Decentralizacija i regionalizacija Srbije

[Plodni bizon]

Danas, 28.12.2007.
Dve pokrajine, 150 opština i 24 grada

Srbija će, prema predloženom zakonu o teritorijalnoj organizaciji, imati dve autonomne pokrajine, 150 opština i 23 grada plus grad Beograd, koji je posebna teritorijalna jedinica, utvrđena Ustavom i zakonom.
Predloženim zakonom predviđeno je da Srbija ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju čija će se suštinska autonomija urediti posebnim zakonom koji se donosi dvotrećinskom većinom u Skupštini Srbije. Predloženim zakonom predviđeno je da status grada imaju: Valjevo, Vranje, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Požarevac, Priština, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac.
Uslov za dobijanje statusa grada po broju stanovnika - više od 100.000 ispunjavaju Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Smederevo, Subotica, Čačak i Šabac.
Valjevo, Vranje, Zaječar, Jagodina, Loznica, Novi Pazar, Požarevac, Sombor, Sremska Mitrovica i Užice su dobili status grada zbog posebnog geografskog položaja i izuzetnog značaja za pojedina područja Srbije.
Za Vranje, Užice, Loznicu i Zaječar karakteristično je da se nalaze u blizini državne granice, piše u obrazloženju predloženog zakona.

[Johnny_kG]

Loznica je grad....
Dve autonomne pokrajne, jedan poseban i sveti grad i jedno j3beno slepo crevo....
Najgore od svega je to sto se niko iz Slepog creva nije pobunio i zatrazio autonomiju!
Bravo!!!

[Domaci Zdajnik]

Namirili su stoku, dali joj gradove. Tako treba. Na kraju, ko jebe provincijalce.

[Nebojsa]

Ipak Kikinda izvisila...

Novi zakon o teritorijalnoj organizaciji predviđa i povećanje broja naseljenih mesta sa statusom grada, pa pored dosadašnja četiri (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) Srbija od ove godine ima još 19 gradova. Na sednici Skupštine Srbije bilo je polemika o predlogu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravavu, ali nijedan poslanik, pa ni jedini iz Kikinde, radikal Oto Kišmarton, nije pomenuo da bi i Kikinda mogla dobiti status grada.

To, međutim, nije sprečilo predsednika opštine Branislava Blažića (SRS) da na vanrednoj konferenciji za medije zadnjeg dana prošle godine, oštro reaguje i prozove republičku vlast. Po Blažiću, odluka o podeli je doneta po nerazumljivim i nepostojećim kriterijumima ali i vidnim uticajem političkih stranaka:
- Da je zbilja tako potvrđuje primer Loznice, koja je dobila status grada iako ima samo 19.000 stanovnika. Ovaj režim više definitivno ne zaslužuje više da vodi državu. Kikinda je za mnoga mesta u Srbiji Evropa a ne grad. Ako treba da pustimo krave da se šetaju glavnom ulicom da bi dobili status grada mi ćemo to uraditi. Kikinda učestvuje sa 50 odsto proizvodnje nafte i gasa u bilansima Naftne industrije Srbije. Kao centar izrazito izvozno orijentisanog Severnobanatskog okruga nema Okružni sud i tužilaštvo. S toga ćemo tražiti od srpske vlade da Kikinda dobije status grada, Okružni sud i tužilaštvo i da prioritet ove države bude izgradnja pruge i puta Segedin-Kikinda-Temišvar - rekao je Blažić.

Od ostalih političkih stranaka u ovim prazničim danima o ovoj temi izjasnila se jedino Liberalno demokratska partija. Siniša Grbanušić, član Opštinskog odbora, izjavio je na konferenciji za medije ove partije, da, nažalost, Kikinda danas ne zadovoljava mnoge uslove da bi dobila status grada:
- Osim što je centar Severnobanatskog okruga, Kikinda u ostalim parametrima daleko zaostaje. Statusu grada ne odgovara ni brzina njenog ekonomskog razvoja, ni bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika, niti broj stanovnika - naglasio je Grbanušić, dodavši da odluka o statusu nije nepromenljiva i da je Liberalno demokratska partija spremna da nakon lokalnih izbora preuzme odgovornost i dovede Kikindu do mesta koje joj pripada.

