Centralizacija medijskog prostora

[Rinotileksomaničarka]

ima na sajtu er te es es esa da se skinu sve te njine emisije. omiljena mi je ona o pedofilima. ne, chekaj, nije

[Mizant]

O toj osetljivoj temi ne znaju ni ovi naši siromasi van Beograda da govore, a kamo li oni u Beogradu koje i nema razloga da zanima sirotinja van njihovog grada. No emisija na javnom servisu je ipak ozbiljna stvar, državni akt, i mislim da ne bi valjalo po državu da neko u glavnom gradu onaniše nad sirotinjom.

[sublimation]

Ja i govorim o jednoj emisiji, ne govorim o RTS-u uopšte, ili ne znam o čemu drugom. I pokušaj sebe da zamisliš u vukojebini kao što je Bela Palanka, da za osmočasovni rad (kakav god bio) zarađuješ mesečno 11.000 dinara, i onda uključiš TV, kanal koji se zove nacionalnim javnim servisom, i vidiš emisiju u kojoj Beograđani žale što nemaju više para i još lepši grad.

I dalje sam na krivom putu? I dalje preterujem?

Je l' to znaci da o Beogradu ne bi trebalo vise zucnuti na tv-u? Sto se zastupljenosti tice, slazem se da bi trebalo fokus da padne pre na tezak zivot po unutrasnjosti, ali nerealno je ocekivati da se izbegavaju price o glavnom gradu.

[Mizant]

Da ti opišem kako to izgleda kad taj program posmatra građanin drugog reda u ovoj državi. To je kao da gledaš recimo Donalda Trampa kako se žali što ima previsoke poreze na ekstraprofit, i što ove godine neće podići 30, nego 29 hotela.

Da ne govorim o tome koliko je nakazna država koja misli da i dalje forsira egzotiku jednog grada, i privlači ono malo stanovništva što je ostalo po vukojebinama da dođe u "glavni grad".

[Nektarije]

to o čemu vi raspravljate nema smisla jer je javni servis srbije - televizija beograd, preimenovana u rts. to bi bilo normalno da postoje regionalni/pokrajinski javni servisi kao što je tv vojvodine. do tad bg ima studio b, gradski javni servis, i rts nazovi državni, a ono beogradski. jebena unutrašnjost nema neki izbor.

[Mizant]

Naslov vesti na online portalu Mondo:
Tadić: Novo "zlatno doba" Beograda i Pariza

Ovi "naši" navikli da državu vide kroz glavni grad. Ovo ostalo ionako nije bitno. Ne znam je li tako i u Francuskoj... da li mogu tako da uzvikuju Pariz je Francuska (mada su tako i u njihovoj zemlji uzvikivali, ali u davnom XVIII veku).

[Mizant]

Ovo je sa rasprave o Aerodromu Niš i JATu koji zabranjuje letove sa njega:

Aerodromi bez aviona
Srbija ima jedanaest aerodroma sa asfaltnim – betonskim pistama, ali redovan saobraćaj odvija se samo preko Beograda

Kod:

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Aerodromi-bez-aviona.lt.html

Nedavna vest da su gradske vlasti Kragujevca izdvojile 22.000 dolara kao učešće u izradi ekonomsko-saobraćajne studije o opravdanosti konverzije vojnog aerodroma „Lađevci” u vazdušnu luku mešovite, vojno-civilne namene ustalasala je strasti u Šumadiji.

Dok su lokalne vlasti u Čačku, Kraljevu i Gornjem Milanovcu, takođe uključene u taj projekat vredan 178.000 dolara (američka organizacija „US Aid” obezbediće 80.000 dolara), pozdravljale odluku o podršci Kragujevca, mogli su se čuti i komentari da je to čisto bacanje para. Budući da Niš ne može da obezbedi redovan avio-saobraćaj, a Užice, Novi Pazar i Sombor, koji takođe imaju perspektivne aerodrome, ali već godinama ne mogu da ih aktiviraju i iskoriste, šta je to što garantuje isplativost ulaganja više miliona evra u „Lađevce”. Tamo, inače, treba produžiti i proširiti pistu i rulne staze, izgraditi stajanku, kontrolni toranj i objekte za putnike, carinu i policiju.

