiji 1985, 24 su na području jugoistočne Srbije, i iznosi 47,05% od ukupnog broja nerazvijenih opština.
3) Od 34 nedovoljno razvijene opštine u Centralnoj Srbiji 1996, 19 su na području južne Srbije, čineći 55,88% od ukupnog broja nerazvijenih opština.


Str. 80.

Stečen uvid o broju stanovnika, narodnom dohotku, broju stanovnika na jednog lekara i broju TV aparata na 1.000 stanovnika, potvrđuje najmanje dve odlike državne supremacije: najpre, da se određeni delovi države neprincipijelno različito tretiraju, jer je neki od njih bio pasivniji ili bliži pograničnom području, i da se, potom, opstajući na forsiranim formulacijama o suverenitetu i nezavisnosti zemlje, skrivala posesivnost partijskodržavne oligarhijske strukture ispraznim obećanjima o solidarnosti i posvećenosti ravnopravnom društvenom razvoju, a koja, čini se, odlikuje i današnje vršioce vlasti.


Str. 83.

U uslovima kada je supremacija državnosti nastavljena i kroz paradigmu nacionalnog kolektivizma, elementi državnosti nastavljena i kroz paradigmu nacionalnog kolektivizma, elementi izvorne liberalne kulture su ponovo potisnuti, a realan život čoveka je prozvan iz ugla etniciteta, tek unutar koga je bilo prostora da se izvrši reetatizacija vlasništva (posećamo da je polovina svojine Srbije postala vlasništvo Vlade Srbije). U takvom ambijentu i nije mogla da se izgrađuje matrica demokratije – promovišući preduzimljivost i odgovornost, pre svega. Navedene kategorije, koje odlikuju slobodne ličnosti, mogu biti aktuelne u onoj društvenoj sredini u kojoj je pozitivna delatnost legitimna, javna i deo sistema sa pravima na samo-organizovanje i samo-odlučivanje (prema: Zagorka Golubović, Tradicionalizam i autoritatrnost kao prepreke za razvoj civilnog društva u Srbiji, u: Potisnuto civilno društvo, Eko-Centar, Beograd, 1995, str. 54) i sa institucijama koje nisu spoljašnji mehanizam vlasti. Ekonomska sfera, stoga, nije početak stvaranja pojedinca, već izraz konceptualno šireg društvenog ambijenta.

Imajući u vidu manjkavu institucionalnu transformaciju države – pošto se ona ne restruktuira željenim tempom (jer ne funkcioniše kroz pojam otvorenog društva i sa građaninom u njegovom centru), ali i javno delovanje političkih zvaničnika – koji sve čine da održe kolektivistički utkanu matricu u svesti građana/naroda, sadašnji predlozi za novi ustav Srbije, i očigledno partijske nagodbe o njegovom konačnom modalitetu, ostaju na nivou centralizovane državne ideje koja ponajmanje čini iskorak ka novom, ravnopravnijem i, konačno, savremenom obliku njene organizovanosti. Tu se pre svega misli na stvaranje Srbije kao regionalne države, o čemu nema ni govora, u kojoj bi bila predviđena konstituentnost i za nove teritorijalne celine.


Str. 84-86.

Naime, predočena rešenja o konstituisanju regiona, koja bi usledila nakon usvajanja ustava (odeljak o teritorijalnoj definisanosti Srbije), nisu drugo do nada na dugom štapu koja se ostalim elementima i načinom funkcionisanja društvenog sistema potpuno onemogućava. Konstatacija je validna uoči li se formulacija da se «nove autonomne pokrajine mogu osnivati a već osnovane ukidati ili spajati u postupku predviđenom za promenu Ustava (napomena – J. Ž.)» (čl. 148, stav 3, predlog Vlade iz 2004). Znajući za način izmene i sadašnjeg ustava, onda je to neostvariva mogućnost. Ništa srećnija ponuda ne dolazi ni od eksperata predsednika Srbije, po kojima se «autonomna pokrajina može obrazovati na području koje u trenutku osnivanja ima najmanje milion a najviše dva miliona stanovnika, koje se može samostalno finansirati, i čine ga teritorijalno povezane opštine. Odluka o obrazovanju autonomne pokrajine donosi se na referendumu organizovanom na području na kome se predlaže njeno oformljenje. Odluka se donosi većinom glasova birača, pod uslovom da je na referendum izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača.» (čl. 156. stavovi 2 i 3, predloga Vlade iz 2004). I u ovom slučaju se unitarizam zaštićuje kompleksnom porocedurom, znajući da političku scenu i društvene akcije kreiraju političke partije. One mogu, potom, svojim mehanizmom da anuliraju svaku ideju do najudaljenijih odbora, tim pre što ni jedna nema regionalni koncept u svojim programskim opredeljenjima. Jake partijske centralne, čiju značajnu autoritarnost osećaju tzv. frakcije, nemaju namere da izađu u susret interesima građana stvarnom decentralizacijom političke scene ka uspostavljanju ravnopravnog društvenog sistema, pošto se relevantna većina njih zalaže za revitalizovanje jedinstvenog srpskog prostora. Njihovo oligarhijsko ustličenje se preslikava na sfere vlasti, smatrajući da se tako ostvaruju viši, istorijski, životni i tome sl. srpski interesi. Zato se jedinstvena teritorijalnost države podržava, i dalje, kao jedini relevantan supstancijalitet (na tragu populističkog shvatanja i potenciranja suvereniteta, zadržavajući stanovnike na podanički status),a  načinom državnog organizovanja još jednom se ne staje na stranu neposrednih potreba građana, za koje se tek sa decentralizovanom državom može reći da bi bile i više, i istorijske i od životne važnosti.

