Centralizacija obrazovanja

[provincijalac]

Na Medicinskom fakuletu u Nišu juče je diplomirao prvi farmaceut u istoriji te visokoškolske ustanove i Niškog univerziteta. Studentkinja Ivana Dedić položila je diplomski ispit sa desetkom.

- Upisala sam fakultet kao 35. na listi, ispod mene je bila crta kojom se završavao spisak studenata koji će studirati iz državnog budžeta - rekla je novinarima prva niška farmaceutkinja, za koju profesori tvrde da je vanredno kvalitetna.

Dekan Medicinskog fakulteta Milan Višnjić je dodao da je "reč o istorijskom trenutku" jer je promenjena dosadašnja praksa da diplomirani farmaceuti u Nišu svoje diplome stiču isključivo u Beogradu. On je podsetio da su se formiranju odseka za farmaciju 2002. oštro protivili i resorno ministarstvo i beogradski Farmaceutski fakultet.

Danas

[Ljubo Gazivoda]

Dakle, to je bila prva pobeda Niša nad beograždanskom hegemonijom!? Epohalno!

[Plodni bizon]

Centralizacija u sektoru obrazovanja je neminovnost u jako dugom periodu i dalje ce tako biti sigurno bar jedan vek. Stipendije koje daje drzava i koje daju lokalne kompanije vece su u Beogradu i to po nekoliko puta za talentovane ucenike nego za one u provinciji. Mladi prelaze da zive u Beograd kako bi stekli pravo na te povoljnosti. Nedavno se zavrsilo svestko prvenstvo u matematici za srednjoskolce gde je pobedio neki mali Beogradjanin. Sve novine javljaju da je upravo iz Beograda, mada se u tekstu provlaci da je "iz Valjeva u trecoj godini gimnazije resio da predje u Beograd". Rekao je ocu da mu Beograd nudi bolje mogucnosti za napredak. I eto tako imamo danas beogradsko dete koje osvaja medalju. Kako onda da ne bude na delu centralizam i u obrazovanju ako je u svemu drugom?

[Plodni bizon]

Uzicke skole tragaju za predavacima - naslov u Blicu! Kako i ne bi kad se retko koji student iz Uzica vrati u taj grad posle zavrsenih studija u Beogradu. Vecina diplomaca i postdiplomaca ne vraca se u svoje selo nego ostaje da prezivljava u Beogradu, cineci Beograd bogatijim za jos jednog visokoobrazovanog pojedinca, i siromasnu lokalnu zajednicu iz koje je dosao. Naravno, u Beogradu nije tesko naci posao, pogotovo oni koji su zavrsili jezike, a o toj struci je rec u tekstu koji citam. I nikoga nije briga... Lokal je inertan ali i vezanih ruku jer nema sta da ponudi, Beograd (tj.Srbija) se pravi gluv i slep.

[direktor bolnice]

A kad odu u BG zezaju ih sto su juznjaci:smrdite,ne kupate se,neznate da govorite,nevaspitani ste..

[provincijalac]

Mesta ni ove godine, kao i ranijih, neće biti dovoljno za sve, ali najviše slobodnih kreveta - 9.558, ponudiće 11 domova Studentskog centra Beograd.

U Nišu mesta ima za 916 akademaca, Kragujevcu za 602, Čačku - 200, Kraljevu - 68, Boru - 270, Užicu - 112, Novom Sadu - 2.190, Zrenjaninu - 208, Subotici - 757, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Blacu više od 1.000.

[Nebojsa]

Da, da, samo sto ta mesta u Beogradu ne znace da ce njih da koriste Beogradjani, jer prema zakonu domovi sluze za smestaj studenata koji zive van teritorije grada. Informacija u prevodu znaci da je Beograd otvoreniji od drugih gradova, sto je i logicno jer je najveci.

[Domaci Zdajnik]

Zar ti to nimalo ne govori o tome da je na delu centralizacija u oblasti obrazovanja? Koliko će mladih studenata iz unutrašnjosti završiti u studenjacima Beograda, i svi potom želeti da ostanu u tom gradu po završenim studijama. Koliko se mladih vrati u Leskovac (odgovor: 5% od broja otišlih na studij u Beograd)? Da li bi tako bilo kad bi se taj gradić pretvorio u univerzitetski centar? A vidim da se još i više sada ulaže u izgradnju beogradskog univerziteta, šire se kapaciteti... znači da se Beograd sprema za priliv novih akademskih građana, onih koji razmišljaju. A ono po provinciji što ostane... ma ko jebe provinciju!

[provincijalac]

nazalost ne znam izvor ovih informacija, ako neko sazna neka javi. ali pogledajte ove podatke!