- Mi iskreno verujemo da će građani na predstojećim izborima kazniti ponašanje aktuelne lokalne vlasti, jer Kikinda sve više poprima nekakav palanački sindrom, umesto da se razvija i prosperira - istakao je Grbanušić.

Milenko Jovanov, predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke Srbije, mišljenja je da će građani na lokalnim izborima pokazati koliko su zadovoljni onim što je lokalna vlast učinila, a da je odluka da Kikinda ne dobije status grada odraz stanja u kome se opština trenutno nalazi.
- Ne možemo pobeći od toga da je Kikinda mesto u kojem konstantno opada broj stanovnika, u kojem je privreda u veoma lošem stanju, odakle mladi konstantno odlaze. Sve su to činjenice koje govore o tome da Kikinda nazaduje. Što se tiče dodeljivanja statusa grada određenim opštinama, za to je postojao jasan kriterijum. Pogledao sam određena mesta koje je predsednik opštine izdvojio, postavivši pitanje zašto su dobila status grada, ali sve su to opštine sa oko stotinak hiljada stanovnika, što Kikinda nema. Takođe, moramo da se pomirimo i sa činjenicom da Kikinda jeste nominalno centar regiona, ali faktički ona to nije, jer i Ada, Senta i Kanjiža više gravitiraju Subotici, nego Kikindi. Nažalost, Kikinda se nije nametnula da postane pravi centar regiona, kao što su to neki drugi gradovi - naveo je Jovanov, zaključivši da je neophodno da Kikinda počne da se razvija, jer se jedino na taj način može promeniti njen status.

[DaXa]

Pa chek'te kad ce to u Vranje nishta ne prichaju...

[Nebojsa]

Sve u svemu nije lose za manje opstine koje su uspele da dobiju status grada. Za ostale ne valja. Mozda su i ova tri grada koja su do sada bila jedina izgubila jer vise nece imati povlascen polozaj u odnosu na ostale manje opstine.

[Shumadija do Tokija]

Zanimljivo viđenje u politici...
Niš trpi zbog novog zakona
Novi Sad, Niš i Kragujevac izjednačeni u statusu sa još dvadesetak gradova u Srbiji, što, prema mišljenju stručnjaka, neće doprineti bržem razvoju velikog privrednog, univerzitetskog, kulturnog i sportskog centra
Niš – Usvajanjem četiri zakona o teritorijalnoj i lokalnoj organizaciji Srbije u Narodnoj skupštini, krajem decembra prošle godine, najveći gubitnici su dosadašnji gradovi – Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je opšta ocena brojnih stručnjaka iz domena rada lokalne samouprave. Isto misle i predstavnici političkih struktura u Nišu – i stranke i partije na vlasti, ili iz opozicije. Zato se i postavljaju pitanja: da li je baš sve u postupku priprema i usvajanja novih zakona moralo da bude na štetu postojećih gradova, posebno Niša, i da li su prilikom izglasavanja zakona niški poslanici u Narodnoj skupštini bili pravi zastupnici naroda i svog biračkog tela, ili samo deo „glasačke mašine“.

Prof. Milan Petrović, sa javnopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, objašnjava za „Politiku“ zbog čega je grad na Nišavi veliki gubitnik:

– Niš je donošenjem novih zakona mnogo oštećen, jer je izgubio položaj koji je do sada imao i to će se sigurno odraziti u budućnosti u mnogim oblastima života. Moralo se shvatiti da su svi dosadašnji gradovi bili centri razvoja u svakom pogledu značajnih delova ove zemlje, pa se nije smelo dozvoliti da isti status imaju naselja sa mnogo manjim potencijalima i mogućnostima. Isto tako, kada se već govori o novim zakonima, mora se reći da će se negativno odraziti i na biranje gradonačelnika u gradskim skupštinama. Bilo je mnogo bolje kada je narod birao gradonačelnike, a sada će novim zakonima biti kao u komunizmu, jer će doći samo do podele vlasti.

