Centralizacija medijskog prostora

[provincijalac]

Znate sta je bilo najinteresantnije sto sam skoro cuo na Beograd 202? Kazu bilo neko istrazivanje i utvrdili su da uprkos slabom primanju u unutrasnjosti, covek koji tamo zivi ima manje potrebe od onoga koji zivi u Beogradu. Kaze se da onaj iz unutrasnjosti ima ukupan manjak u budzetu za mesec dana u iznosu od par stotina dinara, dok onaj u Beogradu ima manjak od oko 3000 dinara.

[Domaci I.]

B 92, četvrtak | 18. maj 2006 | 16:20
ZAGLAVIO SE AUTOBUS U NEKOJ ULICI U BEOGRADU

Na centralnim vestima TV B92, vest o tome da se jedan autobus GSP-a zaglavio u nekoj ulici u Beogradu. (Pretpostavljam da će ovo biti razlog da se ugroženi putnici i prevoznici obrate gradskoj upravi radi proširenja kolovoza sa 10 na 15 metara.)

Evo sad su rekli da se radi o nekom prostoru ispod nadvožnjaka kod Centra Sava. Potrebno je povisiti nadvožnjake, tvrdi spiker. Posle polučasovnog manevra vozač je uspeo da ispravi autobus i reši problem.

[Domaci I.]

Ja moram da postavim jedno pitanje koje mi čitavog dana ne silazi s' uma:

Da li je B92 (Beograd 92) lokalna ili republička televizija?

Čitavog dana javljaju o događajima u Beogradu. A čini mi se da su dobili republičku TV frekvenciju.

Šta mislite, koliko prostora u tim tzv. republičkim medijima (a pre svega nas zanima televizija) zauzima Beograd?

[Plodni bizon]

Odavno se zna da je 80% medijskog prostora rezervisano za Beograd. Pa to stoji i u 20 Zasto ako se dobro secam. Pretpostavljam da je to bilo retoricko pitanje. Jeste, neverovatno je da republicka tv stanica forsira jedan grad, ali to bi jos trebalo da podstakne neraspolozenje prema tom gradu i takvoj vrsti medija. Ionako valjda postoji nategnutost izmedju Beograda i ostatka Srbije. Jos malo pa ce da pukne. Cak bi mozda tome pripomoglo medijsko forsiranje glavnog grada. Jos da izgrade jos neko svetsko cudo i mozda ce provincija konacno da poludi i krene u kontru.

[Domaci I.]

Da, ja sam to znao tada, ali tada je B92 bila lokalna (beogradska) televizija. Sada je republička, dakle, ima obavezu da obaveštava o čitavoj Srbiji (mada ne znam da li je zaista vezana bilo kakvom obavezom prema čitavoj Srbiji).

Juče mi je Vlada (strangelove) pričao o nekoj info emisiji na TV Pink, gde je neki glavni menadžer Beograda ili gradski arhitekta, pričao o tome šta se sve gradi u Beogradu. Kaže da je trebalo gotovo pola sata da ispriča samo koji su to objekti, o čemu se radi, dok je spiker to podsticao frazama tipa: "Šta se to novo gradi u NAŠEM velegradu?" misleći pri tom na velgrad kao grad Srba, kao da izgradnja tog grada doprinosi boljem životu svih građana Srba, iako je sasvim suprotno zavisno od ovoga.

Sve republičke televizije interes vide u dodvoravanju beogradskoj publici jer je tamošnji gledalački kapacitet najveći, i to je na neki način razumljivo. Do prezasićenja ne može da dođe jer se Beograd konstantno uvećava, naseljava, tako da je i medijska, kao i svaka druga budućnost Srbije - tamo.

Možemo možda da se uzdamo u to da će jednom postojati neka jača i kvalitetnija regionalna ili lokalna televizija koju ćemo moći da gledamo umesto B92 ili RTS-a, koje u ovom slučaju više nemamo razloga da pratimo.

[Plodni bizon]

Birački spisak na netu samo za Beogradjane
Nedelja, 19. novembar 2006. 18:27

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da samo gradjani Beograda preko interneta mogu da provere da li su upisani u birački spisak kako bi ostvarili pravo glasanja na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine.

