Centralizacija u oblasti kulture

[Plodni bizon]

Blic, 17.06.2006.

Zoran Karajić, direktor pozorišta u Šapcu
Beogradizacija pozorišta

ŠABAC - Šabačko pozorište je samoinicijativno odlučilo da predstavom „Mišarska bitka“ obeleži 200. godišnjicu tog istorijskog dogaðaja i 100. godišnjicu profesionalnog pozorišta u Šapcu. Predstava nije u planiranom repertoaru, a za nju nisu predviðena ni sredstva iz gradskog budžeta. O tome zašto zavičajno pozorište ne učestvuje u zvaničnom, državnom programu obeležavanja te bitke, Zoran Karajić, direktor šabačkog pozorišta, kaže:

- Nemam reči za to. Biće to šabačka proslava za koju će se pare obrtati u Beogradu, uz izgovor da u Beogradu bolje znaju kako se, na višem nivou, obeležava Mišarska bitka. A reč je o jednoj istoj ekipi koja ide od proslave do proslave i kupi pare. Naša je dužnost da obeležimo godišnjicu te bitke i mi ćemo to učiniti na naš način.

Da li će Šabačko pozorište i dalje nastojati da igra tekstove zavičajnih pisaca?
- Moja je želje da se svake godine bar po jedan zavičajni pisac naðe na repertoaru, što je do sada naišlo na dobre reakcije. Odavno sam planirao postavljanje „Švabice“ Laze Lazarevića na scenu, ali za taj tekst je neophodan dobar dramaturg.

Na koji način odreðujete godišnji repertoar?
- Kao jedino pozorište u gradu trebalo bi da na repertoaru imamo klasične domaće ili strane komade, kao i one koji su na liniji stvarnosti. Naravno, potrebno je i nešto avangardno, po ukusu generacija koje dolaze, a ne smemo zaboraviti komediju i antičku dramu. Dobar repertoar je teško realizovati: skupi su reditelji, scenografi... Nekad su reditelji za predstavu dobijali šest plata glumaca prvaka, a sada traže od 3.000 do 20.000 evra.

Sem „Mišarske bitke“, šta još planirate u narednoj sezoni?
- Pripremamo predstavu „Kosovska“ po tekstu Željka Hubača, u koprodukciji s Narodnim pozorištem iz Beograda i Pokrajinskim pozorištem iz Prištine. Tekst do sada nije izveden, a premijera će biti 1. oktobra u Šapcu, a 11. oktobra u Beogradu.

Da li postoji razlika u odnosu države prema beogradskim i provincijskim pozorištima?
- Beograd je država u državi. Sve je centralizovano. U toku je ozbiljna beogradizacija, što bi ovu zemlju moglo mnogo da košta. Svuda mrak, samo Beograd svetli!

Sanja Bečejić

[Plodni bizon]

Beogradski sajam knjiga, 51. put, od 24. do 30. oktobra
Jedan od tri najveća sajma knjiga u Evropi

