Beogradizacija - problem ili ne?

[direktor bolnice]

Poshto ne postoji tema za centralizam u zdravstvu , da li ste chuli shto se VMA sprema da postane civilna bolnica? Pored onoliko prednosti u medicinskim objektima , struchnom kadru i sredstvima , josh tje Beograd da prisvoji za sebe VMA. I kakvi su onda uslovi za lechenje ljudi u Nishu i u Beogradu? Ili Novom Sadu i Beogradu? Chak ni medju najvetjim gradovima Srbije nema slichnosti , a gde su u svemu tome oni manji?

[provincijalac]

vma je ionako koristilo gradjanstvo beograda, samo shto je bilo skuplje otici tamo nego da se lechish u gradskoj bolnici. sada ce verovatno to da bude jeftinije. nishta posebno, poshto je vma vec bio vidjen kao beogradska zdravstvena institucija. kao shto su i drzhavne biblioteke na teritoriji beograda u stvari beogradske, tako je i vma beogradski otkad je tamo sagradjen.

[Nebojsa]

Ma nije valjda da je sad VMA kriv sto vi nemate dovoljno dobru zdravstvenu uslugu? Uzgred Nis je sasvim dobar, ako ne i iznad proseka u Srbiji u oblasti pruzanja medicinske i zdravstvene usluge. Problem je kod vas sto nema ko da potegne da se zalaze za visi standard, koji vam uzgred ja stvarno zelim. Ali kako to ne vidite da sami vasi sugradjani kad dovuku pozadinu u glavni grad vise nemaju nikakvu nameru da razmisljaju o svom gradu? Da li postoji jedan niski politicar da je pomislio na Nis ili kragujevacki da je pomislio na Kragujevac a da sedi u skupstinsi Srbije ovih dana?
Nema ih. Zasto? To ja vas pitam.

[Plodni bizon]

Nas nekoliko dobro vidi sta ti lokalci rade u skupstini. I daleko od toga da ne kritikujemo lokal. Pa valjda si video deo za jugoistocnu Srbiju. Nislije nam uglavnom zameraju zbog toga sto smo samokriticni. Cak nas nazivaju antinislijama jer se navodno borimo protiv Nisa. Imas tamo na temi Nisu i Nislijama kako nas vredja par sugradjana zbog toga sto "pljujemo po svome". Lik sa skajkraper sajta koji je drzao nas potpis tamo i donosio neku posetu promenio potpis i stavio link ka jednom mediokritetskom niskom sajtu. Coveku je izgleda draze da reklamira Nis na drugi nacin a ne kroz kritiku.

Ali da pitam tebe sta treba da se radi i na koji nacin bi ti kritikovao lokal ako vec ne valja, posto i mi vidimo da ne valja.

[provincijalac]

Ma nije valjda da je sad VMA kriv sto vi nemate dovoljno dobru zdravstvenu uslugu?

ni ne primetih da je to tema ovde. kritikuje se shto beograd dobija josh jednu zdravstvenu ustanovu i to najbolju na balkanu, dok kod nas i u nekim drugim mestima ljudi ne mogu uopshte da se leche na lokalu. drugim rechima postavlja se prosto pitanje zbog chega je beogradjanin privilegovan da mozhe da se lechi u svom gradu dok kragujevchanin, nishlija, kraljevchanin, valjevac, vranjanac..., moraju da se leche tako shto bi otishli u beograd ili novi sad?

Uzgred Nis je sasvim dobar, ako ne i iznad proseka u Srbiji u oblasti pruzanja medicinske i zdravstvene usluge.

ne olakshava stvari. u srbiji postoje chak zdravstveno uopshte neopremljeni regioni, odakle ljudi treba da prevale i po 150 km da bi stigli do bolnice koja mozhe da im pruzhi zadovoljavajuce usluge.

Problem je kod vas sto nema ko da potegne da se zalaze za visi standard, koji vam uzgred ja stvarno zelim. Ali kako to ne vidite da sami vasi sugradjani kad dovuku pozadinu u glavni grad vise nemaju nikakvu nameru da razmisljaju o svom gradu?

jedino mi i vidimo. i to je problem.

Nema ih. Zasto? To ja vas pitam.

to nije pitanje za nas nego za politichke psihologe i sociologe.