Suština tog problema, međutim, nije samo u vezi sa pomenutim aerodromom između Čačka i Kraljeva (domaći naziv „Lađevci”, NATO oznaka „Obrva”) koji je svojevremeno Jugoslovenska narodna armija izgradila kao rezervni aerodrom za jurišnu avijaciju iz Skoplja. Poenta je u tome da širom Srbije čak devet aerodroma sa asfaltnim – betonskim pistama (tu nije uključen beogradski Aerodrom „Nikola Tesla”) već godinama iščekuju privatnu inicijativu koja će uspostaviti putničke, robne i ekonomske tokove.

Privatna inicijativa do sada nije bila uspešna u tome. Najbolji primer za to je niški Aerodrom „Konstantin Veliki” koji je u potpunosti opremljen za civilni vazdušni saobraćaj. Uprkos agilnosti tamošnjih gradskih vlasti i odličnom položaju aerodroma (geografski pokriva celokupan jug Srbije, alternativno sletanje u slučaju da je beogradski aerodrom zatvoren), tamo nema putnika pa tako ni avio-kompanija i njihovih aviona. Kada je Jat prošle godine otvorio linije iz Niša ka Evropi, po letu je bilo manje od deset putnika zbog čega su one ubrzo ugašene. Direktorat Civilnog vazduhoplovstva Srbije sada nudi turskim čarter avio-prevoznicima da turiste do Bodruma i Antalije prevoze preko Niša, ali oni to odbijaju.

Slična priča je i sa vojnim Aerodromom „Ponikve”, na Tari, nedaleko od Užica preko kojeg je Jat 1996. godine iz Beograda, sa međusletanjem aviona ATR 72, leteo za Tivat. Ni tamo nije bilo putnika, pri čemu je taj aerodrom 1999. godine teško oštećen u bombardovanju. Osim toga, u zarušenim betonskim skloništima (kaponirima) još se nalaze uništeni avioni sa bombama i raketama.  

Takođe za vojni Aerodrom „Sombor”, koji su Nemci izgradili 1944. godine, već godinama se priča da su zainteresovani Italijani, odnosno turisti iz te zemlje koji bi mogli da posećuju lovišta duž Dunava. Za sada, međutim, nema naznaka da su privatnici zainteresovani da ulože u obnovu oštećenja iz bombardovanja 1999.

Privreda Novog Pazara, koja tesno sarađuje sa Turskom, najavljivala je obnovu vojnog Aerodroma „Sjenica”, koji je takođe teško oštećen u bombardovanju. Vojska je voljna da proda taj aerodrom, ali kupaca i investitora i dalje nema.

Na raspolaganju su i aerodromi u Kovinu (vojni), Vršcu (Jatova pilotska akademija), Boru (žandarmerija koristi kao poligon za vežbe i obuku) i Batajnica (vojni) koji za sada ima najveće šanse da zainteresuju privatne investitore. Pošto je na Aerodromu „Nikola Tesla” propao projekat izgradnje kargo logističkog centra, ispostavilo se da „Batajnica” ima više pogodnosti za takav objekat. Osim dve dugačke piste, taj aerodrom ima železnički kolosek koji se uključuje na najprometniju prugu na Koridoru 10 (Beograd–Zagreb i Beograd–Budimpešta) i nalazi se odmah do autoputa Beograd–Novi Sad. Već postojeća vojna infrastruktura obezbeđuje snabdevanje gorivom i tehničku podršku (Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović”), tako da preostaje samo da se izgrade prateći objekti kargo centra.

