Sta volite u Beogradu?

[modesty]

Hahahahahahahhahahhahhahhaaaaaa, gospodin niški pastuv više vremena provodi u Nišu, jer studira DIF u Nišu i živi u Glavnoj ulici, mislim da se tako zove.

[Domaci Zdajnik]

E, to nisam znao. Mislio sam da se radi o onom mladiću o kojem si ranije govorila, koji se isto tako zabavljao sa nekom tvojom drugaricom, a koji studira u Beogradu. Ovaj je neki nov.

Znači mlade Beograđanke i Nišlije se dobro zabavljaju, dobar spoj prave. Meni to nikad nije bilo jasno, budući da u Nišu ne vidim mnogo kvalitetnih ljudi, a eno tamo Beograđankama sve samih intelektualaca po glavnom gradu. Šta li traže i vide u Nišlijama koji čak i ne studiraju u Beogradu...

[modesty]

Dragi Izdajniče, on studira u Nišu DIF, a u Beogradu neki privatni fax. To jeste taj čovek, ali sada, u ovoj fazi, više vremena provodi u Nišu. Kombinacija je vrlo zanimljiva. Vidiš šta sve može prava ljubav? Ne poznaje granice 

PS: Ljudi, gde je Otrovni Starac? Nihilist? Rino? Rino je valjda promenila nick?

[Domaci Zdajnik]

Gospodin Nihilist je našao neku matoru Beograđanku pa se njom bavi ovijeh dana. Gospodina prepodobnog i odavno upokojenog uberkuratog Starca planiram ovih dana da jednim dirljivim (opet falusiodnim) pismom povratim na forum (uda'nem mu dušu). Rino je postala "Otac Hajdeger", a gospodin Stojan... Ljubo Gazivoda. Šta ćeš...

PS: O tome i sličnom bolje da govorimo na diskusiji pod nazivom "Pričaonica", u Uzvišenoj svakodnevici.

Inače, što se tiče otuđenja u velikom gradu (Beogradu) spram života u manjim mestima imam nameru da govorim, i citiraću ono što si kazala kako bih kritikovao, ali na drugoj temi (možda ovde ostavim obaveštenje).

[ZileZilet]

Po čemu je taj niški pastuv i dalje niški ako studira u Beogradu? Gde on u toku godine provodi više vremena - u Beogradu ili u Nišu? Ako je češće u Beogradu, on nema mnogo veze sa gradom u kojem je rođen, on je beogradski pastuv. Baš kao što ona devojka o kojoj sam govorio više nije Valjevka nego je Beograđanka.

I to je ono što beogradski (ovog puta mislim na one rođene Beograđane, a ne na doseljene) nacionalisti/lokalisti moraju da nauče da bi prevazišli lokalnu malograđanštinu.

Po cemu je niski pastuv Beeogradjanin? Po cemu je bilo ko Beeogradjanin? 0.005 odsto je visegeneracijskih gradjana, ostalo "dodjosi". Npr., meni je deda po majci sremac, baba Dalmatinka, cale dosao sa kosova da studira, pa se udao...Jesam li ja Beeogradjanin? Ne. Dakle, nisam ispoljio primitivni lokal-patriotizam, vec sam rekao da je generalizacija-losa. Naprimer, ja sam cuo da nislie nemaju padeze. A, gotovo sam ziguran, bez obzira sto se ne slazem sa tvojim politickim stavovima, da ti (D.I.), nemas problem sa tim...
A PB se zainteresovao bas za sex. svako se cese tamo gde ga svrbi...Zamisli da mu je Truman rekao da su Bgd. lake na obaracu! Odmah bi spakovao kofere. Al bi se razocarao. Ko je h(j)ebac, on jebe i u selu. Ko masturbira, masturbirace trideset puta vise u bgd.