Za više od pola veka postojanja, Beogradski međunarodni sajam knjiga, koji će biti održan od 24. do 30. oktobra u halama 1 i 14, izrastao je u najveći sajam knjiga u Regionu, u jednu od najvećih sajamskih manifestacija u Istočnoj i Srednjoj Evropi i jedan od tri najveća sajma knjiga na starom kontinentu.
Ove godine, Sajam knjiga okupiće više od 800 izlagača iz zemlje i inostranstva. Počasni gost 51. Sajma su Sjedinjene Američke Države, čiji će pisci Giš Jen, Jaksta Maja Marej, Ejpril Rejnolds, Lin Notidž, Larisa Sporluk, Nataša Radojčić, Endru Baruh Vatel i slavni pesnik srpskog porekla čarls Simić gostovati u Areni Hale 1. Sem toga, gosti će organizovati i konkurs za srednjoškolce za najbolji rad na zadatu temu, koju će nagraditi američki ambasador. Njemu će pripasti čast i da zatvori Sajam knjiga, i tom prilikom će potpisati primopredaju Otvorene knjige. Pored izdavača iz Amerike, Sajam će posetiti i izdavači iz Kanade, Grčke, Japana, Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije, Izraela, Portugala, Brazila, Angole, Belorusije, Irana i Švajcarske, a po prvi put će se predstaviti izdavači iz Indonezije i Pakistana.
Govoreći o pripremi ovog značajnog događaja, koje su izuzetno naporne, urednik programa Sajma knjiga Zoran Hamović rekao je da se dobar model održavanja Sajma knjiga stabilizovao i da bi ubuduće trebalo da napreduje u svom kvalitetu: "Neobično sam zadovoljan što imamo prilike da nakon pola veka Sajma govorimo o statistici. Sajam knjiga se odvija u povoljnom ambijentu i tek dolaze dani njegovog napretka. Ove godine Sajam će biti od velikog značaja, jer će postaviti nekoliko pitanja, a upravo odgovori na ta pitanja trebalo bi da unaprede njegov razvoj", rekao je Hamović na jučerašnjoj pres konferenciji u Skupštini grada. "Trudićemo se da održimo stabilnu poziciju i da smanjimo broj primedaba, kojih je prošle godine već bilo manje. Biće to dobra prilika da se održi javna debata o knjizi i da se ponudi odgovor na pitanje kakav nam je sajam knjiga zapravo potreban, što će biti i realizovano narednih godina. A na to pitanje neće odgovarati samo izdavači, već i posetioci Sajma", rekao je Hamović.
Među brojnim sadržajima Sajma knjiga, tribinama, promocijama koje će se održavati u salama "Slobodan Selenić", "Borislav Pekić", kao i na štandovima izdavača, organizatori ukazuju na značaj Školskog dana koji je 2005. godine samo u jednom danu privukao pažnju više od 30 hiljada posetilaca iz cele zemlje, najviše učenika i njihovih profesora. Prema rečima Zorana Hamovića, ove godine trebalo bi da Školski dan ponudi i bolji program. Bibliotekare očekuje još jedan Forum, a obezbeđen je i besplatni ulazak u sajamske hale, a za sve ostale posetioce obimna i raznovrsna ponuda izdanja iz svih oblasti. "Biće to dobar put za stvaranje kvalitetnih međunarodnih veza i jedinstvena mogućnost da se poboljša saradnja između zemalja", istakao je Hamović.

D. Jovićević
dnevni list Danas

[direktor bolnice]

Ima li sta da se nije sjatilo u beograd pa da ne mogu da organizuju toliko jak sajam? cuo sam da otvaraju i pistu za F1, grade tri nova stadiona, ma pitaj boga sta sve nece tamo da otvore. Beograd je Srbija, ovo ostalo moze da ga duva.

[freedom_fighter]

Ima li sta da se nije sjatilo u beograd pa da ne mogu da organizuju toliko jak sajam? cuo sam da otvaraju i pistu za F1, grade tri nova stadiona, ma pitaj boga sta sve nece tamo da otvore. Beograd je Srbija, ovo ostalo moze da ga duva.

u principu,i oni u beogradu,koji nemaju toliko para ko vladajuca beogradska(samim tim i srpska) oligarhija mogu isto toliko da ga duvaju ko i vi u provinciji...neko ko u beogradu radi za laisser-faire kapitalistu za mesecnu platu od 200 evra ne moze sebi priustiti ni stadion,ni bogzna kakvo zezanje po  klubovima,a formulu 1 da ne spominjem...

[Lucifer's Angel]

Dobro, ne mozemo mi sebi u provinciji priustiti jedan takav sajam, to je tacno, ali Freedom Fighter spominje ovde neke Beogradjane kojima nije tako sjajno.

Sta je razlog njihove tisine?  :twisted:

[Admini...]

Teme i tekstovi koje već govore o ovom problemu:
- Nacionalni investicioni plan za kulturu
- Markice za Hram (Svetog Save)
- Avalski toranj (drugi put)


Šta smo sve prećutali
"Oni koji ne mogu da razumeju i da vole Guču, ne mogu ni da razumeju Srbiju"