U Nišu već deset godina radi Balkanski centar za lokalnu samoupravu, na čijem čelu je i dalje Rajko Kuzmanović, nedavno izabrani predsednik Republike Srpske. Direktor ovog centra prof. dr Mile Ilić za naš list kaže da je pre više od decenije Niš dobio status grada, jer je u potpunosti ispunjavao sve tada tražene uslove.

 – I ostali gradovi u tom „paketu“ – Novi Sad, Kragujevac i Priština imali su više od 100.000 stanovnika, a Niš je već tada, sredinom devedesetih, ispunjavao i uslov da bude zajednica gradskih opština, budući da je prerastao brojku od 200.000 žitelja, sa dobrom organizacijom svih lokalnih službi i organa. Zbog toga je, pre nekoliko godina, formirano pet gradskih opština – Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja. A poznato je da je Niš bio i ostao i veliki privredni, univerzitetski, kulturni i sportski centar i postojala su realna očekivanja da će, kao i Novi Sad i Kragujevac, ipak dobiti drugačiji status. Nažalost, parlamentarni predstavnici iz ovih krajeva ničim nisu ukazali na posledice koje su moguće statusnim izjednačavanjem dosadašnjih sa novim gradovima – navodi Ilić.

Prema mišljenju naših sagovornika, u novoj organizaciji Srbije, Niš, što se inače očekivalo, neće biti u situaciji da računa na više para, više samostalnosti, bolji i brži razvoj. I, svakako, neće biti u mogućnosti da osniva i formira sopstvene, kao što je situacija u Beogradu, regionalne servise, poput informativnih i drugih. Očekivana brža decentralizacija Srbije, takođe, neće biti ostvarena. A to će se negativno odraziti i na ukupan razvoj ovog dela Srbije, bez obzira na to što će u blizini Niša biti više „novih“ gradova.
Toma Todorović

U suštini sve dok važi centralistički sistem, broj gradova, mislim da je nebitan. I dalje opštine i gradovi nemaju svoju imovinu i dalje sve pare idu u centar, pa se odatle vraćaju po kolegijalno-partijsko-burazerskoj liniji. To što je sada npr. Loznica proglašena gradom, njoj neće pomoći da se izvuče iz bule, kao i svi ostali. Žao mi je što ovim potezom Vlada pokušava da zamaže oči narodu, da čini korake ka decentralizaciji. Jedino je suštinska decentralizacija i regionalizacija lek za ovakvo stanje u Srbiji. Pa ipak drago mi je da se makar neko južno od Save i Dunava ima hrabrosti da daje komentare na poteze Vlade. Ako Kragujevac ćuti, dobro je da makar Niš govori.

[Plodni bizon]

Prof. Milan Petrović, sa javnopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, objašnjava za „Politiku“ zbog čega je grad na Nišavi veliki gubitnik:

Cim sam video ovo ime odustao sam od citanja. Fasista govori o centralizmu u Srbiji? Pa sta jos treba da se dogodi??? Milan Petrovic, osvedoceni velikosrbin, clan SRS, diskriminator, rasista, ultranacionalista, a zanima ga Nis... Sta ce jos da se dogodi??

[Branko]

   Ne mogu da se složim sa onim što kaže "Šumadija do Tokija", da neko u Nišu govori. U stvari da, govori, ali šta kaže? Mile Ilić i Milan Petrović potiču iz sistema koji je doveo do bombardovanja Srbije, koji je vratio Srbiju dva veka unazad, i koji su samim tim što govore u stvari potpuno zaobišli glavni problem, a to je problem centralizovane Srbije. Mislim da je ovim potezom koalicija na vlasti u velikoj meri namagarčila ne samo ove Nišlije koji su visoki predstavnici radikala i SPS-a, nego i druge lokalne organizacije i samouprave, pa čak i ove kojima je dodeljen status grada.
   Konkretnije govoreći, Mile Ilić kaže da je Niš početkom devedesetih dobio status grada, ali zaboravlja ili ne želi da kaže da je te iste godine izgubio sva sredstva, da je izgubio imovinu, da je uveden centralistički sistem, i da je dodela statusa grada u stvari bilo isto što i danas - samo mazanje oči narodu da je Srbija i dalje pod strogim centralističkim sistemom u kojem Beograd ima povlašćeno mesto.

