jedna nisomnia, koliko god skupa, ima efekta kao da si izdao 2000 knjiga i promovisao 200 mladih niskih pisaca ili slikara
Ima, ali za još jednu kulturnu provincijalizaciju. Nisomnija, kao i svi ti koncerti koji mogu da se godišnje održe u Nišu ili u Centralnoj Srbiji, ništa, ali baš NIŠTA ne mogu da učine po pitanju prosvećivanja i kulturnog preporoda ovog dela Srbije. To nije kultura koja će promeniti ljude, već komercijalna, popularna, koja se događa zbog širokih narodnih masa i održavanja onih na vlasti koji to mogu da organizuju. U Nišu postoji ogroman broj i sve je veći broj tih ljudi koji nisu narodnjački (ako govorimo o muzici) orijentisani, koji su, ako već govorimo o Nisomniji i takvoj vrsti događaja, zainteresovani za koncerte tzv. kvalitetnije muzike, ali to nisu ljudi koji će sutra moći da kažu "Da, mi smo za decentralizaciju, mi smo za građansko društvo, mi smo tolerantni", i koji bi sutra mogli da budu inteligencija ovog grada.
Ukratko: to što ti predlažeš održava neki nivo kulturnih događaja, ali kulturni nivo ljudi koji to posećuju ne raste.
S druge strane, jedan obilazak muzeja, uz adekvatne i daleko jeftinije kustose, može da oplemeni i kulturno zadovolji građane i učini da svesnije razmišljaju i van kulturne sfere.
uvek ces lakse naci podrsku i sponozre za music & arts festival nego za knjizevno vece
To stoji, premda da je tako, Nisomniju bi mogli da organizuju i ličila bi na onu prvu. Ovako, ako je i bude bilo, svešće se na par prosečnih koncerata domaćih izvođača. Ja to ne smatram kulturnim događajem.
A što se tiče takvih stvari, u Nišu je skoro bio organizovan Festival piva. Sasvim slučajno sam ga obišao (sa Rinotileksomaničarkom sa foruma), zadržao se par minuta i pobegao odande. Ono što sam tamo video bio je nekakav stejdž, gomila ljudi pred njim, svirala je neka vojvođanska rock grupa, tražila je da se dižu tri prsta i pozdravlja Srbija, dok se okolo točilo pivo. Došlo je, naravno, mnogo ljudi. Koliki je nivo kulture, i kulturnog, na tom mestu bilo, mislim da je suvišno analizirati. Ali dobro je pitati se na koji način takav događaj menja te ljude koji tome prisustvuju, a onda uporediti takvu scenu sa scenom u nekoj galeriji, recimo onakvu kakvu sam zatekao na pomenutim Noćima muzeja (koje opet ne smatram vrhunskim događajem, čak mislim da je to jedan prosečno organizovan kulturni hepening, ali neuporedivo efektivniji od Festivala piva, Nisomnije ili bilo čega tog karaktera).
Niš mora, a čini mi se da jedino i može, da progura jeftiniju, manje posećenu, ali kvalitetniju kulturu. Neka se isprva okupi svega desetak ljudi, neka to isprva isprati samo jedna lokalna TV stanica, neka prvi takav događaj bude izguran na mišiće, drugi put će biti lakše i bolje. Tako će se uzeti mah, i dobićemo nešto po čemu se možemo s ponosom razlikovati od drugih i pojaviti se u kulturnoj mapi Srbije.
steta sto je nisomnia ugasena, ljudi su je jako uporedjivali sa exitom kome nije dorasla ali je to bio sasvim dobar festival, kako stoje stvari sa njenim ponovnim pokretanjem?
Ne znam koji su to ljudi upoređivali Nisomniju sa Exitom, ali sigurno nisu oni koji su posetili i jedno i drugo. Niš nema taj kapacitet da ugosti toliko ljudi, niti sponzore, niti podršku bilo koga u republici da bi doveo te izvođače. Za mene, a i za srpske funkcionere u Vladi rekao bih, Exit jeste dobar turistički poduhvat, dobro osmišljeni mehanizam za privlačenje turista i možda investitora u Novi Sad. Ništa više od toga. Nikad nisam išao tamo, niti me zanima da idem, kao što ne želim ni na Nisomniju, niti bilo šta slično da odem. Znam ljude koji idu, i to su ljudi koji o ovom problemu ne znaju ni dve reči da kažu.
Exit (ili Nisomnija koja je iz iste oblasti samo daleko ispod ovoga) Nišu nije potreban, niti je moguć. Nije mu potrebna ni Nisomnija. Niš nije cvetao u vreme Nisomnije, ne bi procvetao ni kad bi imao festival 10 puta bolji i posećeniji nego što je Nisomnija, a mnogo je novca tražio iz budžeta. Organizovan je, i to mogu glavom da garantujem, da bi građani osetili da je tadašnja vlast dobra, da misli na građane i da može da im da jednu finu zabavu. I time ću zaključiti: kultura u Nišu kakva je do sada bila, bila je puka zabava i ništa više. Ja hoću nešto drugo, i to iz jasnog razloga: ovim ljudima je potrebno kultura koja obrazuje.