Piše: Ivana Stefanović
Izvor: dnevni list Danas

U poređenju sa nekim drugim svetskim centrima, Beograd je mali grad. Zvanično ima samo 1.6 miliona stanovnika. To je zaista sitnica prema šest miliona neke kineske varošice ili 15 miliona stanovnika Istanbula. Pa, iako nevelik brojem, Beograd je dostigao i očuvao duh velikog grada. Taj duh omogućila mu je pozicija kulturnog centra, tolerantnog, otvorenog, neksenofobičnog, centra u kome jedan važan, iako sićušan segment čine i njegovi dnevni radio programi klasične muzike.
Do pre kratkog vremena, kao mnogi drugi gradovi u svetu, Beograd je imao ovakve programe. Jedan se odvijao na Studio B tokom jednog dela dana, drugi vikendom na RTS programu Stereorama. U poslednja dva meseca ugašena su oba. Stereorama se više ne čuje u Beogradu iako kažu da se čuje u unutrašnjosti, pa može ponekad da se oslušne i u Žarkovu. Ali u Beogradu ne. Nešto malo ranije utihnuo je i program Koncerta Studio B. I to je kao i mnoge krupne pojave, prošlo bez ikakvog otpora. Ona manjina koja sluša umetničku muziku je izgleda neka ćutljiva manjina koja nema običaj da se javlja telefonom, piše protestna pisma i organizuje proteste. A i onda kada to učini, tihi pristojni protesti ostanu bez ikakvog odjeka.

Osim kompozitora Rajka Maksimovića i Politikinog kritičara radio programa Raška Jovanovića, o temi gašenja programa dosad se nije oglasio niko. Ni jedna ustanova, ni jedno udruženje, ni kompozitori, ni izvođači, ni muzikolozi, ni Srpska akademija nauka i umetnosti, ni jedan od fakulteta na kome se izučavaju razne muzičke discipline, a izgleda da nevladina organizacija koja bi se bavila pravima ovakvog manjinske slušalačke grupe, ne postoji. Grad Beograd, tj. njegov Sekretarijat za kulturu ćuti baš kao i Ministarstvo kulture (da li su uopšte čuli za taj slučaj, i da li je to za njih slučaj?).

Možda je Republička radiodifuzna agencija imala odrešene ruke i zakonsko pokriće da propiše tri mreže za nacionalno pokrivanje. Svakako je na menadžmentu ustanova da pronađu programe koje žele ili ne žele da emituju. Možda je svaki od faktora koji je učestvovao u zatvaranju umetničkih muzičkih programa imalo neku vrstu formalnog prava. Ipak, niko neće moći da ospori da je (pre)velika koincidencija da se to sve dogodilo takoreći u isto vreme kada je premijer države javno arbitritao i trubačko vašarište u Guči proglasio za kulturno merilo Srbije. Samo koju nedelju pošto je izgovorio da "oni koji ne mogu da razumeju i da vole Guču, ne mogu ni da razumeju Srbiju", stižu i posledice tako kreirane atmosfere u vidu gašenje dva programa sa umetničkom muzikom.

I da li je to ovde neko spominjao Evropu? Ako nije, onda bi trebalo.
U Evropu se neće moći sa ovakvom diskriminatornom kulturnom politikom. Ako je slušalaca umetničke muzike malo ne znači da ih nema i da je njihova kulturna potreba manje vredna. Naprotiv, ona je identična većinskoj, trubačkoj, turbofolklornoj i ruralnoj. Nema razlike u pravu na izbor muzike. S tačke gledišta zagarantovanih manjinskih prava, oko ove tvrdnje valjda ne može biti spora.
Na putu za Evropu u koju smo namerni putovati, čekaju nas obaveze, ne samo glede hapšenja haškog osumnjičenog, nego nas čekaju i takve "sitnice" kao što je zaštita prava kulturne manjine koja bi, gle čuda, da sluša Mocarta, Malera, Baha, Stravinskog, Palestrinu ali i sve domaće autore.

Ne kraju, nije kukumavčenje ozbiljnjaka već krajnje pragmatičan aspekt to što su kompozitori, pesnici, autori muzike i teksta, svi oni kojima se isplaćuju autorska prava putem obračuna po javnim izvođenjima, ovim izgubili svoje tržište za plasman svog proizvoda, svoje robe, tj. delimično im je oduzeto pravo na rad. Intelektualna svojina mora biti zaštićena od piraterije - o tome se još ponešto i kaže - ali takođe, intelektualnoj delatnosti u koju spada i umetnička muzika, mora biti obezbeđeno pravo na postojanje, tj. na kominkaciju sa publikom. Kako to izvesti bez ijednog specijalizovanog programa u medijima? Gde će ako ne na kanalima javnog radija i televizije svoje mesto da nađe savremena i tradicionalna, domaća i strana umetnička muzika?