U saopštenju RIK-a navodi se da Beogradjani mogu da provere da li su na spisku u svojoj opštini preko internet adrese zis.beoland.com ili zis.bg.gov.yu.

Na tim veb adresama takodje je moguće saznati adresu biračkog mesta.

U ranijem saopštenju, RIK je naveo da svi gradjani Srbije mogu da ostvare uvid u birački spisak i zatraže njegovu ispravku, upis ili brisanje, izmenu ili dopunu.

(Beta)

I internet je medij. Ja to pravdam kao oni novobeogradjani koji su se smejali tome sto nemamo infrastrukturu, medije, pare, obrazovanje, pa i ne zasluzujemo nista bolje. E, sad, postoji podatak da je 80% korisnika interneta u Srbiji - u Beogradu. Sta ce nama internet.

[Plodni bizon]

"Kkkkakko vi... kako... mislim... oni su... hteo sam samo... da ne pomislite... zar ne mislite... to su... to je... tttto smo..." (Cosic sa TV5)

E ne mogu da verujem kakav prostak vodi emisiju Peta Noc. Ova Petica nema kvalitet ni za televiziju ulice. Zasto ne zaposle nekog mladog novinara koji se koliko tooliko razume u politiku... jao, kakvi nam ljudi indoktrinisu narod...

[sAngiE]

A nesto nisam videla Isidoru na Belle Amie-u? Sta joj se desilo? Nema se para?

[Domaci I.]

Šta mislite o tome da li se na medijima (mislim na republičke) politički problemi prezentuju na pravi način? Ovde mislim na prezentaciju ključnih problema koji more državu ili veliki deo njenih građana. Kako definisati odnos medija prema građanima i realnim političkim pitanjima ako ovi prenose ne samo ono što nema veze sa političkom zbiljom, već ono što se pokazuje kao politički relevantno u datoj situaciji?

Ovo pitanje sam postavio pre svega razmatrajući koje sve teme obrađuju najpopularnije TV stanice u zemlji (RTS i B92 pre svih), od kojih su neke i u pogledu kvaliteta priznate kao eminentne za politička pitanja. Sa aspekta građanina Niša, ili svesnog građanina koji ne živi u Beogradu, pitam se koliko je važno za nas da znamo koliko dana Šešelj gladuje u Hagu, da li će Kosovo pasti u ruke kosovskih Albanaca, da li će DS ući u koaliciju sa LDP-om ili Narodnjacima, da li je lider PSS-a na "pripremama za mesto premijera" u inostranstvu, da li je SPS ponovo zapretio ratom za Kosovo...? Koliko mediji spekulišu ovakvim informacijama, da li to čine iz svoje nespretnosti, da li iz razloga što poznaju svoje gledaoce i znaju šta oni žele da vide (kao u slučaju NTV-a, tj. Niške televizije, kada je Diferencija otišla da preda izveštaj o Nacionalnom investicionom planu za kulturu i decentralizaciji, a tamo kazali kako Nišlije ne žele decentralizaciju pa samim tim i ne žele to da im prikazuju), odnosno šta ne žele da vide, da li otud što zaista žele da indoktrinišu građane tako da postanu apolitični, odnosno da ih politika zanima samo u onom pogledu koji se njih neposredno ne tiče?

[Domaci I.]

Ne mogu da poverujem da vas ova stvar ne zanima. Na delu je indoktrinacija, i traje već više od jedne decenije; drogiraju vam komšije, prijatelje i ideološke saborce ukoliko se sami za nešto valjano borite. Kreiraju javno mnjenje, kreiraju to što ćete misliti, a narod sedi i poslušno blene u TV ekran ili čita novine onako kako vernik čita Bibliju.

Boris Tadić je danas obišao sa beogradskim kolegama iz DS-a opštinu Bor, i umesto da tim onemoćalim ljudima ukaže, pa makar i slaže, da će se njegova stranka zalagati za decentralizaciju i da će dovesti investitore u to bedno mesto iz koga svake godine ode više hiljada mladih na studije u Niš ili Beograd, on govori o problemu - BELE KUGE!

