DIFFERENTIA

Intervju za drugi broj časopisa Zapad: Radovan Milićević, direktor NVO Lingva (Kraljevo) i urednik portala ZamisliSrbiju.

Zapad: U intervjuu za časopis Start iz Bosne i Hercegovine kazali ste da su vam mnogi pretili, te da vam je provajder obarao sajt po 12 sati dnevno. Ko su ti ljudi kojima vaše delovanje smeta?

Radovan Milićević: 2005. web portal Zamisli Srbiju bio je hostovan na Verat net-u, koji je u Srbiji imao najbolju tehničku podršku. Nažalost, svakodnevno, i po dvanaest casova, sajt je bio obaran. Moja intervencija kod provajdera nije imala nikakvog efekta. Posle više pokušaja, dobio sam e-mail odgovor, od administratora Verat-neta, da se ne radi o tehničkim problemima, već su problem „više instance“. Nakon te informacije, portal smo hostovali kod inostranog provajdera. Lično sam na svojoj koži osetio svu bestijalnost delovanja tajnih službi. Tokom devedesetih sam više puta privođen i hapšen, a jedini razlog bilo je moje otvoreno neslaganje sa represivnom politikom Miloševića, kao i spremnost da svoj stav iskažem javno, bez ikakvih kalkulacija. Oni koji me poznaju, sigurno se sećaju konferencija za štampu koje sam držao, u Medija centru Beograd, kao i na regionalnim TV u Srbiji, obavljajući funkciju člana predsednistva GSS, u vremenu kada je Srbija uglavnom ćutala.

Zapad: Jeste li se žalili nadležnim organima? Kako vidite njihovo funkcionisanje tada, a kakvo je ono danas?

Radovan Milićević: Nakon hajke na Zamisli Srbiju, i mene lično kao Urednika, (pretili su i mojoj porodici), što me je navelo da ceo slučaj prijavim MUP-u, aprila 2006. Nadležni su obećali brzo rešenje ovog slučaja, rekavši da će proveriti mail adrese sa kojih su pretnje slate, kao i tagove na provajderima. Naravno, odgovor nikada nisam dobio. Poražavajuće je sa aspekta razuma, kao i pravde, kakav sam odgovor dobio od strane Javnog tužioca, nakon ispisivanja pretećih grafita na zgradi Lingve (21. maj 2006.) Tužilac, u svom dopisu, decembra 2006., zaključuje da sam moram da pronadjem počinioca i da ga prijavim! Poslednji, ozbiljniji „incident“ bio je u toku noći, 25. decembra 2006. kada mi je razbijen automobil, parkiran u dvorištu porodične kuće. Mislim da se ništa nije promenilo u radu nadležnih organa. Dolaskom novog ministra pravosuđa samo je potvrđen partijski model funkcionisanja državnih institucija, bez promene suštine.

Zapad: Delujete iz relativno malog mesta, što je čudno i zadivljujuće, budući da u Srbiji takve ideje teško uspevaju van Beograda i Novog Sada. Kakav je građanski potencijal Kraljeva i kako građani reaguju na ZS kao medij?

Radovan Milićević: Još od 1987. shvatio sam da kao pojedinac moram da učinim mnogo više od „salonske“ kritike. Kao tek svršeni student, željan promena u društvu, vrlo brzo sam došao u sukob sa okruženjem, spoznavši osionost i destrukciju u svakom potezu Miloševićevog režima. Maksima da samo „istina oslobadja“, bila je i ostala moja vodilja u načinu razmišljanja. Nevažno je što živim i radim u Kraljevu, jer je lična odgovornost, moja, kao i mojih mladih saradnika, vodilja svakog našeg delovanja. Nikada nisam imao problema sa građanima Kraljeva. Godinama prepoznaju moju doslednost. Kraljevčani, makar onaj deo koji se izjašnjava, ponosni su na rad NVO Lingva, i prihvataju nas kao respektabilnu organizaciju. Što se tiče programa Zamisli Srbiju, to je već nacionalni medij. Najviše forumaša je iz Vojvodine, Beograda, a manji broj iz centralne Srbije.

Zapad: Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji? Koji su njeni najvažniji problemi?

Radovan Milićević: Prepoznajem iste mehanizme manipulacije koje je koristio i Milošević sa Šešeljom. Kada politička „elita“ pomene "više nacionalne interese", poput Kosova, „bele kuge“,…znajte da se iza toga krije pljačka. Ovo što je pre par dana urađeno sa javnim preduzećima je klasična podela plena, iliti PLJAČKE, nas, građana. Kada stranke podele resore gde će pljačkati, karakteristična je za banana države, latinoameričke, poput Kolumbije, Gvatemale. Ovo je tzv. „visoka“ korupcija, jer je podela plena izvšena prema stranačkoj pripadnosti, bez mogućstva kontrole od strane druge političke opcije, a poznato je da pripadnici iste političke opcije neće ganjati svoje partijske kolege zbog zloupotreba, kriminalnih radnji koje će se dešavati u  javnim preduzećima. Ukratko, političku situaciju ocenjujem kao haotičnu, nestabilnu, vladavina najgorih – kakiokratiju. Najvažniji problemi su nezapočet proces denacifikacije Srbije (kao preduslov za suočavanje sa budućnošću), nesaradnja sa Haaškim tribunalom, skrivanje političkih nalogodavaca ubistva Zorana Đinđića, tajkunizacija, netransparentna privatizacija, siromaštvo, nezaposlenost, korupcija…

Zapad: Ko snosi veću odgovornost za stanje u kojem se Srbija danas nalazi - mediji ili političke organizacije?

