Regionalisti iz uže Srbije ocenjuju da je država suviše mala da bi bila federalizovana
Ideja o federalizaciji Srbije, podstaknuta ovih dana iz provojvođanskih krugova, nije ostavila ravnodušnim ni regionaliste iz drugih delova Srbije. Oni, međutim, smatraju da takve tendencije nisu realne, ali imaju razumevanje za revolt Vojvođana zbog odnosa centralnih vlasti prema pitanju ustavnog položaja Pokrajine. S druge strane, u delu stručne vojvođanske javnosti ovih dana se čuju čak i teze da je trenutak za federalistički koncept propušten i da bi u Vojvodini trebalo da se razmišlja o “koraku dalje”.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Radivoj Stepanov smatra, naime, da će Srbija, ukoliko radikalno ne promeni centralistički model upravljanja, primorati Vojvodinu da postane država. U izjavi za “Dnevnik” on je ocenio da je pokretanje teme federalizacije Srbije od dela provojvođanskih snaga došlo prekasno. Takođe je upozorio i da još nije završena priča o raspadu bivše Jugoslavije, navodeći da postoje brojne okolnosti koje ukazuju da se može govoriti o Vojvodini kao državnom entitetu.
- Centralizacija Srbije i postojeća dvodecenijska teritorijalna organizacija su temeljni razlog državne erozije i nemogućnosti državne stabilizacije Srbije. To je odvojilo i Crnu Goru od Srbije, to je dovelo do nezavisnosti Kosova. Teritorijalna erozija Srbije još nije rekla poslednju reč! - upozorio je dr Stepanov.
Po njegovim rečima, na to upućuje i to što je i poslednji ustav Srbije pravljen “na centralističkoj logici”, navodeći da on nije dirao u teritorijalnu organizaciju vlasti koju je projektovao Miloševićev ustav iz 1990, a po kojoj se sve dešava po diktatu Beograda. Stepanov kaže i da je projekat federalizacije mogao biti bezbolnije realizovan pre nekoliko godina, kad su na političkoj sceni Srbije bile manje dominatne nacionalističke snage i kad su tu bili i Crna Gora i Kosovo.
- Zato mi se čini da je taj voz prošao. Jer, u ovom trenutku Srbija je u grču, ona gubi jednu svoju pokrajinu, ali istovremeno još ne priznaje ni činjenicu da se Crna Gora otcepila. I federalizaciju kao temeljnu reorganizaciju Srbije sad je teže napraviti - smatra Stepanov.
Iz sasvim drugačijih razloga i lider regionalističkog pokreta iz Kragujevca, Koalicije “Šumadija”, Branislav Kovačević tvrdi da su ideje o federalizaciji Srbije nerealne. U izjavi našem listu on kaže da takve teze prvenstveno tumači kao reakciju i bunt zbog nipodaštavajućeg odnosa centralnih vlasti prema Vojvodini, ali i drugim regijama u Srbiji.
- Taj centralizam nam je očigledno došao glave, jer uvek inicira ektreme i sa druge strane. Sve dok Beograd zatvara oči pred potrebom decentralizacije Srbije, dotle će se rađati ekstremne ideje za rešavanje tog problema. Mislim, ipak, da je Srbija previše mala da bi bila federalno ustrojena. Ali, to ne znači da u okviru regionalizacije i decentralizacije Vojvodine ne treba da ima daleko širu autonomiju nego danas – ocenio je lider Koalicije “Šumadija”.
Kovačević napominje da ignorantski odnos Beograda u tom pogledu ne izaziva reakcije samo u Vojvodini, navodeći da je ogromno nezadovoljstvo i u celoj Srbiji zbog centralizma. Stoga očekuje vrlo brzo rađanje regionalnih pokreta širom zemlje. A jedan takav pokret je i nevladina organizaicja “Diferencija” iz Niša, koja se zalaže za Srbiju podeljenu na regije, odnosno autonomne pokrajine i to: Nišku regiju, Šumadiju, Podrinje, Vojvodinu i Beograd.
Predsednik ove NVO Aleksandar Kekenj u izjavi za naš list ukazuje da je formiranje regionalističkih pokret u Srbiji južno od Beograda još uvek u povoju. On je, međutim, istakao da je proces regionalizacije posebno značajan za centralnu Srbiju, koja, kako je naveo, u odnosu na Beograd i Vojvodinu „izgleda kao slepo crevo”.
– Nije defetizam reći da je stanje katastrofalno kad je reč o svesti građana u pogledu značaja procesa decentralizacije - naveo je Kekenj, kritikujući pritom i nacionalne medije koji, kaže, ne doprinose razvijanju svesti građana o značaju procesa decentralizacije, već, naprotiv, njihov pristup ide u prilog pričama da ti procesi vode daljem cepanju Srbije. On je podsetio da je zbog takvog “razumevanja” pitanja regionalizacije propala i inicijativa narodnog poslanika iz DS i njegovog sugrađanina Boška Ristića za formiranje niške pokrajine.
Naime, pre nekoliko meseci Ristić se založio za donošenje zakona o stvaranju novih autonomnih pokrajina u Srbiji. On je tada za naš list obrazložio da bi Niš bio sedište regije južne i jugoistočne Srbije, koja bi imala svoja institucionalna ovlašćenja, izvorne prihode i nadležnosti. Međutim, te najave do sada nisu rezultirale bilo kakvom inicijativom, niti su, pak, naišle na podršku drugih političkih aktera, iako je reč o ustavnom pravu građana na autonomiju.
Podrška višem nivou autonomije
Predsednik NVO „Diferencija” Aleksandar Kekenj kaže da apsolutno podržava Vojvodinu u nastojanju da izbori viši nivo autonomije. „Ali, ne pod onim geslom da je jača Vojvodina ujedno i jača Srbija – jer to već načelno navodi ka eksploataciji Vojvodine – nego zato što bih se kao njen građanin interesovao za bolje uslove života i jaču pokrajinu”, ocenio je Kekenj.
Dnevni list Dnevnik (Novi Sad)
B. Dragović-Savić
If you enjoyed this post, please consider to leave a comment or subscribe to the feed and get future articles delivered to your feed reader.
Comments
No comments yet.
Leave a comment