Citati su iz teksta
Bitka protiv Beograda.
Na početku su ostajale osiromašene varoši i opustošena sela, u koje ni rode ni kapital rado ne zalaze, a na kraju tog puta glavni grad se sve više gušio u svojim problemima.
Zanimljivo. To je kao kad pred nekim u autobusu ko ima kancer dodjes i kazes:
Izvini, brate, ali curi mi slina iz nosa, prehladio sam se. Mozes li da ustanes da odmorim malo.A između? Smestilo se osećanje animoziteta i nerazumevanja: osećanje onih iz unutrašnjosti da sit gladnom ne veruje, da Beograd, blizu očiju centralnih vlasti, diktira pravila igre i uzima i ono što njoj pripada i osećanje Beograda da provincija njegove velegradske muke ne razume.
Prvo, ne radi se ovde o verovanju i neverovanju. Sta ima ovde sit gladnom da veruje ili ne veruje? Sit je sit, gladan je gladan. Gde je tu spona u prenesenom znacenju na centar i ostatak Srbije?
A onda velegradske muke. Kakve bre velegradske muke? Pa to je isto kao kad bi neki bogatas rekao da nema dovoljno para da kupi Microsoft i tako se zalio pred covekom koji ne moze sebi ficu da priusti.
Osećanje počesto bez lične odgovornosti za ono što se događa i jednima i drugima.
Sta se bre to dogadja i jednima i drugima?? Pa cekaj, majku mu, da li jedni imaju para a drugi nemaju? Ako je tako, sta imam ja da razumem beogradske probleme? Zasto sam ja duzan da slusam to sto oni svojim platama ne mogu da kupe Rols-Rols, dok ja ne mogu platom da kupim da pristojno doruckujem, rucan i veceram? Kakvi bre problemi? Pa mi nemamo iste probleme, mi zivimo sasvim drugacije zivote, i tu ne moze biti razumevanja jednih i drugih, jer to je nerazumevanje sada vec ne samo teritorijalno, vec klasno!
Odgovornosti lokalnih vlasti što nisu preduzele ono što su mogle – da im fabrike ne propadnu i ljudi ne odu, i beogradskih – što megalomanske planove širenja nisu podredile realnim mogućnostima življenja na određenom prostoru.
Znaci ovaj tekst je, kao sto sam ocekivao od Politike, upravo onakav kakav se od tog milosevicevskog i propaorskog lista i moglo ocekivati - pisan tako da ismeje ideju decentralizacije. Eto sta znaci medij. Moze neka budala od novinara da pise sta hoce, i da to potom procita gomila ljudi, i jos bude ubedjena da je to u redu.
Država je bez sumnje najodgovornija, jer je decenijama zatvarala oči pred rastućim jazom između razvijenih i nerazvijenih, pošto je tako bilo lakše. Konačno je progledala.
Jel? Kostunica nam je doneo decentralizaciju? Jel to?
Evropa jasno stavlja do znanja da s tolikim neravnomernostima Srbiji zadugo neće biti mesta u evropskoj porodici.
Dobro, barem nesto vredno da se kaze, tj. podseti.
Prvi korak je preduzet: doneta je Strategija, sledeće godine će i zakon, osnovano je prvo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj... U međuvremenu, mada još nedovoljno, država je počela da koristi jednu po jednu iz široke lepeze mera koje joj stoje na raspolaganju: od realizacije državnih projekata u nerazvijenim krajevima, fiskalne decentralizacije, budžetskih transfera za ujednačavanje, direktnih izdvajanja iz državne kase za projekte komunalne i poslovne infrastrukture do povoljnih kredita i poreskih podsticaja za investitore, kako bi ih uopšte privolela da svoj kapital plasiraju onima kojima je zapravo najpotrebniji umesto u Beogradu ili Novom Sadu.
E, ovo je sjajan vic. Vic za desetku. Prvo, nikakva strategija nije doneta, barem nikakva koja bi bila obavezuca za republicke organe da se pozabave ovim poitanjem. Zakon je predvidjen za sledecu godinu, i on se odnosi na ustav koji je centralisticki. Zasto se zakoni ne donesu smesta ako se u Srbiji problem decentralizacije pravilno artikulise?
Pominje neke drzavne projekte u nerazvijenim krajevima, a to je takva laz da je to grozno i cuti. Pa pogledajte koliko para je planirano za sve projekte van Beograda. Jedna petina od onoga koliko se koristi za Beograd.
Fiskalna decentralizacija nije stupila na snagu. Pominje neke budzetske transfere? Jel to isto izaslo iz Kostunicinog kabineta? Da covek zadrhti od jeze.
Srbija se, ma koliko su sve oči unutrašnjosti uprte u republičku vladu, ne može razvijati samo iz Beograda.
Pa koja je tek to postavka? Srbija se nikako ne razvija time sto se razvija Beograd. Kao sto se Loznica ne razvija time sto se razvija Nis. Kakva idiotska pretpostavka.
Uz zahteve za prenošenje i finansija i imovine i nadležnosti s centralnog na lokalni nivo, što je sasvim legitimno i deo dobre prakse svuda u svetu, opštine bi trebalo da se pozabave i same sobom i ne zaborave sopstvenu odgovornost za lokalni razvoj. Da im se ne bi dogodilo da ne znaju šta da učine sa odjednom stečenim tolikim prihodima i imovinom. Ili ne, daj bože, da, tako bogati na papiru, bankrotiraju.
Hehe, be-be-be, ocu lalipap!
1. Nikakva imovina nije dobijena s neba, imovina je pripadala gradovima i opstinama pre nego je bila nacionalizovana, odnosno beogradizovana.
2. Nikakav bankrot ne moze da se meri sa permanentnim i trajnim bankrotom koji se zove centralisticka vlast od 1991. do danas.
