Crna Gora i Makedonija nisu ni prve a ni poslednje države koje su priznale Kosovo. Sa velikom većinom zemalja koje su to uradile davno imamo odlične bilateralne, diplomatske, ekonomske i svake druge odnose, bez obzira što su, kao npr. Nemačka ili Francuska, među prvima priznale Kosovo kao nezavisnu državu, i samim tim dale mnogo veću težinu i zamajac seriji priznanja nego što su to mogle dve mini-državice kao što su Crna Gora i Makedonija.
Doduše, malo smo se kao ljutili, pa smo malo kao pozvali ambasadore na konsultacije, pa smo malo kao kenjali, ali sve u svemu - tresla se gora, rodio se mrmot.
E, sad, dočekasmo i mi svojih pet minuta. Mala Crna Gora i mala Makedonija se usudiše da priznaju Kosovo, kao što su to učinile prijateljske nam već Švajcarska i Norveška, i tu Srbinu, naravno, prekipi. Kap je prelila čašu slucajno baš kod male Makedonije i još manje Crne Gore. Retke države koje su smešnije od Srbije u svim parametrima.
I šta se dešava? Mali štreber sa zvučnim imenom, Vuk, poznatiji kao ingenijalni ministar spoljnih poslova, opako se naljutio: oterao ambasadore, sve ih šutirajući nogom u bulju do granice, svakim udarcem valjda zamišljajući kako šutira one kojima nije smeo ni na senku da stane kada su priznali Kosovo. Digla se Srbija ponovo, kao za Gazimestana, bacajući kletve i čini na dojučerašnju braću, preteći otimanjem imovine, proterivanjima, sankcijama. I ratom bi, rado, da se samo sme.
Smešna su obrazloženja da nas “nož u leđa” dojučerašnje braće, eto, boli više nego irski ili danski potpis u knjigu obožavalaca nove mafijaske države Kosovo. Smešna iz prostog razloga što smo sa Crnogorcima i Makedoncima odavno raskrstili da nismo ni braća, da nam kese nisu sestre, i da svako ima pravo na svoj put dalje, nezavisno od onog drugog. Već par godina ih uporno ismevamo, nipodaštavamo, preziremo, i sada nas, eto, iznenadilo, i teško zabolelo priznanje Kosova.
Teško. Pre će biti da je i srpska diplomatija dočekala svojih pet minuta, da je Srbija najzad našla protivnika po meri. Najzad neko slabiji, na kome može da se malo istresa, a da ništa ne košta. Najzad da malo i mi nekome jebemo oca, a da nam taj ne sjebe ekonomiju ili ne ugrozi naše ineterese. Ništa bolje nije moglo da se desi malom Vuku sa velikim ustima od ovog priznanja. K’o kec na deset. Da se vidi da i mala žaba ima velika muda.
Loading ...
Odgovorite na tekst