9. decembar 2006. | 15:19 | Izvor: FoNet, Beta:
On (Boris Tadić, primedba A. K.) je kazao da bi umesto da vodi ratove, Srbija trebalo da rešava problem "bele kuge" naučnim metodama, dodajući da 200.000 porodica u Srbiji želi, a ne može da ima dete.

Gospode! Dakle, primarno je reč o Kosovu, pa čak govori o tome da li će Srbija voditi rat za Kosovo! A govori pred ljudima koji se guše i razboljevaju procentualno najviše u Srbiji jer je zagađenje u Boru već konstantno na najvišem nivou u zemlji; govori pred ljudima koji nemaju šta da jedu jer je prosečna plata oko 8 hiljada dinara! Gde je 30% stanovništva nezaposleno! Gde je cena stana u centru grada nešto više od 6 hiljada evra! (što pokazuje koliko vredi živeti u Boru)

Da je tako samo sa Demokratskom strankom! ali tako čine sve! Populisti!

[Admini...]

"U Srbiji mnogo bolje nego 2000."
13. decembar 2006. | 08:52 | Izvor: Beta 

Kragujevac -- Zamenik direktora Zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da se danas u Srbiji živi mnogo bolje nego 2000.

Kovačević je na TV Kragujevac izjavio da se ne može osporavati enormni ekonomski napredak i dodao da je notorna činjenica da se danas u Srbiji živi mnogo bolje nego 2000.

Kovačević je, upoređujući prosečne plate iz 2000. s današnjim, rekao da je njihov realan rast veći od 130 odsto. On je ocenio da, i pored visokog nivoa stanovništva koje je ranjivo u pogledu standarda i siromaštva, Srbija nema visoku stopu siromaštva jer je ona 6,5 odsto, što je veliki napredak u odnosu na raniji period.

Kovačević kaže da se ne mogu osporavati enormni napredak standarda, ukupne ekonomije i industrijske proizvodnje.

postavio Mizant / kao primer medijske centralizacije

[Domaci I.]

Ne znam kako vas ne dotiče ovo, ali mene bitno iznenađuje smelost nekog iz Beograda da izađe i na televiziji u jednom od većih gradova centralne Srbije kaže kako je u Srbiji bolje, a da se istovremeno u tom gradu živi bitno gore nego ikad do sad.

Kovačević je na TV Kragujevac izjavio da se ne može osporavati enormni ekonomski napredak i dodao da je notorna činjenica da se danas u Srbiji živi mnogo bolje nego 2000.

Ovo je taj momenat specifične medijske centralizacije. Naime, šalje se informacije koja briše one specifičnosti u izveštaju koji govore o tome da se jedan deo zemlje razvija, napreduje, dok drugi propada. Posebno me iznenađuje, kao što rekoh, što neko iz Zavoda ima hrabrosti da tako radi baš na jednoj televiziji u Centralnoj Srbiji, i to u gradu koji je u prilično lošoj situaciji.

Ne samo sada kada se govori o boljem životu na nivou cele Srbije dok se on ostvaruje samo u jednom njegovom delu (koji izvlači čak i prosek čitave Srbije), već i onda kad se govori o gorem životu, o lošim uslovima za život, poistovećuje se čitava Srbija i time stvara medijska blokada za informaciju koja je značajna za realno viđenje stvari u zemlji koja je bogata teritorijalnim različitostima u pogledu standarda.

Na primer, kad se kaže kako je u Srbiji jako loše, i tada se generalno stanovništvo Srbije složi, a ispred svih građani gde se zaista najgore živi (građani Južne i Istočne Srbije), ali i oni sa severa, iz Beograda, kojima je zaista loše, ali ni blizu onako i na onaj način koliko je to za ove druge građane iste države. Ipak, izjava je generalna, ona se odnosi na čitavu zemlju, i mi zajedno kukamo sa građanima Beograda iako oni svojom platom mogu da računaju na realizaciju koja je veća od pet do deset puta.

