DIFFERENTIA

“… Želim da pitam kako služe finansije, šta, rade nam frekvencije… Kažem, uzeo si pare, glumiš da si preko bare, metropola si care, od mog grada hleba jedeš…”. Oštra poruka grupe niških repera, upućena Beogradu pre nekoliko meseci u obliku hip-hop pesme Centrifuga, izgleda još nije stigla na pravu adresu. Pesmom o tome kako “metropola tlači provinciju” dosad su se bavili samo pojedini mediji popunjavajući prazninu letnje šeme i jedna opskurna skrivena kamera čijim se producentima učinilo da je podgrevanje tenzija na ovoj liniji idealna prilika za zabavu publike.

Počelo je, bar ovako oštro, reakcijom na odluku Radiodifuzne agencije da ne dodeli nacionalnu frekvenciju nijednoj televiziji izvan Beograda, praćenoj protestom na ulicama Niša. Prošle sedmice sve glasniji “antibeogradski front” dobio je novi argument. Naime, Nacionalnim investicionim planom u oblasti kulture predviđeno je da se od 50 miliona evra u narednih 18 meseci u Beogradu potroši čak 80 odsto. Da je usvojen prvobitni predlog Ministarstva kulture odnos je mogao biti daleko gori, ukazali su Danasovi izvori, za šta je kasnije stigla potvrda i iz Ministarstva finansija.

Ukrštanjem statističkih podataka o broju stanovnika sa ukupnim iznosom sredstava za pojedine opštine iz Nacionalnog investicionog plana u oblasti kulture, niška NVO Differentia saopštila je prošle srede poražavajuće podatke o spremnosti države da za investiranje u kulturu u Beogradu izdvoji preko 25 evra po glavi stanovnika, a tek 1.1 evro u Vranju, 0.6 evra u Pirotu - i 0.0 evra u Leskovcu. Tvrdnje iz Ministarstva finansija da iz Leskovca nije upućen nijedan projekat na konkurs za Nacionalni investicioni plan,demantovao je Veroljub Trajković, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu, čiji su stručnjaci tražili sredstva za rekonstrukciju galerije. Za sredstva je, tvrdi Trajković, konkurisalo i leskovačko Narodno pozorište, čija je zgrada u prilično lošem stanju.

Danasovi sagovornici u Beogradu kritikovali su pre svega odsustvo bilo kakvog plana za unapređenje “kulturne infrastrukture” na nacionalnom nivou - umesto na modernizaciju rada i stvaranje nacionalnih mreža u kulturi, proširenje kulturne ponude u unutrašnjosti i sistemskih reformi, priličan deo novca namenjenog za unutrašnjost zemlje usmeren je na obnavljanje seoskih domova kulture, nekad uspešnog patenta za negovanje šarolikog folklora u bivšoj zemlji “bratstva i jedinstva”.

S ocenom mladih Nišlija o “besomučnoj beogradizaciji Srbije” složila se većina sagovornika Danasovih dopisnika. Bez obzira na to da li su u potpunosti izostavljeni iz Nacionalnog investicionog plana, ili im je bez konsultacija o prioritetima odobrena znatno niža suma od tražene - opštine i institucije kulture u pojedinim gradovima podjednako su nezadovoljne odnosom “Beograda prema provinciji”.

Da li je hipoteku uverenja da Beograd i Beograđani “besomučno zavlače ruku u republičku kasu” prestonici zapravo stavila republička uprava svojim specifičnim načinom realizacije “ravnomernog regionalnog razvoja” - energične aktiviste “antibeogradskog fronta” ne zanima mnogo, niti su obavezi da razumeju finese političkog života u Srbiji. Građane Novog Pazara, na primer, zanima zbog čega na ovoj opštini neće biti uloženo ništa iz Nacionalnog investicionog plana u oblasti kulture. “Nismo ni obavešteni da se novac deli”, navode u tamošnjim institucijama kulture.

Takođe, nije usvojen nijedan projekat za Nacionalni investicioni plan u oblasti kulture upućen iz Čačka. Aleksandar Jugović, pomoćnik ministra kulture i član čačanskog Opštinskog veća resorno zadužen za kulturu, objasnio je za Danas da se Ministarstvo rukovodilo principom prioriteta prilikom donošenja odluka o tome koji će projekat biti uvršćen u investicioni plan. Javnosti nije poznato na koji način je Ministarstvo utvrdilo prioritete, ali sudeći prema izveštajima Danasovih dopisnika nije konsultovalo same institucije kulture ili opštine o tome šta su prioriteti za tamošnje stanovništvo.

Tako je bilo moguće i da se regionalnom Zavodu za zaštitu spomenika u Sremskoj Mitrovici odobre sredstva s konkursa za Nacionalni investicioni plan, o kojem sam Zavod ništa nije znao. Direktor je samo obavešten da su programi Zavoda, “navedeni prilikom popunjavanja obrazaca za saradnju sa Savetom Evrope”, ušli u Nacionalni investicioni plan. U mnogim institucijama kulture u Sremu kažu da nisu ni znali da je moguća prijava s projektima na konkurs, ali kako su ukupna sredstva izdvojena za opštinu Sremska Mitrovica prilično visoka, Sremcima ne smeta što je neko drugi odlučivao umesto njih.

U Ministarstvu kulture obećavaju da će uskoro uputiti odgovore na pitanja postavljena na stranama Danasa, uz napomenu da su “lokalne samouprave bile obaveštene o konkursu za Nacionalni investicioni plan pre Ministarstva kulture”. - Službe Ministarstva su protekle dve godine organizovale niz seminara za obuku ljudi u lokalnim institucijama kulture, o tome na koji način da utvrde svoje prioritete i kako da pišu projekte za njihovu realizaciju. Dešavalo se da se niko od pozvanih s juga Srbije ne pojavi. Tako bi pitanje zbog čega je odbijen projekat izgradnje bioskopa u selu koje ima par desetina stanovnika, ili projekat napisan na parčetu hartije, trebalo postaviti onima koji su takve projekte slali na nacionalni konkurs, ističu u Ministarstvu kulture.

Mladi iz gradova u unutrašnjosti Srbije, međutim, nisu zainteresovani ni za međusobne optužbe lokalne i republičke vlasti. Njih zanima zbog čega se ne menjaju uslovi u kojima žive, koji njihovu sredinu čine manje vrednom u odnosu na prestonicu. A njih - građanima drugog reda.

Ili, rečima niških repera: “Kad ‘oću kupim dreške, moram palim za BG Kad hoću na TV, moram palim za BG kad ‘oću bolji poso, moram palim za BG Braćo, sestre, šta vam je. BG glavni je Ko bre za to vuče konce, A dobri smo vam bili kad smo lupali u lonce”.

Danas