Decentralizacija i regionalizacija Srbije

[General]

Platforma je odlicna, barem ovo sto je preneseno ovde. Dobro je sto se politika ne mesa u pitanje zastite sredine, medicine, policije itd, nego ostavlja strucnjacima da urede sopstvenu politiku.
Nema centralizacije na nivou regiona sto je jako bitno.

[sAngiE]

Da, decentralizacija na svim nivoima za promenu. Kada bismo i regione centralizovali, onda bi ceo koncept bio kontradiktoran i stvorili bismo jos jednu "utopiju"... posle bi bio fazon da ostali iz regiona budu protiv "nishizacije". :'( Dakle, mislite o tome... zelimo li Nishizaciju? Hajmo fasisti moji! 

[Plodni bizon]

Ne vidim nigde sekundarno zakonodavstvo. Svi regioni moraju da imaju ista prava, a posto se Vojvodina ne bi slozila da regioni nemaju sekundarno zakonodavstvo, znaci da bi ona imala vise ingirencije od ostalih regiona.

Sve je u redu, samo dajte da ipak budemo ravnopravni gradjani posto se sprovede regionalizacija. Da ne bude kao sa ustavom, nego ako nesto radimo da trazimo onoliko koliko stvarno imamo prava da trazimo.

[Plodni bizon]

Hajde da pocnemo sa diskusijom sta moze da se uradi na lokalu po pitanju decentralizacije.

Da li su to gostovanja na televiziji i na kojim televizijama? Petica vec ima te emisije jednom nedeljno. Mozda da budu drugacije osmisljena.

Mozda tribine? Ali na tribine dolaze samo oni koji vec poznaju tu materiju.

Mozda radionice sa klincima? Ali klince ne zanima ovaj problem, i politika uopste.

Mozda elektronskim casopisom? To je interesantno, ali sporo, i malo ljudi to moze da vidi.

Plakatima po gradu sa jasnim porukama? Skupo i uvek rizicno po pitanju efikasnosti i efektivnosti.

Sta da se radi?

[deda]

Mislim da je najefikasniji nacin u ovom trenutku naci ljude koje interesuje ovaj problem a koji iza sebe vec imaju  neko ime i integritet(prim.profesor Premovic) a sve to sa ciljem propagiranja ove ideje u medijima cime bi dobili mnogo vise prostora i respekta.
Razlog za to je vrlo jednostavan-kod ovog naroda devojke i momci poput nas tesko prolaze jer se odmah spocitava da smo "zutokljunci"
Drugi metod(koji se moze sprovoditi paralelno sa prvim) je organizacija raznih performansa,svirki i slicnih stvari na kojima bi delili propagandni materijal

[Plodni bizon]

Mislim da je najefikasniji nacin u ovom trenutku naci ljude koje interesuje ovaj problem a koji iza sebe vec imaju  neko ime i integritet(prim.profesor Premovic) a sve to sa ciljem propagiranja ove ideje u medijima cime bi dobili mnogo vise prostora i respekta.
Razlog za to je vrlo jednostavan-kod ovog naroda devojke i momci poput nas tesko prolaze jer se odmah spocitava da smo "zutokljunci"

Ne mozemo da nadjemo takve (sem mozda prof. Premovica) jer nece ti ljudi koji imaju ime da rizikuju, sem mozda nekih hrabrih izuzetaka. Ljudi koji imaju ime imaju i para, a ako se pobune protiv drzavnih institucija i ovih politikanata mogu da budu dovedeni u opasnost od gubitka posla i sl. Odlicno bi bilo ako bi prof. dr Zivkovic i prof. dr Premovic stali uz nas ili ispred nas i gurali ideju u medijima, ali mislim da se tako nesto nece dogoditi i da su to sve samo zelje. Ali naravno da moramo dalje da se angazujemo i ako bi nas neko tako stariji prihvatio bilo bi fenomenalno.