Ja mislim da ovo zaslužuje jak, jak demanti. Jer mislim da u skorije doba građani juga i aerodrom u Nišu nije bio snažnije diskreditovan nego što je ovaj tekst neinformisanog ili zlonamernog novinara. Ovo je jedno od krupnijih laži centralističkih, beogradskih novinara. A bivši direktor aerodroma u Nišu, g. Radojković, upravo je za Differentia-u dao intervju u kojem se govori o tome koliko JAT i Sekretarijat za aviosaobraćaj (dakle Republika) uskraćuju Nišu pravo na letove.

[Mizant]

Sa drugog mesta na forumu (zapalo mi za oko):

Na telima sestara nisu nađene povrede
Blic - Pre 2 sata i 22 minuta

Obdukcijom je utvrđeno da na iznurenim telima Marije Mustafić (86) i njene sestre Siglide Janković (90), koje su prekjuče nađene mrtve u dnevnoj sobi njihovog stana u Knez Danilovoj 12, nema povreda. Da li je uzrok smrti sestara samo fizička slabost i starost, ne može se sa sigurnošću tvrditi dok ne budu završene toksikološke analize.
Marijin sin Zdenko R. (52), koji je nađen u susednoj sobi u teškom psihičkom i fizičkom stanju, posle ukazane pomoći u Urgentnom centru, smešten je u Neuropsihijatrijsku bolnicu "Laza Lazarević". Tela je prekjuče pre podne našao poštar koji je staricama doneo penzije. Vrata stana su bila otključana, ušao je i ugledao mrtve starice. Iz susedne sobe čuo je komešanje i odmah je pozvao policiju, koja je preminule zatekla na podu, jednu pored druge. U stanu nisu uočeni tragovi premetačine, niti je nađeno neko oružje, što je u prvom trenutku ukazivalo na to da nisu umrle nasilnim putem. Zdenko R. je u teškom stanju odvezen u Urgentni centar, gde je konstatovano da nema fizičkih povreda.
Prema priči komšija, Marija Mustafić je brinula i o sinu, koji je invalid i ima oblik distrofije, i o sestri koja je bila nepokretna. Susedi su pretpostavili da je Marija umrla prva, te da je zatim preminula i njena starija sestra jer o njoj nije imao ko da brine, kao i da je sin zapao u teško psihičko stanje jer nije uzimao ni hranu ni lekove.

Simpatično mi je što se u onom gore novinskom članku (iz Blica) ne pominje grad u kojem se događaj zbio, ali se pominje ulica i broj. Kao da se podrazumeva o kom se gradu radi. Mis'im, bolje bi bilo kad bi naznačili unapred da kad ne pominju o kom se gradu radi da znamo da je Beograd. Ovako možda neki nesrećnik s juga, koji još slobovski misli da je u Beogradu isti falus kao tamo kod njega, pomisli da se neki koncert ili bioskopska projekcija događa u Lebanu ili Medveđi.

To je samo jedan od mnogih primera, ali vredi navesti jednom ovde.

[prvoskociparecihop]

Tu vest sam iskopirao sa krstarice, a oni pak sa sajta Blic-a, tamo u originalu vest pocinje ovako:

Porodična tragedija
Poštar u stanu pronašao mrtve sestre
Autor: Ana Ž. Adžić | Foto:z. raš | 02.07.2009. - 07:38

Beograd - Beživotna i na­ga tela Marije Mus­tafić (86) i njene sestre Siglide Jan­ković (90) nađena su juče u dnevnoj sobi njihovog sta­na u Ulici knez Danilovoj 12 na Paliluli. U susednoj sobi policija je zatekla Zdenka R. (52), sina Marije Mustafić, u teškom psihičkom stanju i fizički iscrpljenog. Radović, koji je inače invalid, a ima i psihičkih problema, odmah je prevezen u Urgentni centar.

