Differentia - gradjanski medij

Izuzimajući Vojvodinu, cela Srbija južno od Save i Dunava sve više propada, smatra Miroslav Marinković.

Nakon što je knez Mihailo Obrenović, davne 1841. godine, odlučio da više ne stoluje u Kragujevcu već u Beogradu, u prvoj prestonici moderne Srbije još dugo se pevalo: „Zalud tebi, Beograde, hvala, kada ti je Kragujevac glava”. S razlogom, jer temelji moderne srpske diplomatije, začete na dvoru Miloša Velikog, i savremene srpske industrije, koncentrisane u prvoj fabrici oružja na Balkanu, behu duboki i tvrdi. Međutim, sada, kada u Srbiji više nema ni „glave”, ni razloga za „hvalu” kad je novac jedino merilo stvari i vrti tamo g’e „ni burgija ne može”, Kragujevac može samo da se seća svoje stare slave.

– Najveći deo novčanih tokova koncentrisan je u Beogradu, a kako se danas bez novca ne može ništa uraditi, jasno je da svi drugi delovi Srbije zaostaju u razvoju. Izuzimajući Vojvodinu, cela Srbija južno od Save i Dunava sve više propada. Kragujevac pokušava tu situaciju da promeni, ali za to je potrebno vreme i mnogo institucionalnih promena u državi. Dok do toga ne dođe, ni Kragujevac neće moći da oživi – ovako na problem beogradizacije Srbije gleda načelnik Šumadijskog okruga Miroslav Marinković.

NOVAC JE U BEOGRADU

– Problem leži u tome što je Srbija visokocentralizovana zemlja, gde su tokovi novca koncentrisani samo u jednom gradu, u Beogradu. Tako nije u drugim zemljama. Iskustva iz Poljska, Češke, Slovačke, govore da se zemlja može razvijati samo ako je sprovedena regionalizacija i decentralizacija vlasti. Međutim, za takve stvari mora postojati politička volje, koje još nema. Ipak, ako hoćemo u Evropu, to će morati da se uradi. Tek tada će Kragujevac moći da krene u razvoj, jer grad danas nema sredstava da gradi infrastrukturu, neophodnu za privlačenje stranih investitora. I u Beogradu je propala privreda, ali taj grad ima razvijenu infrastrukturu i mnogo poslovnog prostora. On od toga živi, a Kragujevcu sve to nedostaje – kaže Marinković.

Pesnik Vladimir Jagličić, direktor Spomen-parka „21. oktobar”, kaže da se „beogradizacija Srbije odvija na štetu nacionalnih interesa”.

– Beograd je jedna velika finansijska crpka koju izdržava čitava ostala Srbija. Dovoljno je navesti podatak da je budžet za kulturu Beograda daleko veći od budžeta Ministarstva kulture Srbije. Kako li je tek u ostalim oblastima – pita se Jagličić, navodeći da zbog toga dolazi do pustošenja centralnih, južnih i istočnih krajeva zemlje.– U tim krajevima Srba je sve manje, jer ljudi ne nalaze smisla da tamo ostanu i žive, već jedini izlaz vide u odlasku za Beograd ili u inostranstvo, gde ima dovoljno posla, zarade i zabave. Podosta je sela i krajeva gde devojaka uopšte nema, te je postalo uobičajeno da kuće ostaju bez naslednika i gase se – veli Jagličić i dodaje da „svileni i anemični vlastodršci još nisu shvatili da ova država izumire” i da su oni „pravi predstavnici naroda u nestajanju”.

UGROŽENO ZDRAVLJE NACIJE

Evropski prvak u troskoku iz Praga 1978, čovek koji je tada napravio svetsku senzaciju i sa 16,99 pobedio čuvenog Viktora Sanjejeva, bivši atletičar i sportski radnik Miloš Srejović tvrdi da će centralizacija, odnosno beogradizacija sporta, ugroziti i zdravlje mališana u unutrašnjosti zemlje.

– Svi pričaju o decentralizacij, ali je situacija svakim danom sve gora. U svim oblastima, pa i u sportu. Da ne govorimo o budžetu, dovoljno je samo reći da su u Beogradu sedišta svih državnih firmi, NIS-a, EPS-a, „Telekoma”. Jeste li nekad čuli da su čelnici tih preduzeća dali novac nekom klubu iz unutrašnjosti, da je direktor „Telekoma”, koji je ujedno i direktor košarkaškog kluba „Crvena zvezda”, nekad nešto izdvojio za košarkaše, na primer, kragujevačkog „Radničkog”. Istovremeno, u unutrašnjosti zemlje nema ni tako bogatih privatnih firmi, koje bi mogle da ulažu u sport. Zato svi talenti odlaze ili u inostranstvo ili u Beograd, što negativno utiče ne samo na profesionalni sport, već i na rekreativni. Tako se ugrožava i zdravlje nacije, jer šta će da rade kragujevački klinci kad se ovde pogase svi klubovi. Jedino što im preostaje jeste ulica – kaže Srejović.

Politika