Na delu je ne samo medijska centralizacija, već i metod koji ova podstiče uljuljkivanje i dezinformisanje, specifičnu indoktrinaciju kojom se ugroženo stanovništvo miri sa situacijom, pri tom bez znanja o tome kakvo je zaista stanje stvari. Nešto slično je radio i RTS u vreme vladavine Miloševića.

[Shumadija do Tokija]

Kovačević je na TV Kragujevac izjavio da se ne može osporavati enormni ekonomski napredak i dodao da je notorna činjenica da se danas u Srbiji živi mnogo bolje nego 2000.

Ne može se osporiti, da su plate realno veće, i to naročito u javnom sektoru (zdravstvo, sudstvo, školstvo, policija itd.), a pored toga pojavile su se i ove silne banke, sa svojim karticama, kreditima itd, tako da je u principu i javna potrošnja značajno porasla (kupuju se novi televizori, bela tehnika, automobili, pa eto samo primer otvaranja Tempa u Nišu, kolika je panika bila i koliko se samo TV-a prodalo za jedan dan, slično je bilo kad se otvorio Metro u Kragujevcu). Znači to što je Kovačević rekao donekle stoji, mada se ne bih baš složio sa pridevom "enormni", kada se govori o ekonomskom napretku.
Mizante potpuno si u pravu, što se tiče gledanja proseka u Srbiji, koji sakriva suštinu, a to je da je ekonomski položaj ostatka Srbije (van Beograda i Vojvodine), krajnje nepovoljan. Kada sabereš  Beograd i Blace npr. dobiješ prosek od oko 20.000 din mesečno, ali to nikako ne znači da se u proseku u Beogradu i Blacu živi relativno solidno. I onda se već po tradiciji političari pred izbore razlete po Srbiji i govore o neophodnosti "ravnomernog regionalnog razvoja". Stvarno mi je više muka od toga.


Inače, sinoć je na TV Bastilji bila neka vest o tretmanu raka, aktivnim jodom, koji se za sada u Srbiji sprovodi jedino u Kamenici i Kragujevcu, a postoji veliki broj pacijenata kome je ovakav tretman neophodan. Čitajući vest voditeljka je rekla, kako se za sada, ovaj tretman može dobiti jedino u "unutrašnjosti" pri čemu je na reč "unutrašnjost", napravila takvu facu gađenja, kao da se radi o debelom crevu punom gov..a. Zamislite molim vas, postoji nešto u Srbiji, što nema u Beogradu!!! Skandal!!! Pod hitno napraviti 10 centara u Beogradu za ovaj tretman, pa ne mogu valjda Beograđani, da se guraju sa nama geacima iz "unutrašnjosti" u istom redu!?

[Admini...]

Podivljale cene u Novom Beogradu
U nekadašnjoj „radničkoj spavaonici” poslednjih meseci stanovi poskupeli i do 30 odsto



Prosečne cene stanova u Beogradu u periodu januar – jun ove više su nego u isto vreme prošle godine za 4,7 odsto, tvrde statističari. Međutim, tako nije i sa sve elitnijim Novim Beogradom. U nekadašnjoj „velikoj radničkoj spavaonici” poslednjih meseci zabeležen je rast cena od čak deset do trideset procenata. Kako upozoravaju stručnjaci, cene će bukvalno divljati sve dok ne počne masovna stambena izgradnja, to jest otvaranje velikih gradilišta. Na primer, za izgradnju 2.000 stanova. A do tada pojedini mali investitori ubiraće velike profite. Zarada se kreće između 30 i 40 odsto, što graditelji naravno ne priznaju, a visoke cene pravdaju državnim nametima. Statistika kaže da je samo u našem glavnom gradu potrebno 50.000 novih stanova, a godišnje se izgradi tek oko 3.500. Istovremeno, kako se procenjuje, u prestonici oko 150 do 200 stanova mesečno „promeni” vlasnike. Odsustvom nekada najvećih investitora (Vojske i MUP-a), koji više ne grade, ta praznina se, smatra Branko Nešić, sekretar Udruženja građevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda, i te kako oseća.

Pored toga, od velikih građevinskih firmi ostali su samo „Energoprojekt” i „Ratko Mitrović”. A zbog nerazvijenosti građevinske operative ubuduće će mali preduzimači morati da se udružuju u konzorcijume kako bi izneli zahtevnije poslove.

