Prosečna potrošačka korpa po meri Beograđana i Novosađana
Zarade i korpa pod lupom statistike
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u novembru je isplaćena prosečna zarada od 23.148 dinara. U odnosu na oktobar, novembarske plate veće su nominalno za 3,6 odsto, a realno za 2,5 odsto, dok su u poređenju sa novembrom 2005. godine zarade veće nominalno za 23,8 odsto, a realno za 15 odsto. Ali, pitanje koje mnogo više muči obične građane jeste šta se za mesečnu zaradu može kupiti. Iako je ovogodišnja inflacija projektovana na 9,3 odsto, njen rast zaustavljen je na 8,8 odsto na godišnjem nivou. To, međutim, nije "omelo" maloprodajne cene robe i usluga da zabeleže rast. Na takav zaključak upućuje vrednost prosečne potrošačke korpe za koju je, prema podacima Ministarstva trgovine u oktobru bilo potrebno oko 26 hiljada dinara ili 1,17 prosečnih plata, dok je za minimalnu potrošačku korpu iz kućnog budžeta trebalo izdvojiti oko 16 hiljada dinara, odnosno 0,72 zarade. U odnosu na novembar 2005. godine cene su zabeležile skok od 5,6 odsto, dok su troškovi života porasli za 5,2 odsto.
Najveća stavka u prosečnoj potrošačkoj korpi su meso i mesne prerađevine (4.026 dinara), dok je na komunalne usluge i električnu energiju potrošeno nešto više od 4.046 dinara. Za kupovinu voća i povrća potrošeno je tek nešto više od hiljadu dinara, što je manje od troška za cigarete (1.320 dinara). U prosečnoj potrošačkoj korpi za hranu i piće trebalo je izdvojiti 14.921 dinar, a za sve ostale troškove i usluge bilo je neophodno i 9.995 dinara. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi svaka stavka u toj korpi svedena je na minimum. Ne samo da je manje povrća i voća, već je i potrošnja mesa i mesnih prerađevina minimalna, a trošak je duplo manji nego u prosečnoj korpi (2.452 dinara). Za hranu i piće u minimalnoj korpi iz kućnog bužeta trebalo je izdvojiti 9.491 dinar. Interesantno je da u minimalnoj potrošačkoj korpi nema mesta za cigarete. Muški deo porodice mora da se zadovolji sa jednom litrom piva mesečno, mada porodica koja mora da preživljava sa minimalnom potrošačkom korpom može da kupi i dva litra mineralne vode, dok telefonski račun ne bi smeo da bude veći od iznosa potrebnog za pretplatu - oko 50 dinara. Inače, od novembra prošle do novembra ove godine cene hleba, kredita za mobilni i novina nisu korigovane, dok su neki artikli, među kojima su voće i povrće, odnosno proizvodi sa zelene pijace jeftiniji nego u novembru prošle godine.
Kupovna moć Beograđana bila je iznad proseka jer je statistika registrovala natprosečnu zaradu u oktobru (28.090 dinara). Slična situacija bila je i u Novom Sadu, Smederevu, Pančevu i Subotici. Zaposleni u Zrenjaninu, Šapcu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Zaječaru, Valjevu i Leskovcu su, imajući u vidu zarade koje su primili u oktobru bili ispod proseka. Inače, u svim gradovima koji se statistički prate prosečna zarada bila je dovoljna tek za pokriće minimalne potrošačke korpe, dok je prosečna korpa bila dostupna samo zaposlenima u Beogradu i Novom Sadu.
Ministarstvo trgovine i republički Zavod za statistiku još nisu formirali novu potrošačku korpu, koja bi trebalo da bude prilagođena aktuelnoj situaciji u Srbiji. Za razliku od dosadašnje statističke prakse prema kojoj prosečno domaćinstvo čine četiri člana nova metodologija koja će se primenjivati od januara naredne godine pratiće potrošnju tročlanog domaćinstva.
Danas
If you enjoyed this post, please consider to leave a comment or subscribe to the feed and get future articles delivered to your feed reader.
Comments
No comments yet.
Leave a comment