Centralizacija medijskog prostora

[Plodni bizon]

Iz Politike, dobar tekst o medijskoj centralizaciji u Srbiji, mada se u zakljucku ne daje narocito potresan komentar za to sto je cinjenica u ovoj zemlji i sto bi bilo u svakoj drugoj alarmantno.

Cenzura iz centrale
Sve je veća centralizacija informacija, čak i onih o lokalnim temama
Autor: Miroljub Dugalić

Kraljevo - E, to morate pitati naše, gore u centrali. Mi nismo ovlašćeni.

Da se novinaru u provinciji, kako se to kaže, smuči na život kad čuje takav odgovor, a često je u takvoj prilici. Nema teme koja nije „velika tajna” u ograncima većine državnih preduzeća, ustanova i institucija u unutrašnjosti Srbije. Valjda „generalna” rukovodstva procenjuju da je u provinciji malo kadrova koji „umeju” sa novinarima i zbog očuvanja ugleda firme važi stroga zabrana pružanja bilo kakvih informacija. Tako, umesto da u ovim „transparentnim” godinama nastajanje raznih agencija, službi, uprava za odnose sa javnošću ide u prilog te otvorenosti i lakšeg pristupa informacijama to, kako smo i ranije pisali, poprima sasvim drugi smisao, kao da je cilj što veštije prikrivanje informacija i težnja da se novinari što elegantnije „otkače”.

Takvu pojavu posebno podstiče pomenuta „centralizacija” informacija, bolje rečeno izvora informacija. Primera radi, nedavno je u jednom banjskom turističkom centru lakše bolove u stomaku dobilo više gostiju. Republička sanitarna inspekcija, odnosno odeljenje u Raškom okrugu naložilo je analizu uzoraka hrane kako bi se utvrdilo da li je eventualno bilo trovanja. Stručnjaci su analizu brzo obavili, ali ovdašnji inspektori nisu hteli niti su smeli da novinarima saopšte rezultate. Adresa na koju su nas uputili bila je „centrala” u Beogradu, čak su upornijim novinarima savetovali da sačekaju, tvrdeći da će rezultati biti objavljeni na sajtu nadležnog ministarstva. Takođe, tu skoro, zanimala nas je tema služenja vojnog roka. Zatražili smo razgovor sa predstavnicima Vojnog odseka u Kraljevu i dobili odgovor da su oni, iako za to pitanje kompetentni, razvlašćeni u pogledu davanja podataka za javnost i uputili nas na adresu vojne uprave za odnose sa javnošću u Beogradu. Umesto odobrenja „razvlašćenima” da razgovaraju, predočena nam je takva, davno prevaziđena, procedura u smislu pisanog zahteva, unapred postavljenih pitanja, kao da je reč o najstrože čuvanoj vojnoj tajni. Slična su i iskustva lokalnih novinara u takozvanim odeljenjima državnih službi, poput poreske uprave, finansijske policije, carine, odeljenja Agencije za privatizaciju, direkcija i raznih ogranaka većih javnih preduzeća, a tek filijala banaka… Primera radi, u kraljevačkom delu „Telekoma” postoji čak i služba za odnose sa javnošću, ali su i njima „usta zatvorena”, sve dok iz Beograda ne dobiju odobrenje da javno progovore.

Tako je, uglavnom, adresa izvora informacija - Beograd, odnosno službe u centralama institucija, ustanova, organa i preduzeća, gde „sede” ljudi sa ovlašćenjima za odnose sa javnošću iako tamo, počesto, sa konkretnim temama, vezanim baš za određenu opštinu, obično nisu ni upoznati. Zbog toga je „procedura” informisanja javnosti i te kako komplikovana. Obično se to odvija tako što se najpre portparol upozna sa temom i pitanjima. Zatim zatraži vremena da se o tome raspita, najčešće u telefonskom razgovoru sa „razvlašćenima” u provinciji, pa tek onda, kroz nekoliko sati ili dana, novinar može da se javi da dobije stručno „obrađenu i upakovanu” informaciju. Za svako dodatno pitanje procedura se ponavlja, sve dok i najuporniji ne „ne dignu ruke”.