[Domaci Zdajnik]

Prof. Milan Petrović, sa javnopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, objašnjava za „Politiku“ zbog čega je grad na Nišavi veliki gubitnik:
– Niš je donošenjem novih zakona mnogo oštećen, jer je izgubio položaj koji je do sada imao i to će se sigurno odraziti u budućnosti u mnogim oblastima života. Moralo se shvatiti da su svi dosadašnji gradovi bili centri razvoja u svakom pogledu značajnih delova ove zemlje, pa se nije smelo dozvoliti da isti status imaju naselja sa mnogo manjim potencijalima i mogućnostima. Isto tako, kada se već govori o novim zakonima, mora se reći da će se negativno odraziti i na biranje gradonačelnika u gradskim skupštinama. Bilo je mnogo bolje kada je narod birao gradonačelnike, a sada će novim zakonima biti kao u komunizmu, jer će doći samo do podele vlasti.

Bezobrazluk prema sopstvenom gradu i još više prema principima ravnopravnosti. Zagovarajući viši nivo decentralizacije (slobode, autonomnosti) za Niš u odnosu na druge opštine, taj "čovek" zvani prof. dr Milan Petrović u stvari propagira hijerarhijsku teritorijalnu organizaciju prema čemu bi određene opštine imale daleko povlašćeniji položaj od drugih. Ono što je Beograd radio i što nastavlja da radi danas, posle ovakvog zakona, Petrović propagira i u odnosu Niša prema drugim, manjim mestima/opštinama. Koliko je oholo biti centralista u Beogradu, slep za potrebe Kragujevca, Novog Sada i Niša, tako je sada građanima ovih gradova, sitnijim predatorima od beogradskog, stalo do toga da drže u povlašćenom položaju gradiće i opštine u svojoj okolini. Da i oni nad nekim budu gazde. Nimalo iznenađujuće razmišljanje za čoveka kao što je prof. Petrović.

Kada taj bezobraznik, radikalski idiot, kaže da je nedopustivo to što su mesta sa manjim potencijalom dobila status kakav ima Niš koji je za njih nekakav centar svih dešavanja, implicitno priznaje da je odnos Beograda spram Kragujevca, Niša i Novog Sada - ovakav kakav je - opravdan jer je on prema pomenutim gradovima takođe jedan neprikosnoveni centar, teritorijalni republički bog, tata koji ima opravdanje za to što prikuplja sredstva i što se bogati kroz centralistički sistem.

U Nišu već deset godina radi Balkanski centar za lokalnu samoupravu, na čijem čelu je i dalje Rajko Kuzmanović, nedavno izabrani predsednik Republike Srpske. Direktor ovog centra prof. dr Mile Ilić za naš list kaže da je pre više od decenije Niš dobio status grada, jer je u potpunosti ispunjavao sve tada tražene uslove.
 – I ostali gradovi u tom „paketu“ – Novi Sad, Kragujevac i Priština imali su više od 100.000 stanovnika, a Niš je već tada, sredinom devedesetih, ispunjavao i uslov da bude zajednica gradskih opština, budući da je prerastao brojku od 200.000 žitelja, sa dobrom organizacijom svih lokalnih službi i organa. Zbog toga je, pre nekoliko godina, formirano pet gradskih opština – Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja. A poznato je da je Niš bio i ostao i veliki privredni, univerzitetski, kulturni i sportski centar i postojala su realna očekivanja da će, kao i Novi Sad i Kragujevac, ipak dobiti drugačiji status. Nažalost, parlamentarni predstavnici iz ovih krajeva ničim nisu ukazali na posledice koje su moguće statusnim izjednačavanjem dosadašnjih sa novim gradovima – navodi Ilić.

