DIFFERENTIA

Ša da se uradi da bi se sprečio dalji odliv stanovništva iz unutrašnjosti u Beograd i Vojvodinu, odnosno da bi se poboljšao životni standard građana najsiromašnijih delova zemlje? Potrebno je:

1. Sprovesti decentralizaciju (fiskalnu pre svih drugih, a onda dalje, sve do svih mogućih ingerencija opština koje nisu u sukobu sa republičkim, čije se ingerencije smanjuju) i regionalizaciju Srbije (hitno), i istog momenta doneti plan i strategiju o ravnomernom regionalnom razvoju koji stupa na snagu najkasnije mesec dana donošenja akta o decentralizaciji i regionalizaciji zemlje. Time bi se odmah izašlo u susret nerazvijenim opštinama i regijama, i radilo na njihovom oporavku.

2. Da bi se sve to sprovelo, neophodno je da građani žele da im bude bolje, i, još važnije - da saznaju da im boljitak donosi upravo ovakav plan. Nažalost to trenutno nije slučaj, i još mnogo bi trebalo raditi, na medijskom planu, kako bi se građani osvestili po tom pitanju. Ogroman napor potrebno je da učine stranke koje se deklarišu kao demokratske (građanska LDP već jeste krenula u tom pravcu, dok recimo DSS uopšte ne smatram demokratskom), pošto su medijski aktivne, kao i mediji, pre svega državni javni servis i mediji koji su dobili nacionalnu frekvenciju. Medijska podrška ideji je ono bez čega nikako ova stvar ne bi mogla da dođe na dnevni red Skupštine.

Ako se taj minimum bude sproveo, Srbija ima šanse da spreči da Beograd za par godina ima 4 miliona stanovnika, Vojvodina 2, a ostatak Srbije jedva nekih milion, milion i po, što bi bilo pogubno po republiku, i još gore po građane koji žive na teritoriji Centralne Srbije.

Naravno, uz sve ovo nužno je da prođe neko vreme kako bi građani ovog dela Srbije počeli da razmišljaju i utvrdili ko bi trebalo da upravlja njihovim gradom i odlučuje o tome šta će biti kulturni program grada, šta će se graditi, kako i gde, i slično. Danas je sve to na čitavoj teritoriji Centralne Srbije u očajnom stanju, jer su na lokalima badže koje čak ne znaju ni osnove lepog ponašanja, a kamo li da vode opštinu ili grad. Njihov poziv je čoban, a ne gradonačelnik ili predsednik opštine.