[Mizant]

Jbt, pustiš Pink, RTS1, RTS2... B92... ja upravo motao... i na svakom kanalu "... u Beogradu i Novom Sadu...", svaki kurac u Beogradu i Novom Sadu, samo ta dva grada postoje. Majku mu, pa je l' plaća još neko taj RTS i te nacionalne frekvencije?

[Nektarije]

je ne plaćam već dve godine i ne nameravam više nikad. jebo im pas mater.

[Admini...]

Više manipulacija statističkim podacima nego "centralizacija medijskog prostora":

Standard građana sve lošiji
16. avgust 2009. | B92

Prema statističkim podacima, svaki osmi stanovnik Srbije živi na ivici siromaštva, i mesečno raspolaže sa oko devet hiljada dinara.

Od septembra prošle do marta ove godine broj zaposlenih smanjen je za 133 hiljada lica. B92 je istraživao kakav je danas standard građana Srbije, pola godine nakon krize. Pojedine namirnice jedan broj građana Srbije može samo da gleda. Tu ne pomažu ni ministarske izjave, da smo među najjeftinijima u Evropi.
Vlada je formirala radnu grupu, koja bi trebala da pomogne onima koji su ostali ili ostaju bez posla.
Od početka godine više od 130 hiljada osoba više ne radi, pokazuje statistika. I to, verovatno, nije kraj otpuštanjima.
Srednja klasa koja se posle decenije bede i sankcija tek formirala ponovo počinje da broj svaki dinar u novčaniku.
“Trend kupovine bele tehnike, konfekcije i kućnih aparata je u padu za procenat oko 20 odsto. Skupa hrana slabije ide, ima blagi trend opadanja u odnosu na jeftinije. Uglavnom kupuju strateške atrikle - šećer, ulje, brašno, so”, navodi Ljubiša Blagojević, poslovođa “Merkator-Roda” centra.
Od kada je kriza uzela maha, kupci brižljivo prate proizvode koji su na sniženju, jer jedino tako moguda finasnije da rastegnu od prvog do prvog.
Ekonomisti se slažu da tranzicija u mnogo čemu uzima svoj danak, kao i da je nekoliko finansijskih udara od početka godine za mnoge značilo prelazak u siromašniju klasu.
“To je depresijacija, snažna depresijacija početkom godine zbog krize. Dalji raste cena, Srbija i dalje imam najveću inflaciju u Evropi u ovih prvih šest sedam meseci”, upozorava ekonomski analitičar, Ivan Nikolić.
Ipak, jedan mali procenat ljudi u ovoj zemlji ima novca da kupi sve što zamisli. U jednoj beogradskoj parfimeriji za B92 su rekli da se ženske kreme, čija je cena oko 300 evra, i dalje dobro prodaju.

Kod:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=16&nav_id=376532

Za zemlju prepouznatljivu po najvećim regionalnim disparitetima bezobrazno je podvoditi pod prosek. Kao da je svejedno živeti u Beogradu i Lebanu. Kako li se oseća stanovnik Knjaževca ili slične vukojebine čitajući ovo, kad tamo 4 od 5 stanovnika dobija platu od desetak hiljada dinara.

[Aleksandar]

Evo već nekoliko dana traje rasprava na svim nacionalnim televizijama o tome da li treba ili ne treba seći beogradske platane. Odbor za ekologiju (Republike Srbije, a ne Republike Beograd) juče je žučno raspravljao o tom pitanju. Prosto neverovatno za jednu modernu državu (koja Srbija definitivno nije), ali i toliko potcenjivački za ostatak zemlje da bi i konjinama već trebalo da bude jasno da u ovoj zemlji postoji teritorijalno klasiranje, i da su jedni "bolji" građani od drugih. Jebo takvu državu, i da hoće što pre da propadne.

[Aleksandar]

Jedan moj tekst sočinjen iz besa, a vezan za ovu frku sa beogradskim platanima:
Cogito, ergo beogradski platani!