Gašenje Stereorame i Koncerta Studija B naslanja se i na mnoge druge pojave koje je muzička javnost mirno progutala i prećutala. Možda će se ucveljena manjina kompozitora, izvođača, umetnika, ali i ogroman broj ljubitelja umetničke muzike malo utešiti ako otvore kablovski TV 24-satni kanal Mezzo. Taj kanal je našao interesa da postoji, za razliku od javnog servisa čija marketinška poruka koja glasi "vaše pravo da znate sve", (i) u ovom slučaju nije tačna.

[Domaci I.]

Najveća folk diva na Balkanu Svetlana Ceca Ražnatović nastupiće za Srpsku novu godinu ispred Savezne skupštine u Beogradu! Gostujući na Televiziji Pink, Ceca je rekla da će taj koncert organizovati Vlada Srbije. “Ceo život sam čekala da za Srpsku novu godinu pevam u Beogradu i sada mi se želja ispunila”, rekla je Ceca.

Iako to neće biti koncert na kojem nastup planira samo Ceca, već i drugi, izvođači koji nisu narodnjački, moram iskazati još jedno nezadovoljstvom odluke Vlade Srbije da novac iz budžeta Srbije koji pune i građani Centralne Srbije iskoristi za organizaciju koncerta za građane Beograda.

Još jedan dokaz centralizacije, iako se radi o niskoj ili bezvrednoj ili sirovoj kulturi, za organizaciju takve manifestacije potrebno je mnogo novca (kad budem saznao kolika će sredstva biti izdvojena iz budžeta Srbije napisaću ovde) koje plaćamo mi koji ne živimo u Beogradu.

Pitam po ko zna koji put građane Niša, Šumadije, juga i istoka Srbije: Još koliko godina planirate da budete donatori beogradskih manifestacija?

[Admini...]

Doček ipak na račun DSS-a
18:17 | izvor:Beta

Koncert za doček Nove godine, po starom kalendaru, u Beogradu organizovaće koalicija DSS-NS, kažu u toj koaliciji.


Komentari:

• Ekipa snova. Kod nas pop muzika pocinje da varnici nadrealistickim varnicama!!! Umjesto sivace masine i kisobrana, koji su se zatekli na hirurskom stolu ( kao u knjizi francuskog pisca Lautréamont-a ), kod nas na istom stage-u nastupa i Bora, i Rambo i Ceca!!! Toga se ne bi ni Salvador Dali sjetio!
(Kritika kritike, 19. decembar 2006 18:37)
   
• A DSS je uštedeo od džeparca?!, da nije možda ceo glavni odbor "Nosio Gajbe" pa su skupili za žurkicu??!!
Sve to ide iz džepa poreskih obveznika!
Sramota!
(Skipper, 19. decembar 2006 18:44)

[Admini...]

Nacionalni filmski festival prvi put u Novom Sadu
Kulturološki i politički konsenzus


Prvi Nacionalni filmski festival biće održan od 15. do 23. juna 2007. u Novom Sadu, u organizaciji Filmskog centra Srbije i Exita, objavljeno je na jučerašnjoj pres konferenciji u beogradskom Medija centru. "Došlo je vreme da Srbija dobije Nacionalni filmski festival, kako bismo se vratili na evropsku i svetsku filmsku mapu. U našoj kinematografiji javlja se velika potreba za festivalom ovog tipa, koji bi bio osmišljen po uzoru na zemlje u okruženju. Nacionalni filmski festival je idealan način za razvoj filmskih projekata i fondova", rekao je Dragan Kojadinović (na fotografiji), aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije.