Taj kreten čitavu svoju kampanju bazira na pokušaju da izdejstvuje za Niš, Kragujevac i Novi Sad povlašćeni položaj u odnosu na druge opštine i gradove, manje od ovih gradova, a koji su pretili, i evo sada konačno pobedili u toj utakmici potrebe za izjednačavanjem statusa, dobijanja statusa grada. Niš, Kragujevac i Novi Sad su morali, prema rečima i ideji dotičnog, Mileta Ilića, da dobiju status nad-grada ili nečega što je ispod Beograda, ali iznad ovih novih gradića. Time se slaže sa onim radikalskim stavom prof. Petrovića, o sistemskoj (dirigovanoj, legitimnoj) teritorijalnoj neravnopravnosti. Znajući još i to da je Mile Ilić doktorirao na temu teritorijalne organizacije i regionalnog razvoja, ovakav stav, kao i mnoge druge katastrofalne koje iznosi ovaj uporni SPS-ovac, zaključujem da se radi o čistom populizmu, jer nema savremene literature o toj problematici koja bi se zalagala za centralistički sistem povlašćenih gradova.

O onim brojkama i konkretnim navodima u citatu sram me je i da komentarišem. Potpune gluposti: nerealno, potpuno van fakata, populistički.

U suštini sve dok važi centralistički sistem, broj gradova, mislim da je nebitan. I dalje opštine i gradovi nemaju svoju imovinu i dalje sve pare idu u centar, pa se odatle vraćaju po kolegijalno-partijsko-burazerskoj liniji.

Nije problem samo to što ništa nije urađeno po pitanju decentralizacije... problem je što se ovaj problem na pogrešan način prezentuje građanima gradova unutrašnjosti. Umesto da se građanima Kragujevca i Niša (Novi Sad i ne oseća problem toliko jako) objasni da ovim zakonom oni ništa ne dobijaju, ali isto tako ništa ne dobijaju ni novi gradovi, a pogotovo ne one opštine koje nisu postale gradovi, uvodi se retorika koju propagiraju ljudi iz SPS-a i SRS-a, a to je ova o zapostavljanju statusa dosadašnjih gradova. Time se kod građana instalira ona svest koju smo pokušavali ovih godina (kroz ovaj forum i emisije Decentralizacija na TV5) da otklonimo, a to je svest o legitimnosti centralističkog načina upravljanja i finansiranja. Ako će neka opština imati više novca samo zato što je povlašćena, pomilovana republičkim zakonom, a ne prema tome koliko samostalnosti u upravljanju ima i prema tome koliko prihoda ostvari, i ako se novim zakonom taj način raspodele i upravljanja samo potvrđuje, onda je to pokušaj da se država još snažnije centralizuje, a građani udalje od ideje ravnomernog regionalnog razvoja. Još pravilnije bi bilo reći: ... ravnomernog opštinskog razvoja. Sve u svemu, potpuno pogrešan način razmišljanja, a vidim ga i kod novinara i kod prestavnika ozbiljnijih partija (DS-a i LDP-a).

To što je sada npr. Loznica proglašena gradom, njoj neće pomoći da se izvuče iz bule, kao i svi ostali. Žao mi je što ovim potezom Vlada pokušava da zamaže oči narodu, da čini korake ka decentralizaciji.

Video sam da su građani Leskovca oduševljeni ovim zakonom. Njima je dovoljno da ih neko nazove građanima, statnovnicima jednog grada, da bi ćutali po pitanju suštinske decentralizacije. To je valjda i bio zadatak DSS-ovske vlasti i Zorana Lončara koji se ovim projektom "novih gradova" u stvari pohvalio rekavši da je tu reč o decentralističkom projektu, iako sa tim suštinski nema veze, a ako ga ima, onda samo potvrđuje centralizam. Nažalost, nova vlast, druga partija (DS) koja je preuzela taj resor, samo je verifikovala odluku.

Pa ipak drago mi je da se makar neko južno od Save i Dunava ima hrabrosti da daje komentare na poteze Vlade. Ako Kragujevac ćuti, dobro je da makar Niš govori.

Što se mene tiče, bolje je da se ćutalo o ovome nego da se govori ovako kako o tome govore Ilić i Petrović. Pokazuju ili elementarno nepoznavanje problematike teritorijalne organizacije i decentralizacije, ili su naprosto nezainteresovani za tu stvar i trude se da pomognu partijama kojima pripadaju te zvuče populistički (onako kako bi ih narod najlakše shvatio i kako bi bili u skladu sa ideologijama svojih partija).