Radovan Milićević: Ovo pitanje me asocira na „koliko anđela staje na vrh igle?“ ili „ko je stariji, kokoška ili jaje?“. Potpuno je jasno da postoji sprega političkih organizacija, tajkuna, tajnih službi, kao i njihovih, kontrolisanih medija, koji su im orudje u kreiranju svesti javnog mnjenja.  Primarno im je očuvanje status quo-a i sopstvenih pozicija, a sve pod parolom „borbe za nacionalne interese“.

Zapad: U već pomenutom intervjuu, među političare koji bi bili u stanju da u Srbiji uspostave nove, vrednosti otvorenog društva, naveli ste – između ostalih – i Borisa Tadića. Mislite li još uvek da on i Demokratska stranka poseduju takav potencijal, posebno sada kada su u vlasti, ali i u koaliciji sa DSS-om Vojislava Koštunice?

Radovan Milićević: Ne menjam tako često stavove. Ne razmisljam emotivno, već strateški, barem par godina unapred. Programski mi je bliska socijaldemokratska, građanska opcija, koja u Srbiji nije iskristalisana na adekvatan način. Podržavam programska načela SDU, LSV i LDP. Ali, usitnjene, marginalizovane, ove stranke ne mogu da nas izvuku iz krize u kojoj se nalazimo. Lično smatram da zbog potencijala stranke, a činjenica je da DS ima stranačkog potencijala i razvijenu infrastrukturu, ova stranka može odigrati presudnu ulogu u izlasku iz društvene krize. Nadam se da će Boris Tadić shvatiti da je koalicija sa narodnjacima kratkoročno gledano, mozda i dobra za DS, ali dugoročno,  pogubna je, ne samo za DS već i za građane Srbije. Uveren sam da je potrebno da dođe do istinskog okupljanja svih proevropskih, građanskih opcija i povlačenja demarkacione linije u odnosu na retrogradne opcije poput SRS, DSS, NS i SPS.

Zapad: Kako komentarišete novi ustav Srbije (sa osvrtom na preambulu, član 1, kao i članove vezane za pismo i teritorijalnu organizaciju)?

Radovan Milićević: Blago rečeno, donet je na ponižavajuci način. Setimo se nepostojanja stručne (javne) rasprave, referendumske krađe, skandalozne pozive političara, skandalozne kajrone na medijima sa navođenjem neprijtelja (države i naroda) koji jedva čekaju da proslave ako Srbija ne dobije Ustav, onda je ponižavanje nas, građana, sramno. Čitava ta estetika (prividnog) saborstva dokazuje da kao društvo još uvek nismo dostigli poželjan stepen demokratije, da i dalje delujemo kao „plemenska zajednica“. Podanički mentalitet, kao oličenje naše stvarnosti. Činjenica da je promena ustava prvi od šest političkih kriterijuma koji moramo da ispunimo u Procesu pridruživanja i stabilizacije sa EU. Međutim, sa onakvom preambulom mi ćemo ostati taoci prošlosti. Ne samo mi, već i generacije koje dolaze. Najbolje rešenje bi bilo da u premabuli stoji da je Srbija integralni deo EU, umesto  Kosova, koje je de facto izvan ingerencija Srbije od 1999.

Što se tiče člana 1. ne mogu da ga prihvatim, jer sam uveren da je mnogo bolje da je stajalo da je Srbija građanska država. Službeni jezik, ćirilica, koju, lično, ne koristim, jer mi je latinica prihvatljivija, samo je još jedan segment plime nacionalizma, koji se prepoznaje i u (naizgled) trivijalnim momentima. Teritorijalna organizacija je obmana. Aktuelna  vlast nikada neće izvršiti pravu decentralizaciju. Jednostavno, odgovara im centralizovano, partijsko odlučivanje. Krivicu snosimo i mi, građani/ke, zato što biramo političare koji ne štite naše interese, već isključivo gledaju sopstvene.

Zapad: U slobodnom razgovoru sa nama kazali ste da ćete učiniti izuzetak od pravila da od 2004. godine ne dajete intervjue za domaće medije. Zbog čega imate takav stav prema njima?

Radovan Milićević: Imam veoma negativna iskustva. Gostujući na regionalnoj TV KV, aprila 2004. godine, gde sam kao i uvek, otvoreno iznosio sopstvene stavove po pitanju političkih dešavanja, ne štedeći ni reči ni argumente uperene na štetno delovanje tadašnje vlasti, izazvao sam negativne reakcije sivih eminencija društva. Lično nisam bio pogođen, ali je novinarka, čiji sam bio gost, izgubila posao. Moji prijatelji, saradnici i poznanici znaju me kao čoveka koji ne gleda isključivo sopstveni interes, tako da sam poučen ovim iskustvom prestao da dajem intervjue i gostujem na televiziji ili radiju, čime preventivno delujem da neko drugi ne ispašta zbog mojih stavova. Odbio sam ponudu da gostujem u Poligrafu, B92, marta 2006. Jednostavno ne želim, jer izuzev Republike i donekle dnevnog lista Danas, smatram da su ostali mediji pod kontrolom. Stvara se privid slobode medija, a nadziranje istih je činjenica. Neka to bude bez mene.