[modesty]

Hahahahahahahahahahaaaaa... zanimljivo... Vidite ovako... To što neko kaže da je Beograđanin uopšte nema veze sa "lokal patriotizmom" ili kako već kažete, to je stvar srca. Za mene lično je Beograd više od grada, kada kažem Beograd, za mene je to nešto užasno posebno i prosto osećam nešto, jako sam vezana za Beograd. Dakle, uopšte nije reč o "etiketiranju" ko je odakle, već o osećanju. Ne mogu da kažem da mi je isto kada mi kažeš Niš, Milano, Gornji Milanovac i Beograd. Lagala bih kada bih rekla da je za mene lično isto. Većina ljudi koji dođu u BG zbog posla, studiranja, usavršavanja, takmičenja imaju pravo i tendenciju da pomenu odakle su, da vole mesto iz kojeg su, zašto ja ne bih mogla da smatram Beograd "svojim gradom", ali u onom intimnom smislu, to je potpuno normalno i nije zabranjeno da ga bilo ko voli ili živi u Beogradu. Ja samo kažem da sam jako vezana za Beograd iz milion razloga, a za Kragujevac, recimo nisam. Marija Šerifović živi u BG-u, peva za Srbiju i pominje rodni Kragujevac, kao omiljeni grad i ima na to pravo. Živela sam godinu dana u Sakramentu, koji mi je takođe jako drag i intimno ga doživljavam, zbog momenata i emocija koje me vežu za taj grad, iako je na drugom kontinentu. To je suština priče.

Hram Svetoga Save... i Karađorđev park... Idealno mesto, uz Biblioteku... Divno je tuda pošetati i spustiti se Tiršovom do Sarajevske... Ah, kakav potez... Kao mala sam, a i danas mnogo volim tuda da se prošetam, kada god imam vremena, to me tako vraća u detinjstvo i relaksira...

[Domaci Zdajnik]

Da bi neko voleo Beograd, a istovremeno da poznaje političke mehanizme koji su ga izgradili i koji ga još uvek grade, morao bi da bude čovek bez imalo osećanja za druge. Dakle, neko ko bi, personifikovano, mogao da voli siledžiju koji svakog dana na prepad pljačka dečicu iz školskog dvorišta. I da sam rođen tamo, i da sam makar malo čovek, bolelo bi me da gledam kako ostatak zemlje propada dok se od Beograda pravi metropola, i jedan od najrazvijenijih gradova jugoistočne Evrope. To je svojevrsna politička perverzija, a ljudi koji tako nešto strastveno podržavaju moraju biti toliko sebični i samoživi da nikada niko ne poželi da takvom bude blizu. No, svakodnevno posmatram takve, i to nisu žitelji Beograda, već varošica kao što su Loznica, Čačak, Niš, Leskovac, Vranje... Oni Beograd vole više nego vi koji u njemu živite, bez obzira na to što im gura ruku u čamče sa paricama.

Što se tiče te ljubavi prema rodnom gradu... Ajde vi koji živite u Beogradu, zašto da ga ne volite (ako izuzmemo ovaj politički momenat, koji nije nevažan, ali zažmurimo na trenutak) ako vam pruža daleko više nego bilo koji drugi grad u Srbiji svojim meštanima. Logično je voleti nešto što ti toliko puno može pružiti. Međutim, da neko voli Kragujevac, Niš, Belu Palanku, Loznicu, Valjevo... pa taj bi morao da bude takav neobjektivan primerak ljudske vrste da bi zauvek bio nesposoban za kritičko stanovište pri mišljenju o bilo čemu. Logički posmatrano, taj bi mogao da voli i šupu u kojoj bi godinama bio zatvoren. Tamnicu, zatvorsku ćeliju, ukoliko bi u njoj imao da provede nekoliko godina.

Pa to Kraljevo, Loznica, Niš, Leskovac i ostale vukojebine po Srbiji su upropastile tu decu koja dolaze u Beograd. Oduzele su im normalno i kvalitetno detinjstvo, radost života u sjajnim uslovima, dobro obrazovanje, bogat kulturni program. Ta deca su se radovala kad bi jednom u godinu dana mogli da pogledaju predstavu i to osrednjeg kvaliteta, dok beogradsko čeljade može svakog dana da ode do bilo kog od dvadeset pozorišnih punktova. To ne daje jednake razloge za ljubav prema sopstvenom lokalu. I zato Beograđanin ima pravo da voli svoju šupu, dok ovi drugi moraju da budu u najboljem slučaju rezervisani. Naravno, uvek će neko da kaže kako se tu i tamo po selu zaljubio, da je jebo prvi put pa bio srećan i to ga sad vezuje za svoju vukojebinu, ali bi tako morao da zapostavi ili zanemari sve ono što mu je - za razliku od beogradskih uslova - to selište uskratilo.

