DIFFERENTIA

Izveštaj sa mitinga antireferendumske koalicije u Nišu

Najavljeno je kao javna rasprava, a u stvari bio je miting na kome su govorili predstavnici dve koalicione stranke: GSS-a i LDP-a.

Pošto je liderski dvojac ušao u salu počelo je jako pljeskanje, auditorijum je ustao kao da pozdravlja polubogove.

Nataša Mićić je govorila kratko, i iznela sledeće stavove:

- ustav je donet na brzinu, i nije mogao da bude proizvod volje građana, niti eksperstkih timova,
- primetila da ustav ne podrazumeva građane, već Srbe odvaja od onih koji to nisu (član 1), po čemu je i Miloševićev ustav bio bolji,
- nije joj se dopalo što je i stari ustav u nekim tačkama bolji od novog, kao što je u slučaju službenog pisma, jer je sada samo ćirilica zvanično pismo,
- zainteresovala se za interese Vojvodine, za koje je kazala da su ugroženi predlogom novog ustava,
- ustav ne garantuje pravo žena (osvrt na član 63),
- ustav vređa muškarce i dovodi ih u rizičnu situaciju (član 143),
- bitni su izbori koji će uslediti,
- hoće "Sablju 2", lustraciju za neodgovorne političare u prošlosti, i modernu Srbiju.

Čeda Jovanović je za razliku od koleginice Mićić govorio daleko duže, čak bi se moglo kazati da je čitav miting pripao njemu. Ono što bi se u stavkama moglo izneti u vezi sa njegovim zapažanjima i nastupom je sledeće:

- političari aktuelne vlasti su se sakrili i sakrivaju se iza fudbalera, glumaca i pevača, kriju se iza uspešnijih,
- isti pokušavaju da sakriju sopstvenu (ne)odgovornost,
- Niš ne sme da bude grad u kome je brend kajmak i ajvar,
- u Srbiji ne postoji elita, niti politička, niti akademska,
- ne možemo da kažemo da smo slobodni i sposobni ako ni na šta ne možemo da utičemo, i sve dok se to ne bude promenilo Srbija neće biti građanska,
- Koštunici je potreban ustav jer ništa drugo za vreme svoje vladavine nije uradio,
- Koštunica je po svemu sudeći pokazao na delu metode kojima se služio Milošević, i teško ga je po nečemu razlikovati od njega,
- "ko preživi državu, preživeće sve drugo",
- "koliko Niš još može da izdrži na ovaj način?",
- u predlogu novog ustava nema prava mladih i prava žena,
- ustav ne garantuje imovinu opštinama jer se kaže da će se to urediti zakonom,
- 90% ljudi ne zna šta u ustavu piše ali će glasati za njega; kako bi i u slučaju da ustav nešto garantuje od sloboda i prava, svoju slobodu i prava moći ostvariti ako ne zanju šta su to potpisali?
- od ustavotvoraca jedan kaže da je ZA ustav (DS, DSS, G17), zato što nas vodi u EU, drugi kažu da su ZA ustav zato što nas spšava od ulaska u EU (SRS, SPS),
- želimo da uđemo u Skupštinu kako bi prilikom pisanja novog ustava i nas pitali, što znači pitati građane,
- medeni mesec pozicije traje već tri godine,
- SPO kaže da je ustav gori od Miloševićevog, ali pozivaju narod da glasa zbog zastave i grba,
- ako se ustav ne donese, pozicija će izgubiti još jednu bitku, i imaćemo šanse za novi ustav,
- "jači ste od celog Niša koji veruje u ono u šta ne sme da veruje",
- "ako ti je loše, reci da ti je loše!"
- nikada nije bilo jače cenzure od ove koja se sada sprovodi prema onima koji su protiv predloga ustava,
- kritika svetovne države predložene u ustavu: "Šta znači svetovna država?",
- "muškarci su u ovom predlogu ustava kao topovsko meso".

Za vreme govora i između reči o bitnim stvarima vezanih za ustav i predstojeće izbore, Jovanović je pokušavao da nasmeje publiku interesantnim i duhovitim uvredama na račun političara iz vlasti. Publika je uglavnom reagovala na takve stvari dok bi na ono važno bila nema. Primetno je bilo i to da se Jovanović, za razliku od gospođe Mićić, vezao uglavnom za kritiku vlasti, a ne za predlog ustava. On se obraćao svojim i potencijalnim biračima i više nego agresivno, dok je Mićić delovala prilično nezainteresovano imajući na umu predstavu i utisak koji je ostavio lider LDP-a.

Primetno je bilo i to da je masa pokorno, i nekako podanički pratila svaki osmeh lidera LDPa, da bi se na kraju od njega rastali na taj način što je većina prišla da ga pozdravi lično, što je ličilo na kadar iz filma kada jedan čovek iz gomile koja obožava Isusa prilazi ovome i kaže: "Dodirni me, sveti čoveče!" Sve ono što je suprotno jednoj prograđanskoj partiji, građanskim vrednostima koje propagiraju slobodnu individuu, koja ne priznaje lidera, koja političara ne doživljava kao poluboga, moglo se naći i u glasu i ponašanju Čedomira Jovanovića, ali i u ponašanju onih koji su njim oduševljeni in advance.

Trebalo bi kazati i to da gospoda nije, kao što možemo i da primetimo, ništa pomenula što se tiče teritorijalne organizacije, pitanja decentralizacije i regionalizacije, što još jednom potvrđuje da ne postoji politička volja da se u Srbiji promeni odnos snaga kad su u pitanju standardi građana u centru i onih koji tamo ne žive.

Aleksandar Kekenj, Differentia