Postojalo je, prema njegovim rečima, mnogo ideja i planova gde bi mogao ovakav Festival da bude realizovan. Konačan odabir pao je na Novi Sad, koji ima potrebnu infrastrukturu za održavanje festivala tog tipa. "Festival će poneti plahovitost i snagu koju ima Dunav, na kome će se održavati", istakao je Kojadinović. Prema njegovim rečima, potpisan je ugovor da se Festival održava u ovom gradu dve godine, nakon čega će biti raspisan tender, kojim će biti omogućeno da se festival preseli u neki drugi centar. Bojan Bošković, generalni menadžer Exita koji će sarađivati sa FCS na realizaciji i promociji Nacionalnog festivala, ističe da bi ovaj filmski festival u godinama koje su pred nama mogao da postane domaći brend, baš kao što je to slučaj sa našim najpoznatijim muzičkim festivalom. "Koncept Nacionalnog filmskog festivala je Grad festival, a cilj je povratak publike u bioskope i unapređenje filmske umetnosti kod nas", kaže Bošković. "To znači da će čitav prostor Novog Sada biti pretvoren u festivalsku arenu. Pored Srpskog narodnog pozorišta i nove scene na otvorenom u Katoličkoj porti, kao najvećih i glavnih mesta za prikazivanje filmova, niz drugih otvorenih bioskopa i bina sa filmskim, muzičkim i drugim sadržajima će doprineti oživljavanju grada, koji će se uskoro s pravom porediti sa drugim evropskim festivalskim centrima i prestonicama kulture".

Prema oceni organizatora, Nacionalni filmski festival bi tako trebalo da postane najznačajniji filmski događaj u Regionu i Evropi, koji bi okupljao značajna imena iz sveta filma. "Srbija bi trebalo da bude lider u Regionu na polju filma, jer je već dominantna po broju projekata. Čudi podatak da do sada nismo imali ovakav festival. Kinematografije u Regionu stasale su zahvaljujući festivalima poput onih u Sofiji i Sarajevu. Tako bi i nagrade koje bi se dodeljivale na festivalu ovog tipa bile značajne kako u estetskom tako i u materijalnom smislu. Na primer, uz Gran pri festivala autoru filma bila bi uručena i sredstva za naredni projekat. Nagrade bi morale da budu na najvišem mogućem nivou", istakao je Dragan Bjelogrlić, predsednik Upravnog odbora Nacionalnog filmskog festivala. Drugi značajan segment festivala ovakvog tipa odnosio bi se na promociju domaćeg filma u svetu, tako da će pristup tome biti izuzetno ozbiljan, jer mora da privuče ljude iz celog sveta.

Nacionalni filmski festival trebalo bi da Srbiji otvori vrata za dalji razvoj filmske i drugih industrija kulture koje su danas među najvećim biznisima u svetu. Domaća filmska industrija će ovim festivalom razviti nove odnose između kulture i ekonomije, obrazovanja i urbane regeneracije koja je preko potrebna našim gradovima u tranziciji. Iva Đurković, direktorka Nacionalnog filmskog festivala, istakla je da Nacionalni filmski festival mora biti festival apsolutnog političkog i kulturološkog konsenzusa, a njegovo rukovodstvo odlučilo je da raspiše nacionalni konkurs za osmišljavanje imena za prvi Nacionalni filmski festival. Kampanja pod nazivom "Kako se zove tvoj festival" biće vrlo brzo lansirana i u medijima, u kojima će se detaljnije govoriti o dinamici konkursa.

D. Jovićević
dnevni list Danas, 27. dec 2006.

[provincijalac]

Decentralizacija odlučivanja i demetropolizacija kulture
KULTURNA POLITIKA

Pre četiri godine domaći eksperti predstavili su pred Savetom Evrope prvi izveštaj o kulturnoj politici Srbije, koji je obuhvatao i naznake razvojnog plana u ovoj osetljivoj oblasti društva u tranziciji. Osnovni prioriteti ovog plana bili su decentralizacija i deetatizacija kulture, kreiranje stimulativnog ambijenta za tržišnu orijentaciju institucija kulture, novi pravni okvir u skladu sa evropskim standardima, multikulturalizam kao jedna od ključnih karakteristika društva i kulture Srbije, ponovno uspostavljanje regionalne saradnje i aktivna saradnja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i međunarodnim organizacijama. Većina aktera na kulturnoj sceni Srbije složiće se da su suštinske promene u kulturi izostale.

Poslednji zakon u oblasti kulture donet je 1994. godine, a nedostaju i osnovni strateški dokumenti nacionalne kulturne politike. Decentralizacija odlučivanja i demetropolizacija kulture ostala je u sferi neispunjenih obećanja, kao i osnivanje novih institucija kojim bi se odlučivanje prenelo sa političkog na stručni nivo. Zakonom o lokalnoj samoupravi mnoge regionalne i opštinske institucije kulture prepuštene su samovolji trenutnog odnosa političkih snaga na lokalnom nivou. Osim opšteg zakona, od promena 2000. čekaju se i posebni zakoni koji uređuju pojedine sektore u kulturi. Procesi privatizacije zasad se svode na nasumičnu rasprodaju bankrotiranih preduzeća, dok se podrška kulturnim industrijama najčešće ukazuje kao iznuđeno rešenje akutnih problema.

