Krupna je ovo stvar da bih tek tako ocenio šta je najbolje po pitanju veličine a i preciznih granica, u smislu koje opštine bi pripale određenoj regiji. Ime tu ne predstavlja naročito važnu stavku. Ono što je važno je funkcionalnost i realna korist za stanovnike područja o kojima raspravljamo.
Ime “Moravska regija” ili samo “Moravska” mi deluje zbunjujuće, najblaže rečeno. Kao stanovnik topličkog regiona znam da će taj izraz zvučati strano mnogima odavde. Onako na prvu, pri pomenu Morave, pomislim na Veliku Moravu, a to je podaleko odavde. Pominjanje Niša ima više smisla ako se radi o regiji koja bi obuhvatala južnu srbiju a ne čitavu jugoistočnu. Mada je to samo moj utisak, ne neka važna stvar.
Pre svih peripetija sa imenom i postavljanja ražnja pre nego što je zec ulovljen, treba proučiti primere iz zemalja koje su uspešno decentralizovane i uporedive sa Srbijom - u pogledu veličine, broja stanovnika i sl. Treba pronaći optimalno rešenje koje će olakšati funkcionisanje države, jasno definisati nadležnosti regiona i razgraničiti ih od nadležnosti centrale, u okviru samih regija i opštine moraju imati viši stepen nadležnpsti nego sada. Besmislene argumente centralista da su za regije ili autonomije potrebne manjine u značajnom broju možemo lako oboriti kroz brojne primere regionalizovanih i decentralizovanih evropskih zemalja.
Takođe, poređenja sa Vojvodinom nisu skroz na mestu, ali utvrdismo da Vojvodini, koja apsolutno ima prava na to što traži, ni malo ne bi smetalo ako bi i ostatak Srbije bio regionalizovan do te mere ili bar skoro toliko. Jedino bi moglo da zasmeta onome ko misli da će njegova autonomija izgubiti na ekskluzivnosti, kao da je to stvar prestiža a ne praktična stvar. A čuo sam i takve glasove, po principu - ne mogu gedžovani i dinaroidi da imaju autonomiju kao naša ‘Voša’. Khm, užasna sličnost sa retorikom onih koji se nazivaju po tome što im je mnogo bitna rasa. No dobro, imam malo razumevanja čak i za takve i to bar iz dva razloga - prvo: zato što misle da je ovo sa decentralizacijom ostatka Srbije patka koja bi prevarila Vojvodinu (iako ima takvih nazovi decentralizatora, posebno iz beogradskih partijskih centrala); drugo: zato što su im preko glave zavlačenja i isisavanja od strane Beograda (iako oni to u svojoj ignorantnosti uopšte na čitavu Srbiju, pobesne na ‘dođoše’ iz dinarskih krajeva koji uglavnom nisu naročito angažovani u autonomaškim zahtevima, čak naprotiv, pa tako uznemireni opale nekim rasističkim i mrziteljskim izjavama, te se agresivnim antisrpstvom, možda bolje reći antisrbijanstvom, poistovete sa velikosrpskim nacošima). Malo se udaljih od teme, no taj utisak beše baš gorak, a verujem da bi velika većina vojvođanskih autonomaša podržala naše zahteve, primer su i izjave Nenada Čanka i Bojana Kostreša, a ta podrška je jako bitna.
Postoji nešto mnogo bitnije od vojvođanske podrške, a to je podrška stanovništva koje živi na prostorima o kojima se radi. “Ko će mene da odvaja od svjatog i moćnog Beograda, urgh-argh” bi mogla da bude česta reakcija palanačkog sveta. “Kuku nama, pa tek tad ćemo da propadnemo, ionako smo najsiromašniji” je takođe jedna vrsta reakcije na koju sam lično nailazio. Čini mi se da je ljude strah od decentralizacije samo zbog toga a ne shvataju da smo upravo sada i odvajkada pod tim svjatim i moćnim Beogradom a svejedno smo najsiromašniji, ali i sve siromašniji i sve malobrojniji. Pa gde je taj moćni skut da nas pokrije i spasi od propasti u koju srljamo?
Loading ...
Odgovorite na tekst