– Tek kada krene masovna blokovska gradnja, recimo novih naselja kao što je Univerzitetsko selo ili naselje u Višnjičkom polju, realno je očekivati pad cena na tržištu. Do tada uslove će diktirati mali investitori koji su očigledno navikli samo na „masne” zarade – kaže Nešić.

Za Nešića je neobjašnjivo da cena kvadrata za stan kod „Beogradske arene” dostiže čak 2.500 evra, a da se, u neposrednoj blizini, u naselju Retenzija, između Novog Beograda i Zemuna, kvadrat stambenog prostora može kupiti za „samo” 900 evra. Mnogi smatraju da vlasnici placeva i trošnih kućeraka na prestižnim lokacijama jednostavno „naduvaju” cene, koje će na kraju platiti kupac novosagrađenog stana.

– Svaka baba danas zna da za udžericu na Vračaru može da dobije 100.000 evra. U svetu je to drugačije rešeno, pa oni koji imaju nekretninu u centru grada, ili je toliko cene, moraju da plate porez na „zacepljene” sume. I tada cene padaju – objašnjava naš sagovornik.

Đorđe Bobić, gradski arhitekta, slaže se da velika tražnja diktira rast cena, mada priznaje da u gradu nema dovoljno pripremljenih lokacija za novu izgradnju. To je, kako kaže, dovelo i do rasta cena za čak 30 odsto, poput onoga u Novom Beogradu, koji se po atraktivnosti polako izjednačava sa Vračarom.

– Važno je i to što nema prave konkurencije među investitorima i izvođačima radova, a ovo opet otvara prostor za sticanje velikog profita. Tek za dve-tri godine možemo očekivati stabilizaciju na tržištu. Tada će cene biti primerenije, a zarada investitora svedena na razumnu meru – veli Bobić.

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović upozorio je pre nekoliko meseci, na konferenciji posvećenoj stambenoj politici u Srbiji, da država mora da se obračuna sa pojedinim investitorima koji stiču ogromna bogatstva. Tom prilikom je odbacio sumnju da su stanovi skupi zato što je skupo građevinsko zemljište. Kao primer naveo je da gradska skupština gradi neprofitne stanove, koji koštaju 700-800 evra po metru kvadratnom, i zaključio da investitori koji zarađuju od 600 do 1.500 evra ostvaruju ekstraprofit. Država, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo više da im pomaže, već da im stane na put.

Investitori naravno negiraju da je građevinarstvo najunosniji biznis u Srbiji. Njihova zarada je, tvrde, tek negde oko 10 odsto. Ali, prema podacima jedne od većih beogradskih privatnih građevinskih firmi, ukoliko na lokaciji postoje prethodni vlasnici, njima po nekom nepisanom pravilu pripada 25 odsto od ukupne vrednosti izgrađenog prostora. Tako, na primer, od 1000 izgrađenih kvadrata oni dobijaju 250. Potom 20 evra po kvadratnom metru investitor plaća „Elektrodistribuciji”, 25 evra „Toplanama”, 100 evra za primarnu infrastrukturu Direkciji za građevinsko zemljište, 20 evra je iznos koji se odvaja za sekundarnu infrastrukturu (što podrazumeva uređenje zelenih površina). Projektant obično uzima 15 evra po kvadratu, dok 3,5 odsto iznose manipulativni troškovi (tehnički projekat, nadzor licencirane firme...).

Računica je jasna: gotovo četvrtina cene koju plaćaju kupci odlazi državi pre nego što investitor uopšte zabode kramp. Troškovi same gradnje iznose oko 650 evra po metru kvadratnom. Naravno, sve zavisi od kvaliteta materijala. Međutim, graditeljima nije strano da ugrade lošiji materijal a naplate ga kao najkvalitetniji. Dakle, ako neko gradi po proceduri i ne zaobilazi zakon, kažu neimari, stan u naselju izvan gradskog centra ne može da bude jeftiniji od 1.200 evra po kvadratu. Da bi cene pale, smatraju oni, država bi trebalo da smanji namete. Tako ističu primer Sarajeva, gde se država odrekla svog dela kolača, pa stan u centru ovog grada košta 650 evra. Naravno, oni imaju i odgovor na to što Skupština grada prodaje stanove za 750-800 kvadrata. Navode da gradska uprava koristi olakšice i ne plaća punu cenu priključka za struju, vodu...