[Nebojsa]

Radite mnogo toga izuzetno pogresno. Umesto da animirate ljude nekom energicnom akcijom protiv Beograda, antibeogradski da kazem, vi nista, prepustate se nekoj eLDePeovskoj atmosferi cekanja na poslanike koji ce biti "gradjani" pa ce vam se prikloniti i dati neki nivo autonomije. Od toga nema nista. Nikad niko nece da vam da nesto sto ne trazite direktno i otvoreno. A i tada treba da trazite vise da biste dobili koliko vam je dovoljno.

[Plodni bizon]

Radite mnogo toga izuzetno pogresno. Umesto da animirate ljude nekom energicnom akcijom protiv Beograda, antibeogradski da kazem, vi nista, prepustate se nekoj eLDePeovskoj atmosferi cekanja na poslanike koji ce biti "gradjani" pa ce vam se prikloniti i dati neki nivo autonomije.

Slusaj, ako mislis da je to jedini nacin, onda da ti odmah kazem da se to vec radilo i da je dalo stari populisticki efekat, ali da nije dalo nikakve rezultate od znacaja. Ti mozes da okupis napaljene lokalce koji bi da se bune protiv Beograda, ali oni nikad nece da znaju zbog cega je to nuzno i sta jos treba da se uradi posto Nis konacno "dobije svoje pare". Ima takvih i u dSS-u i u drugim narodnjackim i desnicarskim partijama, ali to ti nisu ljudi koje Diferencija moze da angazuje na sirem politickom planu.

[direktor bolnice]

Otvaranje VMA za civile nema direktan znachaj za centralizam jer je bio vetj tamo u Beogradu , ali zashto nisu sa dodavanjem tog kapaciteta Beogradu reshili da otvore i drugde bolnice da bi bilo po proporcionalnosti lezhajeva i broja lekara jednako za svaki grad ?

[debeli dud]

Dok su clanovi stranaka cije je sediste u Beogradu a oni deluju u Nisu, Valjevu, Krusevcu... beogradizacija ce ziveti vecno. Umesto da se bore za svoj grad, za interese ljudi iz tog grada, oni slusaju sta ce im vrh stranke iz Beograda reci. Zato nikakav veci projekat za grad u unutrasnjosti nece biti ostvaren dok su clanovi stranaka okrenuti prema svom vrhu.

[provincijalac]

Velja Ilic i beogradizacija
vechernje novosti | T. SPALEVIĆ, 08.04.2008

U javnosti se ovih dana, s pravom, zbog svega navedenog pokrenulo pitanje prioriteta na putnoj mreži Srbije. Jednostavno, dilema je: Koridor 10 ili Horgoš - Požega. Odgovor je prost i logičan, evropski koridor morao bi da ima prioritet. Prvo, zato što Srbija najviše prihoduje upravo zahvaljujući ovom putnom pravcu. Zasad, srećom, imamo bolju infrastrukturu u odnosu na susede, ali most kod Vidina trebalo bi da bude pušten u saobraćaj 2010. godine i situacija će, ako do tada ništa ne uradimo, svakako da se promeni u korist Rumunije i Bugarske.
Južnim deonicama Koridora 10 dnevno prođe svega 6.000 vozila i zato varijanta koncesije za ove dve deonice nije ni razmatrana.
JoŠ 2001. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić najavio je da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine. Sa Grcima je postignut dogovor da iz Helenik plana za ovu deonicu izdvoje 94,4 miliona evra, a da Srbija projekat finansira sa 72 miliona evra. Olimpijada je prošla, ni kilometar autoputa nije izrađen. Grčka je pre nekoliko godina ponovo pokazala spremnost da se ovaj put gradi i obećala 100 miliona evra, ali nam je postavila uslov da moramo da radimo i deonicu kroz Grdeličku klisuru, koja u prvoj varijanti nije bila predviđena. A, izgradnja tih dvadesetak kilometara košta, prema procenama stručnjaka, oko 270 miliona evra. Srbija je to prihvatila pa je vrednost radova od Leskovca do makedonske granice znatno narasla.
Koncesija je bila jedna od varijanti za izgradnju autoputa od Niša ka Dimitrovgradu. Reč je o potpuno novoj trasi koja bi zaobišla Sićevačku klisuru. Kada je promovisan Nacionalni investicioni plan 2006. godine, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je da će se ova deonica graditi novcem iz NIP, međutim, do danas - ništa.
Kroz Srbiju inače prolazi deo panevropskog drumskog Koridora 10, u dužini od oko 800 kilometara. Kada koridor bude kompletiran, vozila će kroz našu zemlju od hrvatske do makedonske granice, zatim od Beograda do Mađarske i od Niša do Bugarske saobraćati autoputevima punog profila, sa šest traka, od kojih su dve zaustavne. U Srbiji sada na trasi Koridora 10 postoji oko 380 kilometara punog profila autoputa, zatim 165 kilometara poluautoputa (tri trake), dok 255 kilometara čine samo dve trake.
U buduĆnosti, međutim, predstoji i borba sa konkurencijom. Tu su Koridor 4, kroz Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, kao i Koridor 8, preko Bugarske, Makedonije i Albanije, do Jadrana gde se odvijaju radovi. Ipak, kroz našu zemlju put od zapada ka Bliskom istoku kraći je za 235 kilometara u odnosu na alternativne pravce.
Veliki problem na našim putevima je i komplikovana granična procedura. I, upravo to je glavni razlog što su vozila preusmerena na alternativni koridor, odmah pošto su Rumunija i Bugarska ušle u EU. Jer, od Turske do zapadne Evrope to faktički znači samo jedan granični prelaz. Ako, pak, iz Bugarske uđe vozilo u Srbiju, čekaju ga carinska, policijska, sanitarna i razne druge kontrole. Potom, sve to i na granici između Srbije i Hrvatske i tek u Sloveniji ponovo ulazi u EU.
VozaČi šlepera žale se i na visoke cene putarine u Srbiji, a koliko nam sve (ne) ide u prilog pokazuje i podatak da je 1997. godine Koridor 10 dobio niži status od transevropskog koridora. Postao je put nižeg ranga u odnosu na Koridor 4, ali ne zbog infrastrukture, već zbog projekcije budućeg toka robe.


