Differentia – gradjanski medij

Kako neko lepo reče, bez međunarodnog koridora, koji bi prolazio kroz Srbiju, ona je zaista obična rupa na putu, koju će i dalje svi zaobilaziti, a u barici koja se u toj rupčagi bude stvorila dobro će se i nadalje osećati samo punoglavci i paraziti.

Verujem da se mnogi sećaju jednoga od osnovnih mitova kojima su nas kljukali u osnovnoj školi, a to je da je Srbija nezaobilazno čvoriste između Istoka i Zapada, bogom dana raskrsnica svetova, gde smo se mi ugnezdili, i sve što treba da radimo je da deremo kožu sa leđa jadnicima koji nemaju drugog izbora nego da se akaju po srpskim stazama i bogazama, ako žele stići na odredište. Kao mnoge druge, i ova zabluda je zasnovana na mitu.

Nakon Veljinog onanisanja sa auto-putem Horgos – Veljina vukojebina, neko se setio Koridora 10 koji je, bez sumnje, najvaćniji putni pravac kroz Srbiju, već ucrtan odavno u evropske mape puteva kao najkraći, ali ne i najbolji način da se stigne sa severa na jug Evrope. I malo dete, bez potrebe da bude Mrka Builder, može da razume da je ne iskoristiti činjenicu da jedan od najvažnijih koridora Evrope dobrim delom prolazi kroz Srbiju ravno nacionalnoj ekonomskoj katastrofi, a odgovorni bi morali da odgovaraju krivično za sabotažu i podrivanje ekonomske moći države, ali i pred konzilijumom psihijatara i psihologa, jer kakva budaletina mora biti političar koji prenebregne važnost tog puta. Nadam se da će se i pravosudni organi, a i konzilijum lekara, pozabaviti Veljinom opsesijom da, umesto koridora 10 , izgubi silno vreme u pokušaju da svojim seljacima napravi put po meri “Gazda Velje”.

Elem, siguran sam i da ne treba detaljno objašnjavati blagotvoran uticaj koji bi takav auto-put imao na srpsku privredu: od klasičnog transporta, turizma, trgovine, ulaganja u industriju, do pomalo zapostavljenog ali ne i manje važnog razloga za gradnju: smanjenja saobraćajnih nesreća i čuvanja života naših građana i putnika.

Pored koridora 10, ne manje važna je i pruga koja bi pratila sličan pravac, ali i gradnja još šire i veće mreže puteva koja bi za Srbiju, uz proizvodnju hrane, mogla biti osnova na kojoj bi se nadgradila sasvim dobra privredna struktura.

Nije ova zemlja ni najbogatija rudama, vodama, i prirodnim lepotama, kako su nas bezočno lagali nastavnici i profesori, ali nije ni bez ikakvih resursa i mogućnosti da postane sasvim dobra zemlja za život. Transport je sigurno jedna od tih mogućnosti, jer pored najkraćeg puta sever-jug, nudimo Evropi, u saradnji sa Hrvatima, isto tako najkraći put istok-zapad, kao i eksploataciju Dunava na dobrom dellu njegovog toka.

Sve, kao i uvek, zavisi od poštenja i sposobnosti srpskih političara, i svesti građana koji ih biraju i trpe na funkcijama. A tu smo, nažalost, najtanji.