Bila jednom jedna obična mala porodica na kraju sela, pa imala 4 sina, Vojvodu, Merakliju, Šumadinca i Eru. Otac koga su zvali Beli, bio je prek čovek, terao je svoje sinove da rade za njega, a on lično voleo je da se doteruje, izlazi u svet, kupuje za sebe najfinije stvari i da se predstavlja drugima u selu, kao strog, ali pravedan otac. Mnogi u selu mu međutim ne veruju zato što je njegov peti sin (Kosovac), otišao od porodice i osamostalio se. U selu misle da je to zbog toga što ga je otac u jednom periodu najviše tlačio i ponižavao. Majka Srbijanka je mnogo tužna zbog toga.
Najstariji sin Vojvoda je vredan i ugledan mladić. Majka Srbijanka ga mnogo voli, zato što najviše daje za porodicu. Meraklija je dobar dečko, veseljak po prirodi, hoće da radi, ali želi i da se provodi. Šumadinac je jogunast, ne voli mnogo da radi, ali ga u porodici vole jer štiti braću i za njega kažu da ima oči na majku i da je tipičan izdanak porodice. Era je duhovit i lep dečak, voli da se druži i da organizuje posela.
Majka Srbijanka je bolesna, veoma bleda, ali i veoma lepa žena. U porodici je više postojala kao osećanje, nekako je više bila nebeska nego zemaljska, i zato je nekako bila stožer oko koga se cela porodica okupljala. Otac Beli, joj je davao novac na kašičicu, za sve zajedničke troškove, a majka, k’o majka, je pokušavala da sa to malo para organizuje porodicu i plaća obaveze najbolje što je umela.
Otac Beli je i sinovima davao neki mali džeparac od koga su ovi pokušavali nešto da naprave za sebe, kupe neku odeću ili alat, izađu u selo, druže se međusobno ili sa prijeteljima. Najstariji sin Vojvoda, međutim, u toj porodici se nekako osećao najviše oštećenim. Smatrao je da mu, zato što najviše doprinosi, prirodno i najviše sleduje. Želeo je da se malo odvoji, da ima svoje novce, da može da upravlja svojim životom. Ne retko on bi ostalu trojicu braće podbunjivao i govorio im, da i oni moraju više da traže od oca, više novca i slobode za sebe. Ovi su uglavnom podržavali najstarijeg brata i divili se njegovoj pameti i vrednoći.
Jednoga dana otac primeti to, pa pokuša da se dogovori sa najstarijim sinom, da vidi šta to ovaj hoće, zašto je nezadovoljan. Ovaj mu reče da hoće da dobija više para, da hoće da bude nezavistan u nekim odlukama, da radi ono što misli da je najbolje za njega. Smirivao je oca time što mu je govorio da nema nameru da napusti porodicu, da mu je tu, pod zajedničkim krovom, dobro i da mu je veran. Otac malo razmisli pa donese odluku da izađe malo u susret sinu, da mu da malo više para i malo više slobode u odlučivanju. Smatrao je da će ga time smiriti i da više neće pričati braći o tome kako su u suštini potlačeni i bez prava. Vojvoda međutim ne beše zadovoljan. Tražio je više i nije hteo da se smiri. Toliko je bio uporan u svojim nastojanjima, da su ostala braća sada već ozbiljno počela da razmišljaju da ga slede i da počnu da traže više prava za sebe. Smatrali su da uz njega i oni mogu da se izbore za malo više poštovanja i para.
Otac vide da je vrag odneo šalu. Počeo je da priča nasamo sa svojim najstarijim sinom, a majci je pričao kako ostalim sinovima treba da stavi do znanja, da je prirodno da Vojvoda kao najstariji, dobije malo veća prava, a da oni ne bi trebalo da se nalaze u tome jer su oni još mali i nejaki. Nakon dugačkih razgovora sa sinom pod okriljem noći u vajatu, otac odluči da ipak da sve ono što najstariji sin traži, radi mira u kući. Sa njim se dogovorio da kada to dobije, ubuduće ćuti i ne narušava mir u kući. Vojvoda, kao pre svega pragmatičan mladić pristade na to. Uostalom ova trojica su još mali i nejaki i ne zaslužuju ono što je on dobio. Osim toga, ako otac misli da bi davanjem većeg prava sinovima njegov glas postao slabiji pa bi ga to možda čak isprovociralo da nikome ne da ništa (kao što mu se i pre dešavalo) za njega je bolje da ćuti, ako se već izborio za sebe. Sutradan kada je otac saopštio svoju odluku porodici, mlađim sinovima postade jasno da su mogli da dobiju više da su nastupili jedinstveno i tražili ista, doduše malo manja prava za svakoga ponaosob, ali beše kasno.
Priča se da porodica još živi, na kraju sela. Zato što su mlađi sinovi nezadovoljni majka je još bolesnija i tužnija. Jedino je otac Beli srećan jer je probleme u kući rešio i sada može da se u potpunosti posveti sebi i svom životu. I niko ne zna dokle će tako biti. Samo, svi u selu znaju da ta porodica nikako nije srećna.
P.S. Ova priča je proizvod mašte autora i svaka sličnost sa ljudima, pojavama i dešavanjima je - slučajna.
Saša Vasiljević, Kragujevac
Loading ...
Odgovorite na tekst