KORIDOR 10

GLAVNI pravac drumskog Koridora 10 kreće iz Salcburga, preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Niša, i onda u dva kraka vodi do Skoplja-Soluna-Atine, odnosno preko Sofije ka Turskoj. Iz Srbije, od Beograda, jedan krak ide i ka Budimpešti, pa dalje Bratislavi i Poljskoj. Ukupna dužina Koridora 10 sa kracima je oko 2.600 kilometara.


POGREŠAN PRIORITET

MILAN Kovačević, konsultant za strana ulaganja, navodi da je u odnosu na Horgoš - Požega, Koridor 10 morao da ima prioritet. “Da se”, kako kaže, “na tome radilo, sačuvali bismo tranzitni saobraćaj kroz našu zemlju”.
- Kada se saobraćaj premesti u Rumuniju i Bugarsku teško ga je vratiti na naše puteve - objašnjava Kovačević. - Oni sada rade i novi most na Dunavu. Mi smo morali sami, davno, iz prihoda od putarine da sagradimo levu traku od Horgoša ka Beogradu, a svakako je prioritet i deo ka Bugarskoj i Makedoniji. Tri godine ništa na Koridoru nismo gradili pričajući o autoputu za Požegu. Prema procenama za koje sam čuo, a ne znam da li su pouzdane, mi smo izgubili između četvrtine i trećine vozila koja su mogla da prolaze kroz Srbiju.

[Domaci izdajnik]

Koliko videh u Večernjim novostima, gde je ta vest izašla, naslov je drugačiji, ali moram da pohvalim ovaj koji si ti dao jer je to i odgovor na čitav tekst. Radi se u Srbiji van Beograda isključivo prema lobiranju, dok je Beograd prioritet prioriteta (reči Velje Ilića od pre nekoliko godina kad je to kazao za Avalski toranj i Prokop). Koridor 10 je ne samo daleko hitniji od autoputa Požega-Horgoš, nego je i isplativiji. Ali - za Srbiju, ne i za Velju, Voju i njima slične (koji "kraduckaju", pa nije strašno).

[Shumadija do Tokija]

Koridor 10 je ne samo daleko hitniji od autoputa Požega-Horgoš, nego je i isplativiji. Ali - za Srbiju, ne i za Velju, Voju i njima slične (koji "kraduckaju", pa nije strašno).