Zbog toga mogu idiotima da prozovem sve one koji odu u Beograd i onda naglašavaju odakle su došli. Liče mi na one primitivne Srbende kad odu u inostranstvo da bi zaradili koji dinar. Onda na sva usta govore odakle su, kao da bi zbog toga neko trebalo više da ih poštuje. Pa poštovaće te još sto puta manje nego li pre. Mene su tako u Španiji sjebali kad su čuli da sam iz (tada) Jugoslavije. Skontali su nas kao divljake pa nas tutnuli u neki privatni pansion uz neke ekipe iz srednjoafričkih zemalja, dok su Evropljani uglavnom završavali u ogromnom hotelu za minimum pet zvezdica i to daleko bliže mestu događaja. No, da ne ulazim u politiku, fakt je da si došao u inostranstvo da bi zaradio bolje nego u svojoj zemlji, pa, dakle, koji kurac pričaš odakle si i to ponosno? Pa zar tvoju zemlju ne bi trebalo da bude sram što ti nije omogućila da zaradiš u njoj? I tako, preneseno na gradove, šta koji kurac ima da se ponosi seljačina iz vukojebine koja je doterala pozadinu iz blata u Beograd, kad je u glavni grad i došla da bi počela da živi ili uči, kako ne bi mogla u svojoj jebeno zatucanoj selendri?

Druga je stvar ako kažeš da si iz Pariza stigao u Beograd da bi pogledao tu i tamo nešto, kao turist, u prolazu.

[Morella]

Volim onog momka sto prodaje lenonke na Kalishu:D

[Plodni bizon]

Beograd treba voleti zbog izrazite interkulturalne atmosfere, to jest otvorenosti i kulturne razlicitosti koje u tom gradu ima vise nego u bilo kom u ovom delu Evrope. Nije mi drago da to priznam ali tako je.

[svetac38]

.....amin. Od svega što si do sada ovde napisao, jedino ovo ima smisla...

[ZileZilet]

.....amin. Od svega što si do sada ovde napisao, jedino ovo ima smisla...

I agree

Dje je, ba, onaj super-potentni Ida Dada??? Pozeljeh malo primitivne svadje...ah, dje je on???

[Vogue]

Jednostavno, volim Beograd.

[Plodni bizon]

.....amin. Od svega što si do sada ovde napisao, jedino ovo ima smisla...

Ali ti ne spadas u tu grupu ljudi koji bogate Beograd u smislu u kojem sam naveo.

[svetac38]

Ali ti ne spadas u tu grupu ljudi koji bogate Beograd u smislu u kojem sam naveo.

he, he ........kada bi znao ono što neznaš, još više bi zapenio.........

[modesty]

Da bi neko voleo Beograd, a istovremeno da poznaje političke mehanizme koji su ga izgradili i koji ga još uvek grade, morao bi da bude čovek bez imalo osećanja za druge. Dakle, neko ko bi, personifikovano, mogao da voli siledžiju koji svakog dana na prepad pljačka dečicu iz školskog dvorišta. I da sam rođen tamo, i da sam makar malo čovek, bolelo bi me da gledam kako ostatak zemlje propada dok se od Beograda pravi metropola, i jedan od najrazvijenijih gradova jugoistočne Evrope. To je svojevrsna politička perverzija, a ljudi koji tako nešto strastveno podržavaju moraju biti toliko sebični i samoživi da nikada niko ne poželi da takvom bude blizu. No, svakodnevno posmatram takve, i to nisu žitelji Beograda, već varošica kao što su Loznica, Čačak, Niš, Leskovac, Vranje... Oni Beograd vole više nego vi koji u njemu živite, bez obzira na to što im gura ruku u čamče sa paricama.

Što se tiče te ljubavi prema rodnom gradu... Ajde vi koji živite u Beogradu, zašto da ga ne volite (ako izuzmemo ovaj politički momenat, koji nije nevažan, ali zažmurimo na trenutak) ako vam pruža daleko više nego bilo koji drugi grad u Srbiji svojim meštanima. Logično je voleti nešto što ti toliko puno može pružiti. Međutim, da neko voli Kragujevac, Niš, Belu Palanku, Loznicu, Valjevo... pa taj bi morao da bude takav neobjektivan primerak ljudske vrste da bi zauvek bio nesposoban za kritičko stanovište pri mišljenju o bilo čemu. Logički posmatrano, taj bi mogao da voli i šupu u kojoj bi godinama bio zatvoren. Tamnicu, zatvorsku ćeliju, ukoliko bi u njoj imao da provede nekoliko godina.

