DIFFERENTIA

Lokal bez sluha i duha

Kada je nekoliko aktivista Diferencije započelo nedavno svoju priču o okruženju u kojem rade, pažnja je uglavnom bila skoncentrisana na lokalne institucije i gradske vlasti. Nekoliko primera toga možemo sagledati iz teksta “Differentia i okruženje”. Od vremena pisanja tog teksta do danas, u tom odnosu između organizacije i onog “spoljašnjeg” došlo je do određenih promena. Te promene se ni najmanje ne tiču ponašanja pomenutih gradskih vlasti i drugih institucija budući da se u tom odnosu ništa značajno nije pomaklo s mrtve tačke. Međutim, u ovom trenutku možemo početi da govorimo o drugim aspektima odnosa Diferencije sa gradom u kojem ona deluje jer se u međuvremenu proširio opseg svih onih organizacija i pojedinaca s kojima Diferencija aktivno komunicira ili sarađuje.

Kao što se da delimično primetiti iz nekoliko drugih tema sa ovog foruma, Diferencija je od početka svoje antiustavne kampanje zakoračala dublje u svet “NGO” sektora ili bolje rečeno u onu sliku tog sveta kako je prikazuju Nevladine organizacije iz Niša. Pored toga, članovi organizacije bogatiji su i za iskustva na polju stranačke politike ako se uzme u obzir mnoštvo razgovora koje su neki aktivisti obavili s predstavnicima nekoliko političkih partija.

Dakle, pomenuto okruženje se u poslednje vreme mahom posmatra iz odnosa Diferencije sa ostalim nevladinim organizacijama kao i uopštenije posmatrano, odnosa samog “NGO” sektora na lokalu sa političkim opcijama. Na prvi pogled dva pomenuta odnosa deluju kao zasebne priče, ali se na područiju Niša o kojem i govorimo, pokazalo da to nikako nije slučaj već da su nevladine organizacije, skoro na isti onaj način na koje su međusobno isprepletane, povezana i sa stranačkim sektorom. Na korene te povezanosti između “nestranačkih” i stranačkih opredeljenosti, nailazimo najpre u onom trenutku kada uvidimo uticaj lokalnog okruženja s kojim smo svi skupa ovde suočeni. Naime, u ovom gradu penzionera nije moguće ne uzeti u obzir palanačko usijanje i izopačeni način življenja ukoliko želite da sebe ili svoju organizaciju posmatrate i konstrušete u drugačijem svetlu. Doduše (pre no što pređemo na odnos organizacija i palanke), moramo biti blaži prema klincezama i klincima koji sebe izdaju za pripadnike ovog ili onog sektora organizovanog delovanja, te razmisliti ko su zapravo ta deca, mogu li ona razumeti one ideje koje zastupaju i na kraju zašto ih uopšte zastupaju?

Pre svega u Nišu nailazimo na ne toliko širok spektar različitih nevladinih organizacija, budući da se većina njih bavi “novčanicama” za nerealizovane ili delimično realizovane projekte. Kada prosečan građanin čuje ili sazna za pomenutu većinu, on obično reaguje na onaj za sebe samog najpogubniji način, odnosno izrecituje poput papagaja kako je takva pojava nešto uobičajno i kako je to nešto što se posebno odnosi na nevladin sektor. No, ne lezi vraže isto to ili slično govore i sami pripadnici nevladinog sektora (samo ih isprovocirajte pričom o honoraru i isto će kazati). Upravo u takvoj situaciji one novopečene to jest neiskusne nevladine organizacije bivaju uvučene u šarolik vrtlog uskomešan od strane iskusnijih organizacija. Pored ove “zlatne groznice” kojom su opčinjeni pripadnici raznoraznih udruženja i grupacija u Nišu, primećujemo još i njihovo grčevito zalaganja za čitav spektar ideja i principa o kojima malo ili gotovo ništa ne znaju. Odličan primer za ovo je novo-uspostavljena koalicija u Nišu za decentralizaciju i regionalizaciju čiji su predstavnici na jednoj od lokalnih televizija više puta bili upitani šta dva pojma za koja se zalažu u svom projektu znače? Na to pitanje nisu imali odgovor uz argument “Mi nismo stručnjaci”, ili u prevodu “Nas interesuju akcije, ali ne znamo zašto ih sprovodimo osim zbog toga što za njih dobijamo novac”. Još interesantniji fenomen od “zlatne groznice” u Nišu su i neke mlađe NVO, pogotovu one koje u svojim programima drže do ljudskih i manjinskih prava. One su uspela da ostvare nešto nezamislivo, a to je da čitav koncept aktivizma vulgarizuju i svedu na nivo praktičnosti u smislu toga ko će smisliti imbecilniji slogan ili sliku za neki plakat. Što se samog aktivizma tiče on je u Nišu pridobio čudne definicije. Jedni ga smatraju trčkaranjem po ulicima, drugi sredstvom za novčanu dobit, treći prilikom da se prikažu pametni i tako u nedogled. Ono što je jedan od bitnijih problema koji se javlja u odnosu nevladinih organizacija i njihovog Niškog okruženja je taj što većina pripadnika nevladininog sektora počinje sve više da prema svojim vrednosnim sistemima nalikuje na onaj palanački mentalitet protivu koga se navodno bori.

Gde se u svemu tome može pronaći Diferencija? Ova organizacija koja ima mnogo ideja i planova za buduće akcije još uvek deluje bez ikakve finansijske podrške sa strane. Ona često u Nišu biva optužena za “elitizam”i “klub zatvorenog tipa”. Šta u stvari predstavlja ta optužba za elitizam? Da li to znači da se Diferencija optužuje za uporno insistiranje na svojim principima, posebno onda kada se povede dijalog o decentralizaciji i regionalizaciji? Da li elitizam predstavlja istrajnost u nekoj ideji jer ako predstavlja onda i sebe samog svrstavam u njihove redove. Što se tiče optužbe za “zatvoreni klub” ona je u potpunosti nejasna i neodređena jer nijedan očigledan prigovor u toj optužbi nije specifikovan. Diferencija koja insistira na većem broju aktivista i koja maltene moli mlađe ljude na razne načine, da se angažaju i da u jednoj krajnoj liniji izgrađuju i rade na sebi odjednom biva optužena za nekakvu klupsku zatvorenost. Možda se našim vršnjacima ne dopada to što organizacija trenutno nema novca da plati honorarno isplati njihov rad, a možda samo ne razumeju upućene pozive?

Vrteći se u krug u ovakvom okruženju, Diferencija se ovih dana još uvek nalazi u vanrednom stanju zbog referenduma o novom Ustavu i stranačkog jednoumlja koje u ovim trenucima vlada u Republici Srbiji. Kada se i taj deo priče privede kraju ovo Omladinsko udruženje gradjana vratiće se svojim primarnim ciljevima decentralizaciji i regionalizacija, a do tada ostaje da se vidi kako će dalje metastazirati odnos između okruženja i Diferencije, ukoliko se uopšte ostane u Nišu, a ako se preseli, kako neki aktivisti najavaljuju, ispitiviće se uticaj onog spoljašnjeg, ali u nekom drugom obliku.

Vladimir Tomić, Differentia