Postojeće prilike u kulturi izvan Beograda, Krdu opisuje kao "gušenje". "Decentralizacija ne znači umnožavanje državne birokratije", napominje osnivač KOV, zahvaljujući kom su mnogi proslavljeni autori svetske literature boravili u Vršcu.
Jedina dosad formirana nacionalna ustanova koja u određenoj meri "razvlašćuje" Ministarstvo od presudne reči u odlučivanju jeste Filmski centar Srbije, ali ovaj potez nisu pratili potrebni zakoni iz oblasti kinematografije, ni javna debata o kriterijumima odlučivanja, pa su mnoge odluke FCS - koji raspolaže značajnim sredstvima za tekuću produkciju i promociju domaćeg filma - i danas sporne. Marko Čkonjević, iz distributerske i producentske kuće Tuck Vision, ističe da bi prioritet budućeg Ministarstva kulture trebalo da bude zaštita intelektualne svojine. "Kad to reše, onda će sve biti lakše. Kultura treba da bude isključena od poreza, ali od toga je mnogo bitnije da se ona zaštiti, tj. da se zaštiti autorska i intelektualna svojina". Radoslav Zelenović, direktor Muzeja jugoslovenske kinoteke, upozorava da se domaći bioskopi pretvaraju u kafane i kafiće. "Ako se ovako nastavi, Beograd neće više imati bioskopa", naglašava Zelenović, koji smatra da je prioritet nastavak realizacije Nacionalnog investicionog plana, kojim su obuhvaćene centralne nacionalne institucije kao što su Narodni muzej i Muzej jugoslovenske kinoteke. "Ove ustanove su ušle u ambiciozan posao zaštite kulturnog nasleđa. Čuvanjem kulturnih dobara čuva se pamćenje jednog naroda", ističe Zelenović, koji naglašava i potrebu za donošenjem novih zakona o kinematografiji i zaštiti kulturnih dobara.

Kao najčešći problem, akteri u kulturi ističu nedostatak finansijskih sredstava i jasno definisane kulturne politike. Mirjana Lazarević, iz Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, smatra da postoje razni prioriteti. "Mi nismo budžetska kuća, tako da po pitanju finansiranja nemamo šta da kažemo. Svakako je prioritet ulaganje u gostovanja velikih umetnika. Ne žalimo se na postojeću podršku države ali para nikad dosta. Ove godine je 75 godina Velike dvorane Kolarca i mi bismo voleli da to bude pod pokroviteljstvom države, ali smo od nje dosad imali samo dobru podršku", navodi Mirjana Lazarević.

U producentskoj kući Jugokoncert smatraju da su prioriteti dvojaki. "Prioritet bi morala biti savremena prezentacija aktuelnog kulturnog trenutka kod nas i njegovo povezivanje sa dva osnovna segmenta - kulturna baština naše sredine i uključivanje u savremene evropske kulturne tokove. Kod nas ne postoji kulturna politika, što ne podrazumeva samo nedostatak zakona u kulturi, već nacionalni konsenzus o ovom pitanju", kaže direktorka Jugokoncerta Biljana Zdravković.

"Očekujem da se buduće ministarstvo kulture vrati profesionalizmu uspostavljenom u prvoj vladi posle oktobarskih promena", kaže Marko Omčikus, istoričar umetnosti i raniji direktor republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. "Posle upravo okončanog perioda u kome je koncept kulturne politike, ukoliko se uopšte može govoriti o nekom konceptu, zasnovan na nekim neproverenim vrednostima, ovaj resor bi trebalo da dobije neko ko nije opterećen nacionalnom mitologijom". Jedan od saradnika na izradi predloga Zakona o zaštiti kulturnih dobara Omčikus navodi da bi tu verziju predloga trebalo ponovo aktivirati, budući da su njegove odredbe zasnovane na pozitivnim evropskim iskustvima. "Verujem da će pored novih zakona biti potrebno revidirati neke od akata donetih u poslednje tri godine, kao što je Zakon o crkvama i verskim zajednicama, čije odredbe ozbiljno narušavaju integritet nacionalnog sistema zaštite kulturnih dobara", zaključuje Omčikus.