[sAngiE]

Prof. Zivkovic je dao dobra objasnjenja. Platformu nisam procitala u potpunosti, ali sam bacila pogled. Ono sto sam videla jeste bilo nepotpuno u smislu da je svakako treba doraditi, ali su u pitanju finese...

Videcemo kako ce se "alijansa" sloziti oko pitanja regionalizacije. Ono sto sam do sada videla se prilicno slaze sa nasim pogledima na to pitanje. Cini mi se da je u ovom trenutku to vrlo bitno... ne treba nam jos trzavica.

[Domaci Zdajnik]

Prenosim deo iz Platforme REGION - Južna Srbija. Izdvojio sam nešto što bi možda moglo biti najvažnije, i želeo bih da prokomentarišemo mi koji odlučujemo o tome da li da tako ostane ili bi trebalo nešto menjati.


Platforma Južna Srbija
Principi i delokrug delovanja

Tačka 4: Najviši zakonodavni oblik odlučivanja u regionu je Skupština regiona. Ona se sastoji od dva (doma) veća: (1) Veća građana i (2) Veća regiona (koje će imati ingerencije verifikacija odluka Veća građana – čime se daje priznanje da su predstavnici u Veću regiona, a time i oblasti i opština, zapravo predstavnici konstitucionalnih elemenata novog organizovanja i funkcionisanja pravnog, političkog i teritorijalnog sistema Srbije).

Tačka 5: Srbija će biti sastavljena od ukupnog broja opština kao osnovnih izbornih jedinica, putem kojih će se unutar autonomnih oblasti, regiona i oblasti građani izjašnjavati za predstavnike Skupštine Srbije (za Veće građana) i za Skupštinu REGIONA (za Veće građana i Veće regiona) – koje će delegirati poslanike u Skupštini Srbije).

Tačka 7: Skupština REGIONA daje predstavnike za Veće regiona na nivou Srbije (Skupština Srbije je, odatle, dvodomna: Veće građana i Veće regiona).

Tačka 8: Prenesene ingerencije sa centralnog nivoa vlasti ogledale bi se kroz:
- finansijsku samostalnost,
- sticanje sopstvene imovine (kao i imenovanje REGIONA za titulara nad onim objektima koji su bili vlasništvo Republike Srbije, te unutar REGIONA za titulara onim objektima koji ne mogu biti vlasništvo REGIONA – već OKRUGA i OPŠTINA),
- fiskalnu samostalnost i pravo na određivanje vrste i visine taksi – selektivno, prema okruzima i opštinama,
- visoku (ali ne i potpunu) samostalnost nad koncesijama i donacijama, jer su to i državni interesi,
- pravo na javno zaduživanje i kotiranje hartija od vrednosti na berzi,
- ograničenu samostalnost u pravno-upravnoj sferi (donošenje lokalnih akata) – do okruga i opština,
- upravljanje prosvetom (predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem – kroz: visinu plata, izbor rukovodnih kadrova, tehničkog održavanja, profilaciju struka i zanimanja prema postojećim potrebama i budućim planovima, opšte upisne kvote, ulozi i značaju stručnih organa, smenskom organizovanju rada, zastupljenosti nastave po jezičkim različitostima, ali ne i kroz programe i njihov obim rada),
- upravljanje osnovnim zdravstvom (...),
- upravljanje policijom (...),
- upravljanje u kulturi (...),
- planiranje i razvoj (...),
- investicijama u maloj i srednjoj privrednoj delatnosti (podsticanja) (...),
- industriji (...),
- uređivanju životne sredine (...),
- projektovanju i održavanju putne mreže (...).

* (...) – Svaku od delatnosti stručna i strukovna udruženja će detaljno specifikovati i predložiti najbolja rešenja.

Tačka 10: Pravo na učešće predstavnika regiona i okruga (u skladu sa rasporedom i potrebama) u specijalnim komisijama na nivou Srbije.

Tačka 11: Pravo da okruzi dodatno raspolažu određenim pravno-upravnim radnjama, kao deo prava na samoorganizovanje koje na njih prenosi REGION – Južna Srbija.

Tačka 13: Pravo da REGION i OBLAST, kao i OPŠTINE u njihovom sastavu, budu posebno slobodni u subregionalnom povezivanju u ekonomskoj, kulturnoj i zaštitnoj sferi (životna sredina).