[Plodni bizon]

Sekretar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu danas rece da ovim novim statusom novi gradovi u stvari ne dobijaju nista i da status Nisa, Kragujevca i Novog Sada nece biti ugrozen. Nesto u fazonu "bez obzira sto su dobili status, to u sustini nista ne menja"...

Sta reci?

[Johnny_kG]

Sekretar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu danas rece da ovim novim statusom novi gradovi u stvari ne dobijaju nista i da status Nisa, Kragujevca i Novog Sada nece biti ugrozen. Nesto u fazonu "bez obzira sto su dobili status, to u sustini nista ne menja"...

Sta reci?

 
gde je to rekao i kada?

[Domaci Zdajnik]

Sekretar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu danas rece da ovim novim statusom novi gradovi u stvari ne dobijaju nista i da status Nisa, Kragujevca i Novog Sada nece biti ugrozen. Nesto u fazonu "bez obzira sto su dobili status, to u sustini nista ne menja"..

Toliko o tome koliko taj projekat u stvari ima značaja za decentralizaciju. Potrebno je samo uporediti dve izjave u različitim gradovima jednog istog čoveka, da bi se shvatilo ili najbrže uvidelo da se ovde ne radi ni o kakvoj volji da se zemlja decentralizuje, već da se učini da liči na decentralizaciju. Principijelno davanje statusa ne znači baš ništa za decentralizaciju kao pojam u političkoj praksi i teoriji, jer i dalje će postojati teritorijalne jedinice koje neće imati vlast koja im je potrebna. Ovim pokušajem samo je trebalo učiniti zadovoljnijim prema statusu, dakle tek formalno, građane manjih mesta u Srbiji, kako bi se stekao utisak da vlast radi na decentralizaciji Srbije.

[avant-garde]

da vam prekucam nesto iz 241. broja casopisa 'poslovi', koji je izasao 15. januara ove godine

verica kalanovic, drzavna sekretarka za regionalni razvoj u ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja srbije
ravnomerni regionalni razvoj - osnovni cilj

po izrazenosti razlika u stepenu razvijenosti regiona srbija prednjaci u odnosu na ostale evropske zemlje. nazalost, ove se razlike iz godine u godinu produbljuju, postaju sve veci i kompleksniji problem. o ovom problemu, ali i merama koje vlada srbije preduzima, razgovaramo sa vericom kalanovic, drzavnom sekretarkom za regionalni razvoj u ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

aktivno protiv dispariteta

- koji su prioritetni ciljevi ministarstva u oblasti regionalnog razvoja?
u okviru aktivne politike regionalnog razvoja, prioritetni ciljevi su definisanje mehanizama za podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja i stimulisanje daljeg napretka najrazvijenijih opstina.

- kakva je situacija u pogledu regionalnog i teritorijalnog razvoja zemlje?
u republici srbiji postoje velike razlike u stepenu razvijenosti. sektor za regionalni razvoj u ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja je potpuno nov insitucionalni oblik u srbiji, formiran kao rezultat potreba da se aktivnim politikama ublaze regionalni dispariteti koji su najveci u evropi. ali, isto tako, najbolji ne smeju da budu zaustavljeni u razvoju, pa je stimulans za 'motore razvoja' jednako vazan.

- da li postoji veliki jaz izmedju razvijenih i nerazvijenih delova zemlje?
da, razlike u stepenu razvijenosti u republici srbiji su najvise u evropi i pokazuju trend rasta iz godine u godinu. prema podacima iz 2005. godine, ukoliko se meri indeks razvojne ugrozenosti, odnos izmedju najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga je 1:7, a kad se posmatraju nizi nivoi, razlika je jos veca - odnos izmedju najrazvijenije i najnerazvijenije opstine je 1:15.
i druga poredjenja ukazuju na postojanje problema koji se mora resavati. tako je u oko 70 opstina u republici registrovana masovna migracija stanovnistva pa se, na primer od 1991. do 2002. godine u novi sad doselilo vise od 38 hiljada stanovnika, dok se iz negotina u istom periodu iselilo vise od 6.700, odnosno oko 15 odsto stanovnistva. najnerazvijenije opstine u srbiji su lebane, bojnik, tutin, sjenica.

od strategije do zakona

- da li su te razlike drasticnije nego u drugim zemljama?
jesu, razlike u stepenu razvijenosti u republici srbiji su najvece u evropi i dugorocni cilj je da dostignemo evropske standarde koji daju maksimalni odnos od 1:3.