Arheolog dr Miomir Korać, rukovodilac projekta Viminacijum, ukazuje na iskustva zemalja u regionu koje su prezentaciju kulturnog nasleđa uklopile u svoju turističku ponudu i na taj način, između ostalog, obezbedile značajan deo sredstava za skupe arheološke i konzervatorske projekte. "Očekujem da buduće ministarstvo kulture ima više razumevanja za ovu oblast, koja možda ponekad deluje kao rupa bez dna od koje nema koristi. Nadam se da će ministarstva kulture, nauke, prosvete i turizma u budućoj vladi bolje sarađivati, kako bi se očuvale i koristile vrednosti koje smo nasledili od ranijih civilizacija. Činjenica da je na ovim prostorima rođeno šesnaest rimskih imperatora, mogla bi da bude privlačna desetinama hiljada turista svake godine", napominje Korać. Viminacijum, kao ekonomski održiv projekat, upravo bi mogao da posluži kao uzor budućim destinacijama kulturnog turizma u Srbiji. "Naravno, neophodna je sistematska podrška države, ne samo u oblasti legislative već i u adekvatnoj infrastrukturi", zaključuje Miomir Korać.

Sagovornici Danasa ukazuju da je konačnu reč u nekim od najkrupnijih pitanja u oblasti kulture poslednjih godina zapravo imalo Ministarstvo finansija - kao što su položaj samostalnih umetnika ili raspoređivanje sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Sistem odlučivanja je netransparentan, podložan diskrecionom pravu političkih garnitura, uglavnom zatvoren za nevladin sektor. Ratko Radivojević, novosadski glumac i reditelj, jedan od učesnika maratonskog štrajka u Pozorištu mladih, ističe da je upravo situacija u ovom pozorištu ogledni primer zašto je potreban nov zakon o pozorištu. "Posle sto sedam dana štrajka (a pre prebijanja, prim. aut), u Pozorištu mladih u Novom Sadu i u trenutku kada nam je direktor Tomislav Knežević, postavljen po stranačkim, a ne stručnim zaslugama, bezobzirno dodelio osam otkaza uprkos tome što smo u štrajku upravo zbog njegove umetničke nesposobnosti i neljudske bahatosti, treba li jači primer šta treba da bude prioritet budućeg ministarstva? Jedan član tog zakona morao bi da bude da direktora pozorišta ne može da postavlja partija nego da mora da bude biran putem javnog konkursa. Drugi član bi takođe morao da bude taj da svi oni koji žele da ulažu u kulturu treba da imaju poreske olakšice. Na taj način bi veliki broj programa, koje je dosad finansiralo inače siromašno Ministarstvo, mogao da bude realizovan sa mnogo više novca", kaže Radivojević. Nužnost novog zakona o pozorištu ističe i Dijana Milošević iz Dah teatra, koja ukazuje na trenutnu neregulisanost rada po ugovoru i glomazna institucionalna pozorišta. "Potreban je efikasniji sistem, koji pored državnih pozorišta, štiti i status mobilnih trupa", kaže Dijana Milošević. Ona navodi da osim većeg procenta učešća kulture u državnom budžetu, očekuje i poštovanje rokova za isplatu novca dobijenog na konkursu.

Milica Jovanović
Marija Isailović
list Danas, 8. 2. 2007.

[Domaci I.]

Decentralizacija odlučivanja i demetropolizacija kulture
KULTURNA POLITIKA

Nakon pročitanog naslova čitalac realno očekuje nešto ozbiljno na planu decentralizacije kulture. Ali...

Decentralizacija odlučivanja i demetropolizacija kulture ostala je u sferi neispunjenih obećanja, kao i osnivanje novih institucija kojim bi se odlučivanje prenelo sa političkog na stručni nivo. Zakonom o lokalnoj samoupravi mnoge regionalne i opštinske institucije kulture prepuštene su samovolji trenutnog odnosa političkih snaga na lokalnom nivou.

