Differentia - gradjanski medij

Živela Srbija!? Dabogda crkla Srbija ovakva kakvu je poznajemo. Nepismena, prosta, zaostala, nekulturna, uništena, siromašna. Što pre to bolje. Ove kolektivističke, dnevno političke ideje su stalna zapreka tome da ovo društvo porodi već jednom svest o individualnosti, nasuprot ove plemenske svesti, i krene u ozdravljenje. Ideja kolektivizma kao što je ova mora biti napuštena u savremenom dobu jer čovek ne živi više u plemenu koje se stara za njegovo dobro, te se stoga jačanjem plemenske svesti, podupire jačanje lične sigurnosti unutar plemena koje ga štiti od spoljašnjosti i koji sopstvo shvata kao pleme. Takva ideja u savremenom može da ovaploti samo jednu neurotičnu individuu koja je podeljena, koja sagoreva sa jedne strane u nacionalromantičnom patetisanju a sa druge strane je otuđeni pojedinac koji je izolovan od svih boljitaka koje mu je nekoć pleme donosilo i sada sebe vidi kao robu na primitivno kapitalističkom kvazislobodnom tržištu. Prirodno bi takav izolovani pojedinac trebao da se zalaže za porađanje ideje o individualnosti, koje bi trebalo da su mu najbliže i koje bi trebalo da mu omoguće bolje pozicioniranje unutar društveno-ekonomske strukture, kome su bliske ideje građanske slobode, socijalne pravde, ideje koje čoveka vide kao čoveka, i koje služe prosperitetu čoveka kao pojedinca, međutim to u Srbiji nije slučaj. Stoga, dabogda crkla Srbija. Sa svim svojim odvratnostima. Nacional-romantizam jeste najveća pretnja svakom prosperitetu. Zašto? On ne vidi pojedinca, nema ga.

Jačanje institucija građanske slobode jeste jačanje jedne opštosti, jedne ideje koja putem institucionalizovanja postaje opšte dobro koje svi koristimo i koja stoga u svom ishodištu postaje kolektivna, za što je naravno potreban konsenzus. Ali, naravno veličanje nacional-romantizma će doneti više bodova, glasova u dnevnopolitičkom životu nego neko ozbiljno suočavanje sa bedom, zaostalošću, nepismenosti, stoga je za razumeti računicu takvih, koji laskajući nepismenima dobijaju glasove. Sa druge strane su ideje koje pristupaju i suočavaju se sa postojećim stanjem kao takvim, čija se dobrobit može osetiti tek u nekom dugoročnom periodu. Cela ova afirmativna priča o jačanju statusa građanina usmerena je na senzitiviranje javnosti, kolektivne svesti o problemima malog čoveka kojeg nacionalizam, tj. nacionalizam kao nacionalni problem, doslovno guta. Ne vidi ga, i on jednostavno nikad ne dolazi u fokus, ne problematizuje se. Najveća je ironija u tome što nacionalizam dolazi iz nižih slojeva, koji su nosioci ove pošasti. Jedan začarani krug.

Stoga laskanje nacional-romantizmu jeste jedno laskanje ličnoj bedi pred kojom zatvaramo oči, jer nam je lakše da ne mislimo o sebi kao bednima i jadnima već da se jednostavno utopimo u boci nacionalizma, ili bačvi, ko preferira šta.

Gost sajta Differentia, Davor Lazić