Mada je za proteklih pola veka urađeno mnogo na opismenjavanju građana Srbije, podaci poslednjeg popisa stanovništva su prilično onespokojavajući, s obzirom na to da se 232.925 građana Srbije potpisuje palcem. Od jedan do tri razreda osnovne škole imaju 2.863 stanovnika Republike, od četiri do sedam razreda osnovne škole završilo je 896.847, a bez potpunog osnovnog obrazovanja je 1.509.462 građana. Srednju školu završilo je 2.596.348, višu 285.056, a fakultetsku diplomu ima 411.944, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U ovom poslednjem popisu, pismenim su smatrana lica koja su završila više od tri razreda osnovne škole, kao i ona sa jednim do tri razreda, ali i bez škole ako su bila u stanju da napišu, pročitaju kratak tekst u vezi sa svakidašnjim životom.

Kakva je struktura nepismenih? Kako kaže saradnik Republičkog zavoda za statistiku Snežana Lakčević, najviše je nepismenih među starijima od 60 godina. U centralnoj Srbiji nepismenih je 145.961, dok ih je u Vojvodini znatno manje – 26.777.

Objašnjavajući uzroke veće nepismenosti kod nežnijeg pola, Snežana Lakčević kaže da je to posledica niskog nivoa ekonomske razvijenosti, ukorenjenih tradicionalnih normi i podređenog položaja žene u društvu i porodici. Mada se učešće nepismenog stanovništva smanjivalo u periodu od 1953. do 2002. godine, razlika po polu se povećavala na štetu žena. Prema podacima popisa iz 2002, učešće žena u ukupnom broju nepismenih je 84,9 odsto. Nepismenost je veća kod poljoprivrednog stanovništva (5,67 posto) nego kod onih koji se bave drugim zanimanjima.

Najviše nepismenih je na jugu i jugoistoku Srbije, Bujanovcu (3.586), Babušnici (1516), Vladičinom Hanu (2.146), Vlasotincu (2.582), Leskovcu (10.305), Prokuplju (2.965), Vranju (4.607), Aleksincu (3.188), Majdanpeku (1.269), Negotinu (2.329). Ove i još neke opštine imaju više od 10 odsto nepismenih.
U Obrenovcu( 2.171), Smederevu (3.300), Smederevskoj Palanci (1.565), Grockoj (1.954), zatim u beogradskim opštinama Paliluli (1.963), Voždovcu (1.361), Rakovici(736), u Novom Beogradu (1.178). U Sremskoj Mitrovici je popisano 2.163 nepismenih, u Inđiji (1.239), Gornjem Milanovcu (1.185), Šidu (1.996), Pančevu (2.997), Kikindi (2.287), Bačkoj Palanci (2.210), Paraćinu (2.262), Jagodini (2.275), u Šapcu (4.963), Loznici (3.548), Knjaževcu (3.375), Trsteniku (2.210), Zemunu (2.723). Najmanje nepismenih je u Beogradu.

[Plodni bizon]

Najviše nepismenih je na jugu i jugoistoku Srbije...
Najmanje nepismenih je u Beogradu.

To je samo jos jedan dobar, ma sta dobar - odlican, pokazatelj centralizacije u oblasti obrazovanja. Kako ne bi bilo najmanje nepismenih u Beogradu kad svi ambiciozniji ljudi imaju zadatak da odu u Beograd ako zele nesto od svog zivota da naprave. Drugde ti nije omoguceno, drugde moras da zapnes da stvoris beogradske uslove, pa ako za sto godina uspemo, mozda cemo i mi moci da se pozabavimo sobom.

[DaXa]

Da li mi neko mozhe reci koliko stranih jezika mogu da uche beogradski osnovci?

[provincijalac]

razmisljao sam da li da ovo ode u analizu medija posto se ovde jako lepo vidi koliko mediji, novinari i nacelnici skolskih uprava ne razumeju materiju kojom se bave, da ne idu duboko u problem nego sa povrsine grebu po njemu, naslucujuci da bi problem mogao da bude "iseljenje stanovnistva ali i losa ekonomska situacija" kao da ono iseljenje nema veze sa ekonomskom situacijom, nego se verovatno iseljavaju zbog cudovista iz kursumlijskog jezera ili djavolje varosi!

U niškim i kruševačkim školama mnogi profesori su prekobrojni
Đačke klupe poluprazne

U osnovne škole u Rasinskom okrugu danas krenulo 2.419 prvaka, pa će mnoga isturena odeljenja, u kojima uče po dva đaka, dogodine biti ugašena. Zbog manjka učenika, u Nišu je 70 profesora višak.

NIŠ/KRUŠEVAC- U osnovnim i srednjim školama u Nišu pred početak nove školske godine evidentiran je višak od oko 70 profesora i nastavnika. Najčešće su prekobrojni učitelji i profesori, čiji su predmeti u nastavnom programu zastupljeni sa manjim brojem časova, dok su, zbog reformisanog plana i programa za peti razred profesori engleskog jezika ostali bez polovine ranijeg fonda časova. Profesorski višak stvara i činjenica da je u školama iz godine u godinu sve manje novoupisanih đaka. Dragan Gejo, načelnik Školske uprave u Nišu izjavio je ovim povodom da je krajnje vreme da se obrazovanje u srednjim školama i na univerzitetima u Srbiji usaglasi sa realnim potrebama, ali tako što bi se na nivou lokalnih samouprava jasno projektovalo koji su to kadrovi koji će imati realnu šansu da se zapošljavaju u narednih desetak godina.