Sasvim ispravno tumačenje. Dakle koncesija se daje za autoput Horgoš-Požega. Tu postoje dve deonice. Horgoš-Beograd je autoput koji je sastavni deo koridora 10, dakle strateškog interesa Srbije i deonica Beograd-Požega (odnosno Beograd-Čačak, ovo Požega je samo kukavičje jaje, da ni bi ispalo da se gradi autoput od Čačka, a ministar iz Čačka, ili što je neko lepo primetio "da se vlasi nebi dosetili").  Beograd-Horgoš se gradi već duže vreme, deonica od Beograda do Novog Sada je urađena (osim mosta preko Dunava u Beški), a putarina se plaća već duži vremenski period. Autoput se gradi delimično iz tih sredstava, a delimično iz budžeta Srbije, odnosno Vojvodine. Vojvođanski parlament je stanovišta da se autoput može kompletno izgraditi, domaćim sredstvima, što bi bilo od višestrukog značaja za Vojvodinu i Srbiju, jer tada put ne bi pripadao koncesionaru, već republici Srbiji, odnosno AP Vojvodini. Autoput Horgoš-Beograd ide ravničarskim terenom, gde je eksproprijacija zemljišta već urađena, gde već postoje nadvožnjaci na ukrštanjima sa lokalnim putevima, pa je kilometar autoputa daleko jeftiniji. Sa druge strane imamo deonicu Beograd-Čačak, koja mahom ide korz brdovito-planinske predele, gde eksproprijacija zemljišta nije urađena, gde nema nadvožnjaka, pa je kilometar autoputa daleko skuplji. Osim toga deonica koji je sastavni deo koridora 10 je daleko opterećenija i samim tim isplativija. Od procenjenih para (koliko mi je poznato preko milijardu dolara), na deonicu Novi Sad-Hogoš, biće utrošeno 15%-ak posto ukupne sume, a od putarina naplaćeno sigurno više od 70% ukupnog novca za ove dve deonice. To je znao i Velja, koji je zbog toga spojio ove dve deonice, jer je bio svestan da koncesionarima nikako ne bi odgovaralo da prave autoput Beograd-Čačak, pa bi time i njegov san ostao nedosanjan.
Završetkom koridora 10, ali zaista u punom profilu, od granice sa Mađarskom, do granica sa Bugarskom i Makedonijom, kao i završetkom obilaznice oko Beograda ova zemlja bi zaista dobila tranzit kao najbrža veza Evrope sa Bliskim istokom, i ova investicija bi se isplatila u najbržem mogućem roku. Ovako dobijamo zavičajnu investiciju, da bi naš ministar mogao lepo da se provoza od Beograda do Čačka (valjda misli da će nastaviti ovaj posao i u sledećem sazivu vlade  ).

[Domaci izdajnik]

Ne verujem da on to radi da bi mogao da se voza za vreme sledećeg mandata (mada me ne bi čudilo da se i to dogodi, budući da koalicija DSS-NS na lokalu odavno govori o postizbornoj koaliciji sa radikalima i socijalistima, pa dakle o još jednom mandatu), već da bi obezbedio glasove u tom delu Srbije za svoju partiju i sebe. Mislim da bi mu mnogo teže bilo okupiti glasove onih iz južne i istočne Srbije izgradnjom koridora 10, pošto je to ionako planirana deonica auto-puta, dok Horgoš-Požega dođe kao bonus (države koja ima pa može da se razbacuje parama, i to u ovom trenutku).

A kad smo kod tog auto-puta Horgoš-Požega... ako ja dobro shvatam gde se nalaze te dve tačke, i pošto je Beograd ionako opterećen auto-putevima koji ga seku sa svih strana (i zatrpavaju nepotrebnim automobilima dok se ne završi zaobilaznica), zašto taj auto-put ne prolazi kroz Novi Sad, potom kroz recimo Šabac, i dalje ka Požegi, nego ide natrag do Beograda, pa dalje ka Čačku? Ja ne shvatam tu potrebu da svi putevi prolaze kroz Beograd, da ništa ne može da ga zaobiđe. Koliko je nužno da ovaj auto-put prolazi kroz glavni grad i koliko se to kilometara dodaje na neku standardnu, a u nekom smislu i decentralističkiju varijantu (budući da bi Šabac i zapadna Srbija dobili time što auto-put ne bi prolazio kroz Beograd nego kroz neke od tih gradova)?

[Plodni bizon]

Vec postoji autoput od Novog Sada do Beograda pa nije logicno da se gradi paralelan prema Sapcu. Taj plan prosto ne ide. Ali nije jasno odakle ideja da se pravi autoput ka Jadranu kad nije zavrsen panevropski koridor 10. To moze samo ludak da predlozi. Ocigledno je da se radi o nekim mutnim radnjama.