- sta se cini na prevazilazenju ovog problema?
prvi ozbiljan korak u resavanju problema regionalnih dispariteta ucinjen je donosenjem strategije regionalnog razvoja srbije za period od 2007. do 2012. godine.
dalje, sektor za regionalni razvoj intenzivno radi sa velikim brojem partnera na pripremi zakona o regionalnom razvoju. u 2007. godini, u saradnji sa zavodom za razvoj, napravljen je predlog kategorizacije opstina po stepenu razvijenosti, po kome su sve opstine podeljene u cetiri grupe. novi zakon o regionalnom razvoju ce najpre definisati jedinstvenu metodologiju za merenje stepena razvijenosti opstina i posebne podsticaje za najnerazvijenije. takodje, za svaku od grupa opstina bice predvidjene posebne mere i podsticaji za razvoj i podizanje standarda gradjana.

podsticaj za najugrozenije

- nerazvijenost je posebno osetljiva kada su u pitanju mesovite sredine (jug srbije i sl.). da li one imaju prioretit u odnosu na druge?
trideset pet najugrozenijih opstina nisu karakteristika samo jednog podrucja. veliki broj ovih opstina nalazi se na jugu, ali ih ima i u istocnoj i centralnoj srbiji, u vojvodini. tu su i opstine u kojima je zastupljen multikulturalizam i za njih su namenjeni podsticaji i mere kao i za ostale nerazvijene opstine.

- sta se konokretno u vasem sektoru cini na prevazilazenju, odnosno ublazavanju nerazvijenosti?
u cilju unapredjenja ravnomernijeg regionalnog razvoja ministarstvo sprovodi projekte koji podrazumevaju unapredjenje lokalne komunalne i poslovne infrastrukture koja ce biti osnova za podizanje zivotnog standarda gradjana i nove investicije. na taj nacin otvaraju se nova radna mesta, povecavaju plate, pa se stanovnistvo zadrzava u tim podrucjima. u 2007. godini, samo preko fonda za razvoj, realizovano je vise od 295 projekata podsticaja msp u nerazvijenim podrucjima, odobreno preko 2 milijarde dinara i otvoreno 3275 novih radnih mesta.

- sa kojim sredstvima se finansira unapredjenje regionalnog razvoja (budzet, strani projekti, nip i sl.)?
dva osnovna izvora sredstava za unapredjenje ravnomernijeg regionalnog razvoja u narednom periodu su sredstva iz nacionalnog investicionog plana i ipa fondova pretprisutne pomoci eu.
iz budzeta za 2008. godinu preko nip-a bice izdvojeno 9. milijardi dinara za podizanje razvoja opstina u srbiji.
sto se tice ipa fondova, sticanjem statusa zemlje kandidata republika srbija ce moci da koristi pet komponenata, od kojih su tri vezane za regionalni razvoj direktno ili indirektno. sredstva ipa fondova su znacajno veca i zbog toga je jacanje kapaciteta za upravljanje fondovima jedan od strateskih ciljeva ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

[direktor bolnice]

Ne planiraju oni nishta , chim se plashe da ne uspore razvoj onih bogatijih opshtina i gradova .
Planovi za regionalni razvoj i sredstva koja dobijaju za te projekte uopshte ne moraju da podrazumevaju ujednachen regionalni razvoj .
Za to vreme regionalne razlike se povetjavaju i uskoro tje mozhda da dostignu nivo iz doba kraja miloshevitjeve vladavine, kada je razlika izmedju najbogatije i najsiromashnije opshtine bila oko 25 puta .