Dobro, reći će mnogi, nisu tako ni važne sve te muke novinara, ali je reč o pojavi „presušivanja” izvora informacija u unutrašnjosti Srbije, odnosno njihovoj koncentraciji u metropoli i, što je još opasnije, otuda se počesto saopštava „obrađena” istina, štura informacija ili se čak na putu od izvora u Beogradu do znatiželjnika u unutrašnjosti negde i „zagubi”.

[direktor bolnice]

Nije lako izvrshiti decentralizaciju medija jer medije moraju da vode struchni ljudi koje lokali nemaju. Moraju se osnovati po meni satelitske televizije koje bi finansirao javni servis ili neki privatnik iz inostranstva, mozhda putem privatizacije medija, koji bi organizovali ozbiljne konkurse i tako omogutjili da se na lokalnim ili regionalnim televizijama zaposli kvalitetan kadar. Samo sa kvalitetnim kadrom, istrazhivachkim novinarstvom mozhemo da rachunamo na korist od decentralizacije medija.

[beyondmediominds]

Dobro, reći će mnogi, nisu tako ni važne sve te muke novinara, ali je reč o pojavi „presušivanja” izvora informacija u unutrašnjosti Srbije, odnosno njihovoj koncentraciji u metropoli i, što je još opasnije, otuda se počesto saopštava „obrađena” istina, štura informacija ili se čak na putu od izvora u Beogradu do znatiželjnika u unutrašnjosti negde i „zagubi”.[/i]

Pozivam 10-ak redakcija dva puta nedeljno da dodju na konferenciju i ubijam se od spremanja iste i goruce teme za nas grad,razgovaram sa gradjanima,potkrepljujem sve to de facto u zelji da nekako animiram medije da nam pomognu u borbi za decentralizaciju i regionalizaciju u svakom smislu te reci,a od njih 10, pojavi se samo jedan novinar! Na moje pitanje zasto ne dolaze i ne informisu gradjane o tekucim problemima ovog grada (sto njih i zanima a ne divlje Romsko naselje ispod Gazele itd...), vecina njih mi kaze da se plase?! A ko vas plasi, pitam ja? Cobe je pod zemljom odavno- Bog da mu dusu prosti, neka mu je teska zemlja. A oni podizu kaziprst u nebo.Ko, pitam ja?Da nije siso sam Isus sa neba da vas plasi sto zelite svom gradu i vama samima bolji i kvalitetniji zivot? Oni se gorko osmehuju i kazu da ih finansiraju centralne partije i da su im ruke vezane!Oni malobrojni, koji bi ponesto i da napisu su strogo cenzurisani?! Ej bre,alooooo gde ja zivim? Dok se Nis sabere od medijskog blata i mraka pocrkace ljudi od gladi bre.........jedino za sta ce ovaj grad "naci" prostor je Novo Novo groblje,a i to je diskutabilno............Lupam glavu danima kako to da resim,ali ne vidim izlaz,sem da "rasturam" Zapad i probijam usi neandertalcima .Mozda nam je potrebna jedna lokal revolucija ipak,a?Sta kazete?

[Nebojsa]

Mozda nam je potrebna jedna lokal revolucija ipak,a?Sta kazete?

Tesko da mozete i nesto na lokalnom nivou da uradite Nislije. Ja bih vam predlozio povezivanje sa drugim gradovima ugrozenih regija u Srbiji. Medijsko povezivanje sa drugim gradovima je prvi potez koji mozete da povucete u procesu stvaranja jacih veza i saradnje.

[beyondmediominds]

Tesko da mozete i nesto na lokalnom nivou da uradite Nislije. Ja bih vam predlozio povezivanje sa drugim gradovima ugrozenih regija u Srbiji. Medijsko povezivanje sa drugim gradovima je prvi potez koji mozete da povucete u procesu stvaranja jacih veza i saradnje.