Ovo je sve što se u tekstu pominje a da je ozbiljno vezano za decentralizaciju. Pošto zagledamo bolje, vidimo da se ovde i ne misli na stvarnu kulturno-finansijsku decentralizaciju, kojom vlast na lokalu raspolaže sredstvima republike, ili republičkom pomoći uspeva da ostvari neki progres na tom planu. Ne, ovde se govori o decentralizaciji u smislu potrebe da se kultura odvoji od političke sfere, što je u stvari decentralizacija institucije, ali ne i prave moći da se kultura na lokalu pokrene.

Postojeće prilike u kulturi izvan Beograda, Krdu opisuje kao "gušenje". "Decentralizacija ne znači umnožavanje državne birokratije", napominje osnivač KOV, zahvaljujući kom su mnogi proslavljeni autori svetske literature boravili u Vršcu.

Nikad dovoljno potcenjivačkih reči upućenih provinciji. Naime, uspeh je kad se "proslavljeni autori svetske literature nađu nekakvim slučajem u Vršcu", ali je zato svakodnevni događaj da se takvi nalaze u Beogradu. No, kad pogledate ko je sastavljao tekst, mnogo vam je jasnije.

Milica Jovanović
Marija Isailović
list Danas, 8. 2. 2007.

Kao što se mnogo puta ispostavilo, kad provincijalac siđe kod onih Lastinih nastrešnica, želi što pre da zaboravi odakle je došao, i da se integriše u ono gde je stigao. Ne bih to nazvao kompleksom, ali neki problem postoji u ljudima koji se potom perfidno bore za to da što je moguće značajnije uguše i ono malo inicijative što postoji u ugroženim područjima, kako to - rekoh: perfidno - čini naša draga g-đica Jovanović.

[provincijalac]

Dobro, ali oni barem spominju te pojmove decentralizacija u kulturi i slicno, dok ovi nasi nista.

[Domaci I.]

Dobijam mejl sa nekog metal-foruma, i u njemu:

1. Legacy Promotion predstavlja: Cannibal Corpse u Beogradu

Cannibal Corpse 07. marta (sreda) nastupaju u SKC-u, pocetak 20h. Predgrupe: Urkraft + Disavowed + Amon Din. Cena karte 1200din, na dan koncerta 1500din.


2. Terra Nostra Promotions predstavlja: Kamelot u Beogradu

Kamelot, 14. april 2007-e, velika sala SKC-a, Beograd


3. A za 20.-i april specijalno iznenadjenje

Blackmore's Night, Dvorana Doma Sindikata, Beograd

Svakako bih da dodam i 14. mart i dolazak Iron Maiden-a.

Naravno, to što se sve održava u Beogradu samo je odraz moći među gradovima u Srbiji, na šta smo navikli, tako da nas više ništa ne može iznenaditi. Hteo bih, međutim, da obratim pažnju na niške "rokere" i "metalce", koji se raduju ovim događajima, bez razmišljanja o tom zašto se neki od ovih bendova ne bi uputio i u njihov grad. Za razliku od njihovih drugova iz Beograda, Nišlije plaćaju oko 900 dinara skuplje svaki od ovih koncerata. Karte za četiri koncerta jednog Nišlije koštaće najmanje 4x900 dinara više, s obzirom na to da mora platiti i put. Ako na svaki od ovih koncerata želi da ode, roditelji niškog rokera moraće da izdvoje najmanje 3600 dinara više od beogradskih. Što će reći da za mesec, mesec i po dana, imaju ne samo nižu prosečnu platu, nego i koncerte moraju platiti 3600 dinara skuplje nego roditelji u Beogradu. No, klinci su tu da uživaju, a na roditeljima je da novac stvore. Pogotovo ako se ovi ne pitaju ono što zaboravljaju i njihova deca, iako svake nedelje, ako žele da se zabave, moraju kupovati povratnu kartu do Beograda.

[provincijalac]

Primeti da kulturna centralizacija zavisi od medijske. Medijska je mnogo opasnija, generise sve druge vidove centralizma. Nis nema glasilo, nema ni novinare. A od kulturnih institucija ako kazem da NKC igra glavnu ulogu onda je svima jasno kako stoje stvari.

[provincijalac]

Dolaze Stounsi u Beograd 14. jula. Pola Nisa kupilo karte. Naslov u Novostima:

Stiže ceo Niš 
Večernje Novosti - Subota, 31. Mart 2007.


Klinci iz unutrasnjosti podrzavaju kulturnu centralizaciju.