Drugi metod(koji se moze sprovoditi paralelno sa prvim) je organizacija raznih performansa,svirki i slicnih stvari na kojima bi delili propagandni materijal

To da, odlicna je to metoda i mozda jedina da se mladima priblizi ova ideja kao nesto normalno i preko potrebno. Ne vredi samo preko medija, moras da im se nekako bas priblizis da im budes prijatelj da bi mogao da im kazes par reci o ovom problemu.


Inace, ne znam, nedavno sam citao o tome da je SFRJ dosla u opasnost od raspadanja bas zato sto su ustavom iz 1990. godine srpski funkcioneri i politicari oduzeli prava autonomijama Vojvodini i Kosovu, cime ne samo da je zaustavljen problem na Kosovu nego je eskalirao, a druge republike su cekale to kao argument da Srbija centralizuje i rusi ljudska prava. Centralizam je problem koji je mnogo vise zla doneo nego sto se to cini na prvi pogled.

[Admini...]

Zoran Vacić, Boško Mijatović, Aleksandar Simić, Zorica Radović: Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2003.

REGIONALIZACIJA I DECENTRALIZACIJA ITALIJE

Italija je, posle Drugog svetskog rata, u kome je poražena kao jedna od najistaknutijih članica fašističkog bloka, demokratski rekonstruisana krajem 1947. godine usvajanjem Ustava koji je, pored ostalog, u prvom odeljku o Osnovnim načelima (u članu 5.) predvideo da «Republika, jedinstvena i nedeljiva, priznaje i unapređuje lokalne autonomije, uvodi u službama koje zavise od države, najširu administrativnu decentralizaciju; usklađuje načela i metode svoga zakonodavstva sa potrebama autonomije i decentralizacije». Ustav neposredno određuje regije, njihov broj i nazive, ali istovremeno u čl. 132. dozvoljava mogućnost da se putem inicijative regionalnih veća, koje prati referendum građana stvaraju i novi regioni, pri čemu broj njihovih stanovnika ne može biti manji od jednog miliona. Isto tako je dozvoljeno izdvajanje i pripajanje određenih opština ili pokrajina iz jednog u drugi region. Italijanske regije nisu potpuno simetrične po nadležnostima i ovlašćenjima regionalnih organa, što znači da postoje regioni, koji imaju šira ovlašćenja i veću autonomiju od drugih iz razloga posebnog etničkog sastava stsanovništva (kao što je to Južni Tirol ili Trentino Alto Adiđe, u kome veliki broj stanovništva čine etnički Nemci) ili kao što su Sicilija i Sardinija, zbog svog posebnog geografskog položaja. Ustav predviđa isključive nadležnosti države u određenim oblastima, kao i podeljene nadležnosti koje nisu Ustavom određene kao državne, prema principu supsidijarnosti, smatraju se kao nadležnosti regija. Organi regionalne autonomije u Italiji su Regionalno Veće, Kabinet i Predsednik Kabineta, koji osim autonomnih, odnosno regionalnih ovlašćenja ima i zadatak da se «stara o izvršavanju poverenih – to jest državnih poslova». Država ima pravo da raspusti regionalno veće i to preko akta Predsednika Republike ili da opozove predsednike regionalnih Kabineta, ako ovi rade «suprotno Ustavu ili kada ozbiljno prekrše zakon». Ustavni sud Italije je nadležan da rešava sporove o ustavnosti i zakonitosti regionalnih zakona i o sukobu između centralnih i regionalnih organa. Italijanski regioni učestvuju u centralnoj vlasti tako što se gornji dom italijanskog parlamenta – Senat – bira na regionalnoj osnovi, odnosno glasovima birača u regiji. Regije nemaju učešća u pravosudnom sistemu Italije koji je jedinstven.

Bez obzira na, naročito u poslednjoj deceniji, snažnije federalističke i separatističke težnje (posebno privredno bogatijih severnih regiona, kao što je to Pokrajina Lombardija i njena Lega del Nord), Italija uspešno usklađuje težnje svojih različitih delova koji su vekovima bili posebne državice, posedi Vatikana ili su pripadali raznim većim monarhijama.