U tom pravcu i ja razmisljam.Samo da ne donesu neki nov zakon na brzinu da smo Udruzena Teroristicka Organizacija   

[Nebojsa]

Nislije, gledajte na RTS1 emisiju "Evropsko lice", da vidite sta kazu mladi ljudi o Beogradu. 

[Domaci I.]

Ne zanima me šta kažu, niti sam čuo niti imam nameru da to slušam. Ako si ti slušao napiši šta su kazali. Mene međutim zanima to što se događaj, ako je takav kakav pretpostavljam da je, dakle što se taj događaj odvija na jednom državnom servisu. Onda mogu da pitam: da li iko pomišlja o tome zbog čega je Beograd tako sjajan? Da li se iko od gledalaca te emisije zapitao ili da li je RTS to uopšte i hteo - zašto je Beograd takav, i da li su ostali delovi Srbije makar njemu slični?

Drugo važno pitanje koje posreduje gledanje emisija kakve su Beogradska hronika i pretpostavljam to što si ti naveo, jeste - da li je u Srbiji i srpskim demokratskim institucijama, za kakvu se državni javni servis smatra, legitimno da jedan grad bude "lice Evrope" dok je sve ostalo lice divljaštva i pretcivilizacijskog stanja?

Jednostavno pitanje, i nadam se - jasno. Mogu li na njega da dobijem odgovor?

[Plodni bizon]

Nislije, gledajte na RTS1 emisiju "Evropsko lice", da vidite sta kazu mladi ljudi o Beogradu.

Sta kazu o Beogradu? Pa da vidimo da li je to nesto dobro ili lose. Jer ako je dobro onda zasto bismo gledali? Svi dobro znaju da je Beograd nada svih Srba u Srbiji, da svi planiraju njega kao konacnu destinaciju i konacno useljenje. Zasto bi bilo sta bilo cudno ako bi se ko podicio time kako je Beograd sjajan, sladak, nasmejan i srecan? Pa toliko smo ga uveseljavali ovih godina, toliko mu tutkali u usta sve sto je mogao da zgrne, i evo sad da konstatujemo da je srpska Evropa. Ali zaista sta je tu novo i koja je tu poruka uopste?

[Branko]

    Mediji bi morali da budu malo obzirniji prema osetljivom delu Srbije, a to je danas bespogovorno Srbija južno od Beograda. Žao mi je što ne postoji dobar odnos centralnih medija prema tom području jer samo podgrevaju dalji jaz i kulturološke razlike. Stanovništvo Srbije južno od glavnog grada mi se čini kao da je pomireno sa tim da će zauvek biti provincija; da je to neki njihov fatum, da građani koji žele da se bave naukom i ozbiljnim poslovima žive u Novom Sadu ili Beogradu. Polako se formira takav pogled na svet već prema tome gde ko odlučuje da živi. Mediji tako gledaju na ovu situaciju, a boga mi i ljudi koje poznajem, u Vojvodini.

[beyondmediominds]

    Mediji bi morali da budu malo obzirniji prema osetljivom delu Srbije, a to je danas bespogovorno Srbija južno od Beograda. Žao mi je što ne postoji dobar odnos centralnih medija prema tom području jer samo podgrevaju dalji jaz i kulturološke razlike. Stanovništvo Srbije južno od glavnog grada mi se čini kao da je pomireno sa tim da će zauvek biti provincija; da je to neki njihov fatum, da građani koji žele da se bave naukom i ozbiljnim poslovima žive u Novom Sadu ili Beogradu. Polako se formira takav pogled na svet već prema tome gde ko odlučuje da živi. Mediji tako gledaju na ovu situaciju, a boga mi i ljudi koje poznajem, u Vojvodini.

Onda me i ne cudi sto Nislije sebe smatraju manje vrednima od severnijeg dela zemlje i sto podgrevaju takve stavove na ovom forumu.To je kontraproduktivno.