Pa to Kraljevo, Loznica, Niš, Leskovac i ostale vukojebine po Srbiji su upropastile tu decu koja dolaze u Beograd. Oduzele su im normalno i kvalitetno detinjstvo, radost života u sjajnim uslovima, dobro obrazovanje, bogat kulturni program. Ta deca su se radovala kad bi jednom u godinu dana mogli da pogledaju predstavu i to osrednjeg kvaliteta, dok beogradsko čeljade može svakog dana da ode do bilo kog od dvadeset pozorišnih punktova. To ne daje jednake razloge za ljubav prema sopstvenom lokalu. I zato Beograđanin ima pravo da voli svoju šupu, dok ovi drugi moraju da budu u najboljem slučaju rezervisani. Naravno, uvek će neko da kaže kako se tu i tamo po selu zaljubio, da je jebo prvi put pa bio srećan i to ga sad vezuje za svoju vukojebinu, ali bi tako morao da zapostavi ili zanemari sve ono što mu je - za razliku od beogradskih uslova - to selište uskratilo.

Zbog toga mogu idiotima da prozovem sve one koji odu u Beograd i onda naglašavaju odakle su došli. Liče mi na one primitivne Srbende kad odu u inostranstvo da bi zaradili koji dinar. Onda na sva usta govore odakle su, kao da bi zbog toga neko trebalo više da ih poštuje. Pa poštovaće te još sto puta manje nego li pre. Mene su tako u Španiji sjebali kad su čuli da sam iz (tada) Jugoslavije. Skontali su nas kao divljake pa nas tutnuli u neki privatni pansion uz neke ekipe iz srednjoafričkih zemalja, dok su Evropljani uglavnom završavali u ogromnom hotelu za minimum pet zvezdica i to daleko bliže mestu događaja. No, da ne ulazim u politiku, fakt je da si došao u inostranstvo da bi zaradio bolje nego u svojoj zemlji, pa, dakle, koji kurac pričaš odakle si i to ponosno? Pa zar tvoju zemlju ne bi trebalo da bude sram što ti nije omogućila da zaradiš u njoj? I tako, preneseno na gradove, šta koji kurac ima da se ponosi seljačina iz vukojebine koja je doterala pozadinu iz blata u Beograd, kad je u glavni grad i došla da bi počela da živi ili uči, kako ne bi mogla u svojoj jebeno zatucanoj selendri?

Druga je stvar ako kažeš da si iz Pariza stigao u Beograd da bi pogledao tu i tamo nešto, kao turist, u prolazu.

Ne slažem se sa ovim. Evo, sada mi pada na pamet nešto - Ne slušam Željka Joksimovića, ali mislim da radi OK i da ima kvalitetnih pesama. Ne znam da li ste čuli pesmu, mislim da se zove "Devojka sa polja zelenih"... Čovek je iz Valjeva, doživeo je veliki uspeh i na međunarodnom nivou i moram da kažem da se u navedenoj pesmi oseća neka posebna nota... Ja njemu verujem , dok on peva tu pesmu... " I vraća mi se sve, daleki mali grad... i vraća mi se sve... još si moj anđeo, devojka sa polja zelenih moju sam voleo..."  Nije bitno da li je autobiografska ili nije, ali ove reči su meni divne. Govorim povodom "jebanja na selu"... Mislim, glupost. Naravno da su u metropoli veći uslovi, ali onaj ko voli pozorišta i želi da se bavi umetnošću, naći će načina da dođe gde treba i da radi šta treba. Neko ko živi u centru Beograda možda ne voli da ide u pozorište, pa mu ništa ne vredi što će ga posećivati dok je u osnovnoj školi. Poenta je da se čovek intimno vezuje za mesta, ne samo zbog "mogućnosti napredovanja", već zbog mnogo drugih razloga. Poenta je u tome, a ne u uslovima za napredak. Pričamo o emociji. Nema tu logike, isto kao što se zaljubiš u nekoga ko "logično" nije za tebe, ali ti ga voliš. Nema tu ničeg glupog, ružnog, niti negativnog; to je ljudski i prirodno.