Jedan od mogućih razloga zbog kojih su cene stanova u prestonici podivljale jesu i – subvencionisani krediti. Rade Samardžija, direktor agencije Eurostan, smatra da su oni napravili blagi poremećaj na tržištu, a najveći pritisak je upravo na manje stanove, jer naše stanovništvo realno može da se zaduži najviše 50.000-60.000 evra. Stanovi u Novom Beogradu, prema njegovoj proceni, poskupeli su za desetak odsto, pre svega, zato što su uknjiženi, a što je važno za banku pri odobravanju kredita. Tako će biti sve dok postoje čitava neuknjižena naselja, poput onih u Šumicama, na Čukarici i Konjarniku...

– Ne možemo čak ni za Novi Beograd govoriti o generalnom poskupljenju. Taj deo grada jeste postao hit, ali cene dosta variraju. Na primer, stan od 70 kvadrata u Bloku 23 košta 1.200 evra po kvadratu, u Bloku 22 je 100 evra više, dok je u Bloku 30 skuplji 300 evra – objašnjava Samardžija.

Marijana Avakumović - Ivana Ćuk
[objavljeno: 14.12.2006.]
Dnevni list Politika

[Domaci I.]

Niko nije primetio o čemu se ovde radi?

Autor teksta, vođen praksom prethodnih novinarskih generacija koje situaciju žele još više da zatvore iako su mediji po definiciji tu da bi je otvorili, navodeći sve manje važne faktore koje dovode do toga da cena stanova u Beogradu bude toliko viša od cene stanova u drugim gradovima Srbije. Novinari dnevnog lista Politika u tome ne iznenađuju. Dobro nam je poznato da se oni smeju pojmovima decentralizacije, debeogradizacije (bilo je nedavno nekog teksta u kome profesor sa beogradskog univerziteta objašnjava kako je pojam debeogradizacija nemoguć, nepravilan) i regionalizacije, uz potcenjivački tretman prema onom što oni nazivaju provincijom.

Ovde je prikazana tabela u kojoj se vidi koliko su stanovi jeftiniji u drugim gradovima, a da se i ne kaže zbog čega je to tako. Nije se novinar potrudio da objasni ono što je prikazao, kao da te informacije ne stoje jedna s drugom u vezi. Navedeno je da je cena stanova u Beogradu velika (enormna) iz sledećih razloga:

- preduzeća za izgradnju stanova žele da što više zarade,
- potražnja je velika,
- subvencionisani krediti.

To zašto je potražnja velika njih ne zanima. To zašto je cena stana u centru Bora do pre godinu dana bila oko 6 hiljada evra, za šta su se u Beogradu mogla kupiti tri metra kvadratna, njih ne brine, ali zato postavljaju tabelu u kojoj prave poređenje cena, kako bi mogli da kažu kako su cene u Beogradu - veće.

Cene diktira potražnja, i jasno je da je Beograd najskuplji, kao najpoželjniji grad za život u Srbiji. Sve se nalazi u Beogradu, cene su veće, artikli jeftiniji, i sasvim je prirodno da se svi doseljavaju tamo. Ali cena stana je tada prirodno - daleko veća od onih u provinciji. Zašto to niko nije pomenuo od novinara? Dva teksta su izašla u tom broju Politike, od kojih je jedan bio o cenama u Beogradu (gde je prikazana i tabela), dok je drugi govorio o cenama u Šapcu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Navedeno je i tamo samo to da su cene mnogo manje, ali ne i zašto.

Iz teksta se stiče utisak (barem će takav utisak da stekne svako ko ne želi mnogo da razmišlja) da je Beograd skuplji i tu će se završiti "obračun" između čitaoca i priloženog. Za nas iz Centralne Srbije to znači ćutati o specifičnosti situacije na lokalu, s obzirom i u odnosu na Centar.