[Admini...]

Zoran Vacić, Boško Mijatović, Aleksandar Simić, Zorica Radović: Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2003.

DECENTRALIZACIJA I REGIONALIZACIJA ŠPANIJE

Španija je, posle sloma «frankizma», sličnog oblika političkog autoritarizma nastalog posle krvavog trogodišnjeg grašanskog rata, kakav je bio italijanski fašizam, pokušala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka (i po svim ocenama i uspela) da stvori modernu demokratsku državu koja se uspešno integrisala u Evropu. Pored toga, a po nekima još vrednije njeno dostignuće je to što je sačuvala državnu celovitost i pored snažnih centrifugalnih tendencija sa viševekovnim istorijskim korenima. Težnja za posebnošću, autonomijom, pa i otvorenim separatizmom predstavlja konstantu španske istorije na koju je odgovoreno ustavnom mogućnošću za obrazovanje «autonomnih zajednica» u koje su se dobrovoljno ujedinile susedne pokrajine (kao najviše jedinice lokalne samouprave) sa zajedničkim istorijskim, kulturnim i ekonomskim karakteristikama. Pri tome je španski Ustav naglasio «neraskidivo jedinstvo španske nacije, zajedničku i nedeljivu domovinu svih Španaca», ali i istakao da «priznanje i jamči pravo na autonomiju narodnosti i regiona, kao i na solidarnost među njima». Regionalna posebnost i u nekim krajevima i posebni identiteti u Španiji imaju duboke istorijske, etničke, kulturne jezičke i različite tradicijske uzroke. Ove posebnosti se čuvaju i razvijaju potencijalno vrlo širokim autonomijama, autonomnim zakonodavnim i izvršnim organima, pa čak i obrazovanjem prvostepenih sudova i visokih sudova pravde u autonomnim zajednicama. Sa druge strane, jedinstvo države i pravnog poretka se čuva izričitom zabranom federalizacije autonomnih zajednica, optvrđivanjem njihovog statuta u formi organskog zakona koji donosi Generalni Kortes (Parlament Španije), pravom centralne države da donosi neophodna načela za usklađivanje zakona i drugih propisa autonomnih zajednica kada to zahteva opšti interes, prisustvom vladinog delegata koji rukovodi državnom upravom na području autonomne zajednice i koordiniše rad sa njenim organima, kao i pravom vlade da uz saglasnost Senata usvoji mere koje autonomnu zajednicu mogu da prinude da ispuni obaveze prema državi ili prestane da vređa opšti interes. Sve ove Ustavom predviđene mogućnosti centralnih organa upotpunjavaju se konačnom ocenom Ustavnog suda Španije u sporovima nastalim povodom sukoba nadležnosti između centralnih i organa autonomnih zajednica, kao i konačnim odlučivanjem upravnih, računskih i Vrhovnog suda Španije u svim predmetima redovne sudske nadležnosti.

[Admini...]

Zoran Vacić, Boško Mijatović, Aleksandar Simić, Zorica Radović: Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2003.

(Neka od pitanja vezanih za regionalizaciju koja postavlja narod.)

Valjalo bi na ovom mestu navesti razloge koji predupređuju mogući prigovor: da li je Srbiji, ili bar njenom ostatku koji nije organizovan u postojećim autonomnim pokrajinama, potrebno ovo pravo na regionalno organizovanje? Zar nije dominantan tok političke misli u Srba, koji kao narod pretežno čine taj deo teritorije Srbije, još od vremena Ustanka iz 1804. težio da konstituiše, to jest obnovi «svoju» državu, a ne neke imaginarne regije u kojoj se zadovoljavaju samo neke javne potrebe, ali ne i ona istorijski dominantna: slobodna i nezavisna državna zajednica? I da li bi realizacija tog prava vodila slabljenju te države, ohrabrivala lokalizme, pogodovala provincijalizmu i veštačkim razlikama? I šta jemči da buduća podela Srbije na regione ne bi dovela do opšteg slabljenja države i stvaranja separatističkih pokreta koji bi se legitimisali stvaranjem posebnih regionalnih ili nacionalnih identiteta?

