Differentia - gradjanski medij

O neuspešnim pokušajima borbe protiv inercije lokala.

1 - Informacije na medijima (televizija, internet, štampa) nisu mnogo pomogle. Televizija 5 je imala jaku decentralističku kampanju, ne samo preko emisije Decentralizacija već i u drugim političkim emisijama, jer su se Zoran Marjanović i Miki Stanković prilično angažovali na tom polju da svakog svog gosta ispitaju šta misli o decentralizaciji i regionalizaciji.

S druge strane, na internet prostoru postoji najveća baza podataka o decentralizaciji i regionalizaciji, i ona se nalazi na forumu i sajtu Diferencije.

Štampa je pisala često o ovom otkako Diferencija deluje. To nije donelo gotovo nikakve rezultate.

Konačno, rezultat je poražavajući. Ništa se nije desilo, niko se nije zainteresovao. Građani (ili “građani”) ovog područja, južno od dveju reka, su izgleda rođeni kao tlačeni poslušnici, da bi to bili čitavog života.

2 - Diferencija je imala i nekoliko iskoraka na način držanja govora na javnim mestima, ali to nije imalo bukvalno nikakvog efekta. Iz toga zaključujem da ni nadalje ne bi bilo drugačije. Prilikom podele meterijala (flajera) polovinom prošle godine u Pobedinoj, građani su odbijali da uzmu jer je na njima pisalo “Antibeogradski…”. No, i oni koji su uzeli bacali bi flajer nakon dvadesetak koraka. Sve je bilo bez efekta.

Iz neposrednog razgovora sa ljudima uspevamo ih ubediti da je regionalizacija i decentralizacija politički imperativ i prioritet svih prioriteta područja Centralne Srbije, ali niko od njih ne bi bio toliko zagrejan za ideju da bi se priključio ili se zaprepastio silnom nepravdom, da bi mu srce poželelo angažman nad svim drugim angažmanima (obavezama).

3 - Političku partiju (Ligu za Niš) možemo da osnujemo tek kad budemo imali neki broj ljudi koji bi radili na ovom planu. S druge strane, politička partija sličnih afiniteta postoji u Kragujevcu (Liga za Šumadiju), i to već petnaestak godina. Zaprepašćuje to što ova ne uspeva da pobedi ili uzme značajno mesto niti na lokalu.

U zaključku, situacija daje više nego dovoljno argumenata za defetizam, i svi su izgledi da ćemo ostati u malom gradu, gradu koji nudi preživljavanje, da ćemo disati teško, sitnim plućima, držati glavu u tanjiru, i možda se buniti do staračkih dana, ali ništa bitno učiniti. Jer, za političku akciju potrebni su ljudi. Nije dovoljna ideja, nije dovoljno prepoznati problem. Potrebna je svest većine. A ovde se inteligencija daje prebrojati na prstima jedne ruke. Žalosno je to što mi, koji vidimo, moramo da se snalazimo kao oni koji ni o čemu ne misle, ništa ne vide, i koji nas sve zajedno guraju u položaj potčinjenog i obespravljenog.