Uglavnom sam vise u nekoj euforiji/pozitivnoj nervozi. Kada se iznerviram obicno radim sledece: pocnem da razmisljam unazad i da trazim razlog nervoze/stresa/neraspolozenja (jer gotovo nikad ne znam isti). I onda, kada otkrijem sta je u pitanju, sve se sredi.
Mada, ukoliko je razlog nervoze van mene, tj. potice od neke osobe...to bas ne mogu da regulisem...i onda.......prekid filma.
Poznato mi je. No, ja uglavnom znam unapred šta će me iznervirati, tako da nema potrebe po nastupanju nervoze (nervoznog stanja) tražiti je. A kad bi se mogao otkloniti uzrok, ona bi odmah prestala. (To je i odlika ovih kao ja, depresivaca koji lako menjaju raspoloženje.) Pa ipak, najčešće nas muče stvari na koje ne možemo da utičemo, i takva je nervoza najgora.
Nabavi poster (po mogućstvu u prirodnoj veličini) Dalaj lame, Sai babe, Draga Plečka itd... i drži na zidu spavaće sobe. Kad god se uznervoziš onda baci pogled na to i mir će se pojaviti sam. U slučaju da si negde vani, nosi malu sliku sa pomenutim likovima.
Misliš da ću, gledajući njih, pomisliti:
"Uh, jebo te, nisam tako ružan"?
Sećam se jedne emisije na RTS-u u vreme dok sam bio vernik SPC-a (pre 10 godina otprilike), kad su prikazivali emisije o sektama, te njihovu opasnost po društvo (koje je, razume se, pravoslavno). Emitovali su neku priču o tom kako Sai Baba odvodi mladiće i devojke u pustinju (izvan kampa) i onda traži od njih oralni seks (razume se ko kome).
...onda se pozovimo na istok...
Gos'n Sh, nemojte, molim Vas, da me plašite. Ako nešto toliko mrzim to je istok, istočnjačka kultura, istočna Evropa, istok u hrišćanskom smislu, i svakom drugom. Dakle, za mene bi to možda i bilo od koristi, al' da umesto "istok" zamislim i pozovem "zapad".
Ukoliko ipak ne pomogne smirujuca slika - ja obicno zamisljam motornu testeru i razlog nervoze ....... ostalo znate ...
Kontam da nije baš tako. Ali mi je interesantan taj fenomen, ako ga neki praktikuju (mada ne odgovara ova reč, pošto se to događa po nekom automatizmu). Naime, ja nikad, ali baš nikad nisam poželeo osobi koja bi mogla biti razlog velike tuge, patnje, nervoze... - nešto loše. Pogotovo ne od sopstvene ruke. Iako ih stalno mogu optuživati da su mi recimo upropastili mnogo godina života, da ću se uskoro razboleti i crknuti (da, a ne mreti), itd. To je možda čudno, a možda i prirodno. Videćemo kako će drugi odgovoriti.
Ja je gutam na lijevo oko.
Sjajan odgovor. Maelstrom živi poeziju (u onom drugom smislu reči).
Eh, da, zaboravih umalo... Pronašao sam možda nešto novo, mada je moguće da je ovo novo jedino novo za mene. Naime, pre nekoliko dana sam se makar fizički osamostalio, tako da sam bio primoran da sebi samom spremim nešto da pojedem. I pri tom spremanju osetih neverovatan nedostatak prisustva misli. Sve je tako divno podređeno onom što se sprema, a opet što je tako jednostavno. I onda vodite računa hoće li ono na ringli da zagori ili ćete na vreme to okrenuti da gori sa druge strane. Milina za nervoznog čoveka. Ili je tako samo na početku?