[Shumadija do Tokija]

Zanimljiv tekst danas na sajtu B92:

Kod:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=22&nav_category=11&nav_id=220996

Tekst koji se odnosi na decentralizaciju oni su krstili: "Kako organizovati Beograd", a predstavnica Palgo centra Snežana Đorđević je ocenila da grad mora da bude viši nivo organizovanja vlasti, da Beograd nije samo grad već "metropolitenski region".
Moja prva reakcija je bila 
Pa bre, za njih stvarno važi jednakost Beograd=Srbija...

[Plodni bizon]

Beograd92 je najbolja beogradska televizija. Oni su uzeli republicku frekvenciju kako bi centralizovali medijski prostor Srbije. Lukaviji su od svih decentralistickih pokreta i organizacija u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Niko se tako dobro i zlobno ne igra prosecnim platama i zivotnim standardom ljudi "unutrasnjosti".

[Shumadija do Tokija]

Poslao sam dva komentara na vest prethodnu vest (parafraziraću sebe):
1) Srbija treba pod hitno da bude regionalizovana po nekom od modela kako su to uradile druge evropske države. Postojanje samo jednog ili dva regiona (Vojvodina i Beograd), neminovno će dovoditi do sve većeg nezadovoljstva građana centralne Srbije, zato što se stiče utisak da se samo vodi računa o interesima, novcima, ova dva regiona.
2) Interesantno je da tekst koji se odnosi na decentralizaciju nosi naslov "Kako organizovati Beograd". Zar ne mislite da je prirodnije "Kako teritorijalno organizovati Srbiju"?

Probao sam zaista, kao što i sami možete da vidite, da budem što je moguće blaži, na ovakvu budalaštinu, ne bi li mi komentare objavili.
Da li treba da spomenem da nijedan od komentara nije objavljen?
Možda prvi zato što sam spomenuo "nezadovoljstvo", a to nije dozvoljeno za građane centralne Srbije, a drugi zato što sam spomenuo Srbiju! Kakvu Srbiju?

[provincijalac]

a predstavnica Palgo centra Snežana Đorđević je ocenila da grad mora da bude viši nivo organizovanja vlasti, da Beograd nije samo grad već "metropolitenski region".

koliko ja znam beograd vec ima neki status metropolitenskog regiona. ne znam jos u kojoj zemlji je jedan grad = jedan region, mada je kod nas jedan grad jednako cela drzava. beograd se prosirio do lazarevca i planovi su da se siri do velike plane, pa vi vidite kako ce tad srbija da izgleda.

[Shumadija do Tokija]

Da li smo to otupeli, naše oštrice, ili jednostavno ogooglali, ili o čemu se radi, pa nema komentara, na ovo što radi B92? Ja sam u najmanju ruku astonished  :o

[Domaci Zdajnik]

Medijsko napumpavanje Beograda nije ništa novo, i ništa posebno opasno. Svi u Srbiji (ili bar 90% ljudi) smatra Beograd jedinim mogućim mestom za život u Srbiji (i u pravu su), pa nije ništa posebno kad neko izjavi nešto čime Srbiju svodi na Beograd. To je činjenično stanje stvari. Možemo da se s tim složimo i da se protiv toga borimo, to i radimo.

Inače, ne uzimam za nešto važno to što B92 emituje jer to je jasno beogradska televizija sa jasnom orijentacijom jedino ka građanima Beograda. Za mene je mnogo bolnije to što se tamo svakim danom gradi neko novo arhitektonsko evropsko čudo i što se održava po 20 kvalitetnih predstava svake večeri na koje ja ne mogu da odem besplatno kao student samo zato što nisam u ili iz Beograda.