Differentia - gradjanski medij

Nacionalnim investicionim planom za kulturu koji je zvanično predstavljen prošle sedmice, od ukupno 50 miliona evra predviđeno je da se za investicije u Beogradu uloži više od 40 miliona, odnosno 80.88 odsto ukupnog iznosa na nivou republike. Kako je sedište najvažnijih institucija kulture upravo u prestonici, bilo je i očekivano da će najveći deo sredstava narednih 18 meseci biti potrošen u Beogradu, ali da su u pitanju dramatične razlike u zemlji koja se deklarativno zalaže za decentralizaciju, pokazala je računica niške NVO “Differentia”. Investicionim planom predviđeno je, naime, da se za područje Niša sa južnom Srbijom izdvoji tek nešto više od milion evra, odnosno 2.36 odsto ukupnog fonda za Srbiju, što je 34 puta niža suma. U poređenju sa Beogradom, gde će do kraja naredne godine biti potrošeno blizu 26 evra po glavi stanovnika, za prosečnog stanovnika Leskovca investicionim planom predviđeno je - 0.0 evra. Računica niške NVO, izvedena na osnovu broja stanovnika pojedinih gradova i ukupnog iznosa za projekte iz Investicionog fonda, pokazuje da će za potrebe izgradnje i obnove kulturne infrastrukture u Nišu biti potrošeno 2.9 evra, u Vranju 1.1 a u Pirotu tek 0.6 evra po glavi stanovnika.

“Skandaloznu raspodelu sredstava za kulturu iz Nacionalnog investicionog plana aktivisti NVO Differentia su, uz osudu lokalnih medija koji se nisu niti jednom kritički oglasili, ocenili kao indikaciju besomučne beogradizacije Srbije, te neljudskim tretmanom stanovništva južno od Beograda. Takođe, ovakav potez tumačen je indirektno i kao poziv nebeogradskom stanovništvu da se preseli u Beograd, odnosno da građani unutrašnjosti napuste krajeve u koje se ne ulaže, niti se nazire volja bilo koje buduće vlasti da se taj tretman u narednim godinama promeni”, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik NVO “Differentia”, Aleksandar Kekenj.

Kako Danas nezvanično saznaje, prvobitni odnos “prestoničkih” i projekata iz unutrašnjosti koji se finansiraju iz Nacionalnog investicionog fonda bio je daleko nepovoljniji, pa je Ministarstvo finansija vratilo predlog Ministarstvu kulture na doradu, tražeći više projekata izvan Beograda. Prvobitni predlog izrađen je na vreme, dok je nakon dorade jedva uhvaćen “poslednji voz” za usvajanje konačnog plana na poslednjoj sednici Vlade, tvrde dobro obavešteni Danasovi izvori.

Iako je jedan od kriterijuma za dodelu sredstava bio podsticanje regionalnog kulturnog razvoja, novcem iz Nacionalnog investicionog fonda finansiraće se, između ostalog i uređenje dvorišta Muzeja u Trsteniku, kao i “razvoj tehničke infrastrukture radija i televizije” u Knjaževcu. Znatan deo sredstava namenjenih opštinama u unutrašnjosti biće potrošen na izgradnju ili rekonstrukciju domova kulture, u skladu sa preovlađujućim modelom kulturne politike socijalističke Jugoslavije. Najveći broj usvojenih projekata odnosi se na sanaciju zgrada, što se donedavno smatralo obavezom lokalnih samouprava, dok se tek nekoliko projekata odnosi na sistemsku modernizaciju prakse institucija kulture. Jedini naučnoistraživački projekat koji se našao među stotinak izabranih jeste dugoročni projekat stvaranja Atlasa narodnog graditeljstva (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture), a koji je iz nekog razloga svrstan u kategoriju “rekonstrukcije i modernizacije nacionalnih ustanova”.

Na predstavljanju Nacionalnog investicionog plana u oblasti kulture, ministar finansija je prošle sedmice objasnio da projekte od nacionalnog značaja kandiduju sama ministarstva, na osnovu “konkurisanja samih lokalnih samouprava ili institucija koje žele da im se objekat rekonstruiše”. Kako je trenutni saziv Ministarstva kulture po svoj prilici odustao od izrade nacionalne strategije razvoja i kulturne politike, koncept izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture u oblasti kulture sveden je na građevinske poslove. “U poređenju sa ulaganjem poslednjih petnaestak godina, odlična je vest da će u narednih 18 meseci država izdvojiti 50 miliona evra za kulturu”, komentariše Zoran Pantelić iz Centra za nove medije kuda_org. “Sudeći po rigidnom instinktu ministra finansija, sredstvima za pojedinačne projekte verovatno će moći da se uđe u trag do kraja, a ne sumnjam ni da će realizacija biti efikasna. Problem je što je novac, čini se, deljen u skladu sa koalicionim dogovorom i ličnim simpatijama za ideje lokalnih političara o tome šta bi moglo biti od nacionalnog značaja za kulturu ovog društva. Država nema definisanu kulturnu politiku, ni analizu postojećeg stanja u kulturi, pa samim tim ni pregled urgentnih potreba. Bez obzira što odskače visinom izdvojenih sredstava, i ovo je još jedna kampanjska raspodela kojom se krpe fasade i pothranjuju stranačke ambicije. Sasvim u skladu sa totalitarnim modelom u kom i dalje živimo”, ističe Pantelić.

Direktor novosadskog Centra za nove medije navodi da je od oko stotinu usvojenih projekata Nacionalnog investicionog plana u kulturi, tek desetak sa područja Vojvodine. “Moj lični favorit je adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja subotičkog Nepsinhaza, za šta je u protekle četiri godine pokrajinski sekretar za kulturu Zoltan Bunjik trošio neznano koliko novca. Da budem precizan, ovo pozorište ima bolji repertoar od Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i svakako je zaslužilo daleko bolje uslove za rad, što će pod nadzorom ministra finansija bez sumnje konačno i dobiti. Ali izgleda da nikada nećemo saznati na šta su potrošena tolika sredstva koja su svake godine iz pokrajinskog budžeta izdvajana za obnovu nikad obnovljenog pozorišta u Subotici. Štaviše, Bunjik je izbegao ovu i mnoge druge optužbe za zloupotrebu, a nedavno je i nagrađen službom u ambasadi Srbije u Berlinu. Na sreću, tu je Nacionalni investicioni fond da zakrpi svaki problem”, ironično zaključuje Zoran Pantelić. Sagovornik Danasa ukazuje da se uistinu krpe partijski interesi koalicionih partnera, što se može videti i po reklamnim bilbordima na teritoriji izborne jedinice Mlađana Dinkića, na Novom Beogradu, gde se među lične uspehe već ubraja i buduća rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Za Muzej je, inače, najpre bilo namenjeno osam i po miliona evra ali se nakon “koalicione” deobe cifra snizila na 3.6 miliona evra, tvrdi Pantelić.

Danas