- Uz takve procene i planiranje ne bismo dolazili u situaciju da među novoupisanim brucošima na Univerzitetima bude najviše onih koji se školuju za profesore predmeta kod kojih u školama već ima tehnoloških viškova. Tako bi se eliminisale i nelogičnosti da na jugu Srbije ima viška profesora matematike, dok taj predmet u Vojvodini predaju i nesvršeni studenti - kaže Gejo i dodaje da ovo nisu problemi školskih uprava već državne politike.

U školama Nišavskog okruga ima oko 6.500 zaposlenih, od kojih oko 1.200 putuje ceo radni vek i od opštine dobijaju po 4.000 dinara mesečno za prevoz, a ta suma bi se mogla uložiti u izgradnju novih i bolje opremanje postojećih škola.

Slična situacija je i u Rasinskom okrugu, gde će u prvi razred danas opet krenuti manje đaka-prvaka nego lane. Samo u opštini Brus otvoreno je 10 odeljenja sa po jednim ili dva učenika trećeg i četvrtog razreda, što znači da će ove škole dogodine biti zatvorene.

- Đaka je ove godine manje, pa je, samim tim, manje i časova i radnih mesta u školama. Učitelji koji su završili četvrti, preuzimaju prvi razred, ali, pošto je stotinak dece manje, odmah se pokazalo da je šest učitelja višak. Školska uprava se potrudila da te učitelje uposli, pa niko u srednjoj, ni u osnovnoj školi neće ostati bez posla. Stav Školske uprave je da se novi predmeti ponude nastavnicima sa nepunim radnim vremenom, pa tek da se, za „ višak časova“ koji ne mogu da se rasporede, raspisuju konkursi i upošljavaju novi ljudi. Samo su matematičari deficitarni kadar, a najviše je učitelja, profesora fizičkog, hemije i geografije - kaže Mirjana Zlatanović, načelnica Školske uprave za Rasinski okrug.

U osnovne škole je u ovom okrugu danas krenulo 2.419 prvaka, a u srednju 2.417 učenika, što je manje nego lane.

PRVAKA SVE MANJE

KURŠUMLIJA - Ove školske godine će u prvi razred u svim kuršumlijskim osnovnim školama, krenuti oko 220 đaka, a pre samo tridesetak godina, prvaka je bilo više od 500. Razlog je iseljavanje stanovništva, ali i loša ekonomska situacija, pa se roditelji odlučuju uglavnom za po jedno dete. „Iako je od prošle godine po zakonu obavezno pohađanje predškolske ustanove, nekoliko dece iz udaljenih sela nisu bila u mogućnosti da dolaze na pripremnu nastavu ali su, zbog specifičnosti terena opštine, ipak upisani u školu“ kaže Boban Luković, direktor predškolske ustanove „Sunce“ u Kuršumliji.

[Plodni bizon]

Razlog je iseljavanje stanovništva, ali i loša ekonomska situacija, pa se roditelji odlučuju uglavnom za po jedno dete.

I ne pada im na pamet to sto se Kursumlija seli u Beograd?

Zasto ne sprovedu istrazivanje koliko se osnovnih i srednjih skola otvara iz godine u godinu u Beogradu pa da uporede sa tim koliko se istih skola zatvara po Srbiji? 

[Johnny_kG]

Off Topic - Joj Boze... ja sam zaboravio i da Kurshumlija postoji, koliko se "chesto" spominje u medijima....

[provincijalac]

Zasto ne sprovedu istrazivanje koliko se osnovnih i srednjih skola otvara iz godine u godinu u Beogradu pa da uporede sa tim koliko se istih skola zatvara po Srbiji?

moguce je i da vlasti i mediji nisu u stanju da objave sokantne podatke posto oni vise nikoga ne mogu ni da pogode. svi mladi koji ne zele da zivotare po selima a idu u srednju skolu planiraju odlazak u beograd, a neki vec posle osnovne skole. roditelji ih spremaju godinama za preseljenje u obecani grad. taj ritual je znak prelaska u novi zivot, prati ga svecano odevanje, odusevljenje.... nije mala stvar, i onda je glupo ocekivati od tih ljudi da se zapitaju zasto nisu bolji uslovi za obrazovanje u njihovom gradu. oni na svoja mesta gledaju kao na tek usputnu stanicu do beograda.

U niškim i kruševačkim školama mnogi profesori su prekobrojni

sve vise ce biti tih prekobrojnih.